Mnogi poslodavci i dalje ne plaćaju doprinose zaposlenima. Posle velike akcije povezivanja staža od 1991. do 2003. problemi budućih penzionera nisu rešeni. Za jedan deo zaposlenih, na pomolu je novo povezivanje staža o trošku države, prenosi Radio-televizija Srbije.
Mnogi poslodavci i dalje ne plaćaju doprinose zaposlenima. Posle velike akcije povezivanja staža od 1991. do 2003. problemi budućih penzionera nisu rešeni. Za jedan deo zaposlenih, na pomolu je novo povezivanje staža o trošku države, prenosi Radio-televizija Srbije.
U poslednje četiri godine nastale su još veće rupe u stažu. Dug penzijskom fondu za neplaćene doprinose, sa kamatama, dostiže 128 milijardi dinara.
Ako gledamo neplaćene doprinose, svaki treći zaposleni u Srbiji dobija platu, ali ne i uslov za buduću penziju.
Kada je poreska uprava 2003. godine od penzijskog fonda preuzela kontrolu naplate doprinosa, dug poslodavaca prema fondu bio je sedam milijardi dinara, sada je, i bez kamata, deset puta veći.
Dobar deo tog duga, od ove godine, zajedničkom penzijskom fondu u miraz su doneli fondovi samostalaca i poljoprivrednika.
Olgica Andrić iz Republičkog fonda PIO kaže da dugovi do 75 milijardi dinara nastali u zadnje tri-četiri godine, znače da je naplata mnogo lošija nego što je bila pre.
Oštriju kontrolu naplate doprinosa trebalo je da obezbedi i Zakon o radu, po kome je poslodavac dužan da uplati doprinos čak i ako ne isplati zaradu radniku.
Međutim, otvaranju novih rupa u stažu umnogome su doprinele i izmene zakona o privatizaciji 2006. godine. Tada su društvena preduzeća koja su započela pripreme za privatizaciju oslobođena plaćanja doprinosa.
U toj grupi zateklo se više od 1.000 firmi, neke su privatizovane, otišle u stečaj ili već ugašene. Polovina njih još čeka novog vlasnika.
U međuvremenu, njihova dugovanja za penzijske doprinose sa kamatama, dostigla su 20 milijardi dinara.
Bivšim i sadašnjim radnicima tih preduzeća staž će biti povezan o trošku države. Vlada bi odluku o tome tek trebalo da usvoji. U Poreskoj upravi kažu da nemaju zakonsko pravo da javnosti saopšte ko ne plaća doprinose.
Međutim, iz opštih podataka jasno je da ni novim vlasnicima preduzeća izbegavanje plaćanja doprinosa nije strano. Sindikati pitaju zašto država to dozvoljava.
"Nije nikome u interesu ponajmanje je državi u interesu, jer tačno za toliko para iz budžeta ide za doprinose za penzijsko i zdravstveno, svi su višestruko oštećeni, a da ne pričam koliko su ti ljudi oštećeni, jer kad treba da idu u penziju vide da nemaju staž", rekao je Branislav Čanak iz UGS Nezavisnost.
Preduzeća koja nisu u procesu privatizacije, penzijskom fondu duguju 24 milijarde dinara, rekorderi u dugovanjima su poljoprivrednici koji gotovo i ne plaćaju doprinose, po neplaćanju se ističu i oni koji samostalno obavljaju delatnost.
Nedavno usvojenim zakonom omogućeno je da svima, koji požure sa uplatom glavnice duga, kamata bude potpuno ili delimičo oproštena.
(MONDO)
U poslednje četiri godine nastale su još veće rupe u stažu. Dug penzijskom fondu za neplaćene doprinose, sa kamatama, dostiže 128 milijardi dinara.
Ako gledamo neplaćene doprinose, svaki treći zaposleni u Srbiji dobija platu, ali ne i uslov za buduću penziju.
Kada je poreska uprava 2003. godine od penzijskog fonda preuzela kontrolu naplate doprinosa, dug poslodavaca prema fondu bio je sedam milijardi dinara, sada je, i bez kamata, deset puta veći.
Dobar deo tog duga, od ove godine, zajedničkom penzijskom fondu u miraz su doneli fondovi samostalaca i poljoprivrednika.
Olgica Andrić iz Republičkog fonda PIO kaže da dugovi do 75 milijardi dinara nastali u zadnje tri-četiri godine, znače da je naplata mnogo lošija nego što je bila pre.
Oštriju kontrolu naplate doprinosa trebalo je da obezbedi i Zakon o radu, po kome je poslodavac dužan da uplati doprinos čak i ako ne isplati zaradu radniku.
Međutim, otvaranju novih rupa u stažu umnogome su doprinele i izmene zakona o privatizaciji 2006. godine. Tada su društvena preduzeća koja su započela pripreme za privatizaciju oslobođena plaćanja doprinosa.
U toj grupi zateklo se više od 1.000 firmi, neke su privatizovane, otišle u stečaj ili već ugašene. Polovina njih još čeka novog vlasnika.
U međuvremenu, njihova dugovanja za penzijske doprinose sa kamatama, dostigla su 20 milijardi dinara.
Bivšim i sadašnjim radnicima tih preduzeća staž će biti povezan o trošku države. Vlada bi odluku o tome tek trebalo da usvoji. U Poreskoj upravi kažu da nemaju zakonsko pravo da javnosti saopšte ko ne plaća doprinose.
Međutim, iz opštih podataka jasno je da ni novim vlasnicima preduzeća izbegavanje plaćanja doprinosa nije strano. Sindikati pitaju zašto država to dozvoljava.
"Nije nikome u interesu ponajmanje je državi u interesu, jer tačno za toliko para iz budžeta ide za doprinose za penzijsko i zdravstveno, svi su višestruko oštećeni, a da ne pričam koliko su ti ljudi oštećeni, jer kad treba da idu u penziju vide da nemaju staž", rekao je Branislav Čanak iz UGS Nezavisnost.
Preduzeća koja nisu u procesu privatizacije, penzijskom fondu duguju 24 milijarde dinara, rekorderi u dugovanjima su poljoprivrednici koji gotovo i ne plaćaju doprinose, po neplaćanju se ističu i oni koji samostalno obavljaju delatnost.
Nedavno usvojenim zakonom omogućeno je da svima, koji požure sa uplatom glavnice duga, kamata bude potpuno ili delimičo oproštena.
(MONDO)
