Porodica zemalja zone evra dočekaće prvog dana 2009. desetogodišnjicu uvođenja zajedničke evropske valute uvećana za novog, šesnaestog člana - Slovačku Republiku.
Evro, koji je posle američkog dolara postao druga najvažnija valuta na svetskim deviznim tržištima, od Nove godine će kao sredstvo plaćanja u 16 država koristiti više od 320 miliona Evropljana.
Trećina svih međunarodnih transakcija se realizuje u evru, a učešće zajedničke valute u objavljenim deviznim rezervama centralnih banaka u svetu povećalo se sa 18 odsto u 1999. godini na 25 procenata u 2007.
A sve je krenulo 1. januara 1999. godine, kada je počeo jedinstveni monetarni projekat u koji je Evropska unija ušla sa velikim očekivanjima, ali i sa kritikama mnogih skeptika u pogledu krajnjeg ishoda uvođenja zajedničke valute, koju je prvobitno prihvatilo 11 država članica EU.
Na taj dan je, pre jedne decenije, počela prvo faza "virtuelnog" evra, a potpuna eliminacija starih valuta u zemljama koje su prihvatile evro kao sredstvo plaćanja i zamena novim novčanicama počela je 2002. godine.
Povodom predstojećeg jubileja i prijema Slovačke kao nove članice evrozone, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je istakao da je evro doprineo stvaranju 16 miliona novih radnih mesta (tako da je zaposlenost povećana za 15 procenata, a nezaposlenost smanjena za oko sedam odsto) i vremenom omogućio nižu inflaciju i manje kamatne stope nego ikada ranije.
Barozo smatra da u sadašnjim kriznim vremenima evro štiti kompanije od kursnih nestabilnosti koje su im u ranijim sličnim periodima nanosile teške udarce.
Njegove reči potvrdio je i slovački premijer Robert Fico, koji je predstojeće uvođenje evra kao zvaničnog sredstva plaćanja u svojoj zemlji ocenio kao najveći uspeh vlade u protekloj godini, koji će značajno doprineti i odlukama stranih investitora da ulažu u Slovačku.
"Imali smo u toj velikoj nesreći (globalne) privredne i finansijske krize ogromnu sreću da se termin uvođenja evra poklapa sa godinom kada se očekuju njeni najveći negativni uticaji", istakao je slovački premijer.
"Danas bi Poljaci, Mađari i Česi sve dali za to da mogu biti na toj istoj startnoj liniji, kao što smo mi u odnosu prema evru", smatra Fico.
Te tri slovačkoj susedne zemlje, koje su i članice Višegradske četvorke (V4), nisu ni blizu toliko napredovale u ostvarivanju kriterijuma neophodnih za uvođenje evra, kao što su to učinili Slovaci, a prema mišljenju analitičara te države, po svoj prilici, neće mnogo ni žuriti da postanu deo "evrolenda".
S tim u vezi stručnjaci procenjuju da će sledeće proširenje zone evra, najverovatnije uslediti tek kroz tri-četiri godine, pošto će usporeniji ekonomski rast i pojačani inflatorni pritisci širom centralne i istočne Evrope otežati novoprimljenim članicama EU da finansijske i ekonomske pokazatelje usklade sa kriterijumima za članstvo u evrozoni.
Premda smatraju da odluka o priključenju Slovačke šalje pozitivan signal drugim zemljama i može dodatno da ih motiviše da se priključe zoni evra, analitičari ukazuju da i ne postoji prekomerno jak pritisak da se brzo u nju uđe.
(Tanjug)
Evro, koji je posle američkog dolara postao druga najvažnija valuta na svetskim deviznim tržištima, od Nove godine će kao sredstvo plaćanja u 16 država koristiti više od 320 miliona Evropljana.
Trećina svih međunarodnih transakcija se realizuje u evru, a učešće zajedničke valute u objavljenim deviznim rezervama centralnih banaka u svetu povećalo se sa 18 odsto u 1999. godini na 25 procenata u 2007.
A sve je krenulo 1. januara 1999. godine, kada je počeo jedinstveni monetarni projekat u koji je Evropska unija ušla sa velikim očekivanjima, ali i sa kritikama mnogih skeptika u pogledu krajnjeg ishoda uvođenja zajedničke valute, koju je prvobitno prihvatilo 11 država članica EU.
Na taj dan je, pre jedne decenije, počela prvo faza "virtuelnog" evra, a potpuna eliminacija starih valuta u zemljama koje su prihvatile evro kao sredstvo plaćanja i zamena novim novčanicama počela je 2002. godine.
Povodom predstojećeg jubileja i prijema Slovačke kao nove članice evrozone, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je istakao da je evro doprineo stvaranju 16 miliona novih radnih mesta (tako da je zaposlenost povećana za 15 procenata, a nezaposlenost smanjena za oko sedam odsto) i vremenom omogućio nižu inflaciju i manje kamatne stope nego ikada ranije.
Barozo smatra da u sadašnjim kriznim vremenima evro štiti kompanije od kursnih nestabilnosti koje su im u ranijim sličnim periodima nanosile teške udarce.
Njegove reči potvrdio je i slovački premijer Robert Fico, koji je predstojeće uvođenje evra kao zvaničnog sredstva plaćanja u svojoj zemlji ocenio kao najveći uspeh vlade u protekloj godini, koji će značajno doprineti i odlukama stranih investitora da ulažu u Slovačku.
"Imali smo u toj velikoj nesreći (globalne) privredne i finansijske krize ogromnu sreću da se termin uvođenja evra poklapa sa godinom kada se očekuju njeni najveći negativni uticaji", istakao je slovački premijer.
"Danas bi Poljaci, Mađari i Česi sve dali za to da mogu biti na toj istoj startnoj liniji, kao što smo mi u odnosu prema evru", smatra Fico.
Te tri slovačkoj susedne zemlje, koje su i članice Višegradske četvorke (V4), nisu ni blizu toliko napredovale u ostvarivanju kriterijuma neophodnih za uvođenje evra, kao što su to učinili Slovaci, a prema mišljenju analitičara te države, po svoj prilici, neće mnogo ni žuriti da postanu deo "evrolenda".
S tim u vezi stručnjaci procenjuju da će sledeće proširenje zone evra, najverovatnije uslediti tek kroz tri-četiri godine, pošto će usporeniji ekonomski rast i pojačani inflatorni pritisci širom centralne i istočne Evrope otežati novoprimljenim članicama EU da finansijske i ekonomske pokazatelje usklade sa kriterijumima za članstvo u evrozoni.
Premda smatraju da odluka o priključenju Slovačke šalje pozitivan signal drugim zemljama i može dodatno da ih motiviše da se priključe zoni evra, analitičari ukazuju da i ne postoji prekomerno jak pritisak da se brzo u nju uđe.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
