Potrebno je, kako se navodi u dokumentu ove ugledna srpske institucije koja usko sarađuje sa Ekonomskim fakutetom u Beogradu (projekat FREN), pod nazivom "Usaglašavanje sa regulativom EU za unapređenje razvojne efikasnosti državne pomoći", više transparentnosti, znatno osposobljavanje institucija, davalaca državne pomoći i onih koji su zaduženi za praćenje usklađenosti sa principima EU (Komisija za kontrolu državne pomoći) i da KKDP postane nezavisna.

Kako država deli pomoć nije baš najjasnije

Iskustvo Srbije je, kako stoji u dokumentu objavljenom 27. maja, na mnoge načine slično iskustvu novih država članica EU, ali sa zaostatkom od nekih sedam do deset godina.

Privatnici daju prvi posao, Srbija dotira

"Prilivi stranih direktnih investicija počeli su sedam do deset godina kasnije i postepeno su se uvećavali. Iako se priliv SDI u poslednje vreme ubrzava, njihov kumulativni nivo po glavi stanovnika u celini je išao u korak sa novim članicama EU, u suštini ostajući trajno niži nego u bilo kojoj novoj državi članici", navodi se u dokumentu.

Ako ste mali i inventivni: Država deli 4,5 miliona €

Zaposlenost u stranim kompanijama u Srbiji je dva dotri puta niža nego u većini novih država članica, a državna pomoć je više od deset godina bila usmerena na održavanje velikih tradicionalnih industrijskih sistema, u očekivanju restrukturiranja i privatizacije koji se nikada nisu dogodili.

Odlaganje prave transformacije dovelo je je do znatno manje povoljne ekonomske strukture u Srbiji, nego u bilo kojoj novoj državi članici EU, navodi se u dokumentu.

Ističe se da je više od polovine radno sposobnog stanovništva ili nezaposleno ili se nalazi na pozicijama nisko produktivne zaposlenosti, stoji u dokumentu.

Dodaje se da državna pomoć ne može da bude zamena za podsticajnije poslovno okruženje, te da ukoliko takvo okruženje nije razvijeno, državna pomoć za promociju investicija može da bude štetna.