Slovenački parlament je novim ustavnim amandmanom proglasio pravo na pitku vodu osnovnim ljudskim pravom, čime se praktično onemogućava privatizacija u ovoj oblasti. U Srbiji 80 odsto vode koja se flašira kontolišu stranci.
U Slovenii će izvorima i drugim vodnim resursima ubuduće moći da upravlja samo država. Državni zbor je 17. novembra usvojio amandman na Ustav Republike Slovenije kojim se suštinski voda proglašava za javno dobro i sprečava njena komercijalizacija. Dopuna najvažnijeg zakonskog akta Slovenije uvojena je sa 64 glasa „za“ i bez i jednog „protiv“, javlja Balkanenerdžinjuz.
U novom Članu 70A Ustava se navodi da svaki građanin Slovenije ima pravo na pitku vodu, da je voda javno dobro pod upravom države, i da izvori vode pre svega i trajno treba da služe snabdevanju stanovnika pitkom vodom i vodom za domaćinstva. Zbog svega toga, vodni resursi ne mogu da budu predmet prodaje.
Prodat "Knjaz Miloš"
Slovenija je tako, posle Slovačke postala druga država članica Evropske Unije (EU), koja je pravo na vodu stavila u ustav. Premijer Miro Cerar je vodna bogatstva Slovenije opisao kao „tečno zlato 21. veka“ i pohvalio zajedničko delovanje stručnjaka, političara i zainteresovanih strana, jer su time podržali viziju moderne i "zelene Slovenije".
"To što skoro svuda u Sloveniji možemo da vodu pijemo iz česme ne sme da se podrazumeva. To je velika povlastica Slovenaca koju moramo očuvati ne samo zbog nas nego i zbog sledećih generacija,“ poručio je predsednik slovenačke vlade u obraćanju poslanicima.
"Kao što će u budućnosti postati još vrednije dobro, pritisak oko vode će biti sve jači, a mi ne smemo popustiti", dodao je Cerar uz napomenu da je kvalitet vode u Sloveniji vrhunski i da će zbog toga pritisci velikih korporacija da se vodni resursi prodaju biti još veći.
Knjaz, rosa, prolom... koju vodu piti?
A kakva je situacija u Srbiji? Ovde, osnovano ili ne, nema straha da ćemo u dogledno vreme ostati bez vode koju će izvoziti i piti stranci. Tako su i u segmentu proizvodnje odnosno flaširanja vode strani investitori dobrodošli kao i u svakom drugom.
A nije da ih ima malo. Sveža je vest da je Pepsi kupovinom fabrike vode Knjaz Miloš" (vode "knjaz miloš" i "akva viva"), zajedno sa češkom KMV, preuzeo lidersku poziciju na srpskom tržištu voda i da sada drži 28 odsto. Kada se ovoj američkoj kompanija doda učešće njenog najvećeg rivala, Koka kole (vlasnik fabrike Vlasinka, proizvođača "rose"), udeo vode koju u Srbiji kontrolišu i na kojoj zarađuju samo Amerikanci odmah skače na polovinu. Sa svima ostalima, poput hrvatskih Agrokora (voda "mivela") i Adriatic grupe (voda "palanački kiseljak), ili Global voter sa Devičanskih ostrva ("minakva") dostiži cifru od četiri petine tržišta.
ZAŠTITA SRPSKIH VODA IGNORISANA U SKUPŠTINI
"Ustavnu" inicijativu sličnu slovenačkoj imali smo nedavno u Srbiji, kada je sredinom aprila Zelena stranka predložila parlamentu da se pijaća voda, kao jedan od najvažnijih resursa, zaštiti u Ustavu Srbije.
Inicijativu je tada potpisima podržalo 13 (TRINAEST) od 250 narodnih poslanika u Skupštini Srbije!
Pored predsednika Zelene stranke Gorana Čabradija, inicijativu su potpisala tri poslanika PUPS-a, šest poslanika Stranke moderne Srbije, i troje samostalnih poslanika, Aleksandra Čabraja, prof. dr Miladin Ševarlić i prof. dr Nada Kostić.
Da stvar bude gora, inicijativu nisu potpisali čak ni poslanici koji su se slikali na protestima protiv gradnje mini-hidroelektrana, koje su organizovali žitelji ugroženih područja.
