Cena nafte pala je u petak ispod 36 dolara za barel, na najniži nivo za više od četiri godine, pošto je svetsko ekonomsko usporavanje bacilo u zasenak odluku o rekordnom smanjenju produkcije OPEK-a.
Laka američka nafta za januarske isporuke izgubila je 51 cent i sada košta 35,71 dolar za barel. U Londonu, severnomorski Brent je poskupeo 59 centi, na 43,95 dolara.
Cene nafte pale su za više od 110 dolara sa rekordne visine od 147 dolara dostignute u julu. Nafta gubi vrednost uprkos nedavne odluke Organizacije država izvoznica petroleja da smanji produkciju za 2,2 miliona barela dnevno.
Ukoliko cena nafte u naredne dve godine opadne do nivoa od 30 dolara po barelu, Rusija će biti prinuđena da se ponovo obrati međunarodnim finanijskim institucijama za zajmove, javila je agencija Interfaks, pozivajući se na procenu ekonomiste Svetske banke (SB) u Moskvi Željka Bogetića.
On smatra da će Rusija, u slučaju negativnog scenarija sa cenama nafte, morati ponovo da traži spoljne zajmove zbog problema u finansiranju budžeta, kao i pritiska koji će se pojaviti na domaćem finansijskom tržištu.
Čak i u slučaju da prosečna cena nafte u naredna 24 meseca ne bude niža od 50 dolara po barelu Rusija bi, prema oceni eksperta SB, mogla da ostvari ne samo manjak u državnom budžetu, već i deficit u bilansu tekućih plaćanja.
Predstavnici ruske vlade ranije su procenili da prosečne svetske cene nafte u toku naredne i 2010. godine neće biti niže od 50 do 60 dolara po barelu, što bi omogućilo Moskvi da taj period ipak prebrodi bez većih privrednih lomova.
Analitičari upozoravaju, međutim, da je tekuće pojeftinjenje nafte već napravilo veliku "rupu" u ruskom budžetu, pa će vlada iduće godine morati da znatno skreše javnu potrošnju, ili da upotrebi novac iz deviznih rezervi koje su već značajno opale, u odnosu na rekordan nivo početkom avgusta od blizu 600 milijardi dolara.
Naredne godine, rast ruskog bruto domaćeg proizvoda će se više nego prepoloviti u odnosu na očekivani nivo u 2009. Sa takvom ocenom su, kako prenosi agencija Prajm-Tas, saglasni i vladini ekesperti.
Rusko ministarstvo za ekonomski razvoj je, u najnovijoj projekciji privrednog rasta, u narednoj godini predvidelo skok ekonomske aktivnosti od svega 2,4 odsto, što je na nivou ostvarivanom krajem prošle decenije.
Svetska banka je u najnovijoj, decembarskoj prognozi ekonomski rast Rusije u sledećoj godini umanjila na dva do tri odsto, sa novembarskih tri procenta.
SB je u junu, međutim, očekivala znatno veći ekonomski uspon Rusije u narednoj godini, od 6,5 odsto, što je neznanto lošije u odnosu na očekivanu stopu rasta (6,8 procenata) u 2008.
Prognoza SB je zasnovana na prosečnoj ceni nafte od 101,5 dolara za barel u 2008. i 74,5 dolara za istu količinu u toku naredne godine, a takođe i na očekivanom sniženju rasta svetske privrede na 2,48 odsto u ovoj i 0,93 procenta tokom naredne godine.
Ruska inflcija bi naredne godine, prema oceni Bogetića, trebalo da se kreće u rasponu od 11 do 12 odsto, dok će u 2008. biti nešto veća - oko 13,5 procenata.
Sporiji rast ruske inflacije tokom iduće godine je moguće očekivati jedino u slučaju osetnijeg slabljenja globalne finansijske krize, ocenio je Bogetić.
(agencije/MONDO)
Laka američka nafta za januarske isporuke izgubila je 51 cent i sada košta 35,71 dolar za barel. U Londonu, severnomorski Brent je poskupeo 59 centi, na 43,95 dolara.
Cene nafte pale su za više od 110 dolara sa rekordne visine od 147 dolara dostignute u julu. Nafta gubi vrednost uprkos nedavne odluke Organizacije država izvoznica petroleja da smanji produkciju za 2,2 miliona barela dnevno.
Ukoliko cena nafte u naredne dve godine opadne do nivoa od 30 dolara po barelu, Rusija će biti prinuđena da se ponovo obrati međunarodnim finanijskim institucijama za zajmove, javila je agencija Interfaks, pozivajući se na procenu ekonomiste Svetske banke (SB) u Moskvi Željka Bogetića.
On smatra da će Rusija, u slučaju negativnog scenarija sa cenama nafte, morati ponovo da traži spoljne zajmove zbog problema u finansiranju budžeta, kao i pritiska koji će se pojaviti na domaćem finansijskom tržištu.
Čak i u slučaju da prosečna cena nafte u naredna 24 meseca ne bude niža od 50 dolara po barelu Rusija bi, prema oceni eksperta SB, mogla da ostvari ne samo manjak u državnom budžetu, već i deficit u bilansu tekućih plaćanja.
Predstavnici ruske vlade ranije su procenili da prosečne svetske cene nafte u toku naredne i 2010. godine neće biti niže od 50 do 60 dolara po barelu, što bi omogućilo Moskvi da taj period ipak prebrodi bez većih privrednih lomova.
Analitičari upozoravaju, međutim, da je tekuće pojeftinjenje nafte već napravilo veliku "rupu" u ruskom budžetu, pa će vlada iduće godine morati da znatno skreše javnu potrošnju, ili da upotrebi novac iz deviznih rezervi koje su već značajno opale, u odnosu na rekordan nivo početkom avgusta od blizu 600 milijardi dolara.
Naredne godine, rast ruskog bruto domaćeg proizvoda će se više nego prepoloviti u odnosu na očekivani nivo u 2009. Sa takvom ocenom su, kako prenosi agencija Prajm-Tas, saglasni i vladini ekesperti.
Rusko ministarstvo za ekonomski razvoj je, u najnovijoj projekciji privrednog rasta, u narednoj godini predvidelo skok ekonomske aktivnosti od svega 2,4 odsto, što je na nivou ostvarivanom krajem prošle decenije.
Svetska banka je u najnovijoj, decembarskoj prognozi ekonomski rast Rusije u sledećoj godini umanjila na dva do tri odsto, sa novembarskih tri procenta.
SB je u junu, međutim, očekivala znatno veći ekonomski uspon Rusije u narednoj godini, od 6,5 odsto, što je neznanto lošije u odnosu na očekivanu stopu rasta (6,8 procenata) u 2008.
Prognoza SB je zasnovana na prosečnoj ceni nafte od 101,5 dolara za barel u 2008. i 74,5 dolara za istu količinu u toku naredne godine, a takođe i na očekivanom sniženju rasta svetske privrede na 2,48 odsto u ovoj i 0,93 procenta tokom naredne godine.
Ruska inflcija bi naredne godine, prema oceni Bogetića, trebalo da se kreće u rasponu od 11 do 12 odsto, dok će u 2008. biti nešto veća - oko 13,5 procenata.
Sporiji rast ruske inflacije tokom iduće godine je moguće očekivati jedino u slučaju osetnijeg slabljenja globalne finansijske krize, ocenio je Bogetić.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.