U subotičkom ataru gotovo je završena žetva pšenice, ali je već sada jasno da je rod znatno manji nego prethodnih godina i da se kreće između 4,5 do 5,5 tona po hektaru.
Stručnjaci procenjuju da je ostalo da se sa njiva skine još 10 odsto od oko 20.000 hektara, koliko je posejano hlebnim zrnom, ali već se sad zna da požnjevena pšenica neće napuniti silose, piše "Politika".
"Sejali smo u prašinu, od septembra do Nove godine palo je svega tri litre kiše", kaže za beogradski dnevnik Pavle Kujundžić.
Otkupna cena pšenice je 18 dinara plus PDV, ali Kujundžić navodi da je to niska cena i strahuje da će još padati.
Alarm iz privrede: Usporen BDP, očekuje se skok
"Za sada pšenicu otkupljuju samo mlinari. Kada oni popune svoje potrebe, prestaće otkup, a trgovci su našli jeftiniju pšenicu u okolnim zemljama", navodi on.
Na visinu prinosa značajno su uticali suša i predusevi, kaže Branko Suvajac, agronom koji na njivi prati kombajniranje preostlaih parcela pod pšenicom.
Tamo gde je prethodno na parceli bilo šećerna repa, ona je sabila zemljište i dodatno iscrpla vlagu, dodaje on.
"Privredni rast od 7%? Malo preterano za Srbiju"
Prve najave otkupne cene pšenice kretale su se oko 14 dinara, da bi na početku žetve ona bila 18 dinara.
Zbog najava da će otkupna cena pšenice biti niža, privrednici Severnobačkog okruga traže od Privredne komore Srbije da se obrati Vladi Srbije "kako bi kontrolisala otkupljivače pšenice" i tako sprečila stvaranje kartela i dogovora oko formiranja cene pšenice.
Slab rod pšenice nije samo ratarski problem, on se odražava na selu ekonomiju jer od njega u Srbiji dosta zavisi i rast BDP-a, koji je za ovu godni planiran na plus 3,5 odsto.
