Kao gangrena, partokratija se u Srbiji spustila do najnižih nivoa. U uslovima u kojima veliki broj porodica od potpunog finansijskog sloma deli samo jedna plata, dilema "učlaniti se ili ne" dobija često egzistencijalne razmere. Biti ili ne biti - članska knjižica ili biro rada!
Pitao me je na kraju da li sam član neke stranke. Predložio mi je da se učlanim u njegovu. Shvatila sam to kao šansu da dobijem posao. Dobro sam shvatila. I pristala. Ovako za "Novosti" završava ispovest G. M. (29) iz jedne varoši u zapadnoj Srbiji.
Prošle nedelje zaposlena je u lokalnom domu zdravlja kao medicinska sestra. Ne želi da joj se pominje ime.
Kao gangrena, partokratija se u Srbiji spustila do najnižih nivoa. U uslovima u kojima veliki broj porodica od potpunog finansijskog sloma deli samo jedna plata, dilema "učlaniti se ili ne" dobija često egzistencijalne razmere. Biti ili ne biti - članska knjižica ili biro rada!
Odluka je često u rukama političara, sve nižeg ranga. Princip je prepisivan iz grada u grad, iz sela u selo - lokalna vlast postavlja direktore javnih preduzeća, škola, vrtića, domova zdravlja, a direktor se "odužuje" stranci spiskom novih članova. Najpogodnije mete su mu - nezaposleni.
U vreme državnog socijalizma povika na "partijsku državu" bila je zabranjena, ali se o tome gunđalo. Najbolja mesta zaposedali su ljudi sa "knjižicom", takozvani "članovi biblioteke".
Oni su, čast izuzecima, bili direktori, predstavnici firmi u inostranstvu, naravno - i partijski sekretari u OOUR-ima. Ali članstvo u Savezu komunista nije bilo uslov za radno mesto učiteljice, seoskog lekara, medicinske sestre... Danas, sve češće postaje.
Zaposleni, doduše, ne mora da bude član partije - može partijski funkcioner da "zalegne" za njega. "Vetar u leđa" važan je na konkursu za posao, ali i ako se na radno mesto "uskače" drugim putem, "prečicom".
Tu je i rad na određeno vreme. Sa političkom potporom dobija se bolji ugovor - ne na tri, na pet, ili na šest meseci, nego najčešće do nečijeg povratka s porodiljskog odsustva. Umesto trošne seoske škole, gradska učionica sa PVC-prozorima...
Priča druga: S. D. (33), profesor srpskog jezika, već dve godine, iako živi u centru grada, ne može da dobije posao u gradskoj školi već ga "bacaju" u najudaljenija sela. Politički podobni imaju prednost.
Tražio mu direktor da se učlani u partiju koja drži i lokalnu vlast, što je odbio. Ne sme da govori pod imenom za novine jer mu je važno da zadrži bar sadašnji fond časova, da bi prehranio porodicu.
Gotovo da svi znaju za zapošljavanje uz člansku kartu. I niko ništa ne preduzima da se bolesna društvena pojava izleči. Ništa se ne menja - ili se menja nagore.
Saša Janković, zaštitnik građana, priznaje za "Novosti" da je čuo za mnoge takve primere i da je evidentno da je pojava uzela maha:
"Nažalost, najčešće je nemoguće dokazati da je neki direktor kao uslov za zaposlenje tražio od kandidata da se učlani u partiju" kaže nam Janković. "To se radi suptilnim, posrednim metodama koje ne ostavljaju dokazive tragove".
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija", takođe ukazuje da je takve stvari teško dokumentovati iako postoje, jer članstvo u stranci formalno nigde nije uslov za prijem na posao:
Ovo nije bilo ni u vreme jednopartizma, kada je, doduše, postojao "korektivni" princip moralno-političke podobnosti, kaže Nenadić za "Novosti"
Zoran Stojiljković, profesor političke sociologije Fakulteta političkih nauka u Beogradu, potvrđuje sveprisutnost pojave koju istražujemo:
"Opasnost od toga je sve veća kako se zaoštrava ekonomska kriza u zemlji", govori Stojiljković.
I uz ostvareni privredni rast u proteklih sedam-osam godina, broj zaposlenih je smanjen za oko 350.000 ljudi. U takvoj situaciji svaki "kanal" za zapošljavanje dobija veoma veliki značaj. Time raste i uticaj političkih faktora u zapošljavanju, pa tako na lokalnom nivou u Srbiji postoje drastične razlike: Leskovac ima pet puta brojniju opštinsku upravu nego Loznica, uprkos približnom broju stanovnika!
Nemanja Nenadić dodaje da su istraživači "Transparentnosti" uoči prethodnih lokalnih izbora primetili u nekoliko sredina, recimo u Prokuplju, nagli porast zapošljavanja u javnim službama.
Uzrok za "eksploziju" birokratije je, pre svega, nerazvijenost mesta, usled čega lokalni političari znatno dobijaju na značaju u obezbeđivanju zaposlenja. Uz to, nemaju ni "srca", a ni "herca", da pošalju ljude "na ulicu".
U oskudici, i mesto čistačice u dečjem vrtiću, a kamoli vaspitačice, traži se i čuva kao dragocenost.
"Zaposlenost raste samo u državnoj administraciji - tamo postoji princip da se ne otpuštaju oni koje je doveo prethodnik, a da svako dovede nove", kaže Zoran Stojiljković.
To bi moglo da znači da je sve više ljudi koji su se dokopali "državne sreće", ali se to može tumačiti i kao porast broja ucenjenih i zavisnih.
Šta stranke ovim žele da postignu? Jednostavno - regrutuju partijsku vojsku, glasačku mašineriju za buduće izborne bitke.
Prema saznanjima "Novoati", u vrhovima većine stranaka posebnom "dioptrijom" se gleda na broj članova koje lokalni lideri uspeju da "uknjiže" u svojim sredinama. To im je adut za uspon uz partijsku lestvicu, do Skupštine, mesta u ministarstvu, upravnom odboru...
(MONDO)
Prošle nedelje zaposlena je u lokalnom domu zdravlja kao medicinska sestra. Ne želi da joj se pominje ime.
Kao gangrena, partokratija se u Srbiji spustila do najnižih nivoa. U uslovima u kojima veliki broj porodica od potpunog finansijskog sloma deli samo jedna plata, dilema "učlaniti se ili ne" dobija često egzistencijalne razmere. Biti ili ne biti - članska knjižica ili biro rada!
Odluka je često u rukama političara, sve nižeg ranga. Princip je prepisivan iz grada u grad, iz sela u selo - lokalna vlast postavlja direktore javnih preduzeća, škola, vrtića, domova zdravlja, a direktor se "odužuje" stranci spiskom novih članova. Najpogodnije mete su mu - nezaposleni.
U vreme državnog socijalizma povika na "partijsku državu" bila je zabranjena, ali se o tome gunđalo. Najbolja mesta zaposedali su ljudi sa "knjižicom", takozvani "članovi biblioteke".
Oni su, čast izuzecima, bili direktori, predstavnici firmi u inostranstvu, naravno - i partijski sekretari u OOUR-ima. Ali članstvo u Savezu komunista nije bilo uslov za radno mesto učiteljice, seoskog lekara, medicinske sestre... Danas, sve češće postaje.
Zaposleni, doduše, ne mora da bude član partije - može partijski funkcioner da "zalegne" za njega. "Vetar u leđa" važan je na konkursu za posao, ali i ako se na radno mesto "uskače" drugim putem, "prečicom".
Tu je i rad na određeno vreme. Sa političkom potporom dobija se bolji ugovor - ne na tri, na pet, ili na šest meseci, nego najčešće do nečijeg povratka s porodiljskog odsustva. Umesto trošne seoske škole, gradska učionica sa PVC-prozorima...
Priča druga: S. D. (33), profesor srpskog jezika, već dve godine, iako živi u centru grada, ne može da dobije posao u gradskoj školi već ga "bacaju" u najudaljenija sela. Politički podobni imaju prednost.
Tražio mu direktor da se učlani u partiju koja drži i lokalnu vlast, što je odbio. Ne sme da govori pod imenom za novine jer mu je važno da zadrži bar sadašnji fond časova, da bi prehranio porodicu.
Gotovo da svi znaju za zapošljavanje uz člansku kartu. I niko ništa ne preduzima da se bolesna društvena pojava izleči. Ništa se ne menja - ili se menja nagore.
Saša Janković, zaštitnik građana, priznaje za "Novosti" da je čuo za mnoge takve primere i da je evidentno da je pojava uzela maha:
"Nažalost, najčešće je nemoguće dokazati da je neki direktor kao uslov za zaposlenje tražio od kandidata da se učlani u partiju" kaže nam Janković. "To se radi suptilnim, posrednim metodama koje ne ostavljaju dokazive tragove".
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija", takođe ukazuje da je takve stvari teško dokumentovati iako postoje, jer članstvo u stranci formalno nigde nije uslov za prijem na posao:
Ovo nije bilo ni u vreme jednopartizma, kada je, doduše, postojao "korektivni" princip moralno-političke podobnosti, kaže Nenadić za "Novosti"
Zoran Stojiljković, profesor političke sociologije Fakulteta političkih nauka u Beogradu, potvrđuje sveprisutnost pojave koju istražujemo:
"Opasnost od toga je sve veća kako se zaoštrava ekonomska kriza u zemlji", govori Stojiljković.
I uz ostvareni privredni rast u proteklih sedam-osam godina, broj zaposlenih je smanjen za oko 350.000 ljudi. U takvoj situaciji svaki "kanal" za zapošljavanje dobija veoma veliki značaj. Time raste i uticaj političkih faktora u zapošljavanju, pa tako na lokalnom nivou u Srbiji postoje drastične razlike: Leskovac ima pet puta brojniju opštinsku upravu nego Loznica, uprkos približnom broju stanovnika!
Nemanja Nenadić dodaje da su istraživači "Transparentnosti" uoči prethodnih lokalnih izbora primetili u nekoliko sredina, recimo u Prokuplju, nagli porast zapošljavanja u javnim službama.
Uzrok za "eksploziju" birokratije je, pre svega, nerazvijenost mesta, usled čega lokalni političari znatno dobijaju na značaju u obezbeđivanju zaposlenja. Uz to, nemaju ni "srca", a ni "herca", da pošalju ljude "na ulicu".
U oskudici, i mesto čistačice u dečjem vrtiću, a kamoli vaspitačice, traži se i čuva kao dragocenost.
"Zaposlenost raste samo u državnoj administraciji - tamo postoji princip da se ne otpuštaju oni koje je doveo prethodnik, a da svako dovede nove", kaže Zoran Stojiljković.
To bi moglo da znači da je sve više ljudi koji su se dokopali "državne sreće", ali se to može tumačiti i kao porast broja ucenjenih i zavisnih.
Šta stranke ovim žele da postignu? Jednostavno - regrutuju partijsku vojsku, glasačku mašineriju za buduće izborne bitke.
Prema saznanjima "Novoati", u vrhovima većine stranaka posebnom "dioptrijom" se gleda na broj članova koje lokalni lideri uspeju da "uknjiže" u svojim sredinama. To im je adut za uspon uz partijsku lestvicu, do Skupštine, mesta u ministarstvu, upravnom odboru...
(MONDO)
