U zemljama zapadnog Balkana će privredni rast u 2009. godini biti usporen, ali neće doći do recesije kakva preti ili je već zahvatila zemlje zapadne Evrope, ocenio je Kirk Mildner, opunomoćenik za Jugoistočnu Evropu nemačke Kreditne banke za obnovu (KfW).
U zemljama zapadnog Balkana će privredni rast u 2009. godini biti usporen, ali neće doći do recesije kakva preti ili je već zahvatila zemlje zapadne Evrope, ocenio je Kirk Mildner, opunomoćenik za Jugoistočnu Evropu nemačke Kreditne banke za obnovu (KfW).
U razgovoru sa dopisnicima medija iz regiona u Berlinu, Mildner je podsetio da se "model rasta zemalja Jugoistočne Evrope jako zasnivao na uvozu kapitala, investicijama i inostranom finansiranju kredita".
Dodao je da "kreditno finansiranje u narednoj godini, zbog svetske finansijske krize, neće više biti na raspolaganju u meri kao do sada". Zato će u 2009. "i u zemljama zapadnog Balkana privredni rast biti bitno manji, a banke neće moći u obimu kao do sada da kreditima snabdevaju ni privredu ni privatna domaćinstva".
"Pored toga će u zemlja evro-zone opasti potražnja za robom iz regiona. To znači da će rast u regionu u narednoj godini biti ispod rasta u ovoj godini, u proseku oko tri odsto, ali treba naglasiti da region ne ulazi u recesiju", rekao je Mildner.
Za 2008. će privredni rast, prema do sada raspoloživim podacima, u regionu iznositi, zavisno od zemlje, od tri do sedam procenata. Kriza je, kao i ostatak sveta, i ove zemlje pogodila iznenada, ali Mildner smatra da je u balkanskim zemljama "krizni menadžment" bio uglavnom dobar.
"Zemlje regiona su u krizi pokazale da imaju institucije koje dobro funkcionišu. Naročito Centrala banka Srbije i njen predsednik Radovan Jelašić, ali i ostale centralne banke, ispravno su i brzo reagovale. Povratile su poverenje u finansijski sektor, bankama povratile likvidnost i uspele da izbegnu neposredne efekte krize. To se može nazvati uspehom", ocenio je sagovornik dopisnice agencije Beta.
Na pitanje koje je strukturalne probleme privrede u zemljama Zapadnog Balkana pokazala sadašnja kriza, Mildner je najpre podsetio na "nedovoljnu diverzificiranost izvoza, na primer u Srbiji ili u Bosni gde u izvozu najviše učestvuje metalska industrija, a u vreme krize su te branše posebno pogođene jer je potražnja iz sveta manja"
Naveo je da "isto važi i za finansijski sektor gde postoji velika zavisnost od inostranog refinansiranja i gde je veliki udeo kredita u stranim valutama", kao i za "prenaduvani sektor nekretnina".
"Svuda će tu u 2009. godini doći do vidnog splašnjavanja", predvideo je stručnjak KfW-a.
Mnoge svetske privrede, uključujući i Nemačku, planiraju da recesiju i posledice krize ublaže ulaganjima u obnovu infrastrukture. Pitanje je šta, pored sličnih mera, zemlje zapadnog Balkana još mogu da učine za privredni oporavak?
"Strukturne reforme treba nastaviti, treba reformisati javni sektor i upravu učiniti delotvornijom, pravni okviri poslovanja treba da se poprave, kao i uslovi za privatni sektor. Birokratija mora da se smanji, a infrastrruktura mora da se popravi jer samo sa njom je moguć trajni razvoj", nabrojao je Mildner.
Infrastruktra i jeste jedna od oblasti u koju Kreditna banka za obnovu podržava najviše projekata u regionu. Pored toga pomaže se finansijski sektor sa ciljem da se domaće banke osposobe da podržavaju mala i srednja preduzeća kao i energetski sektor, posebno korišćenje obnovljivih izvora energija.
Projekte u te tri oblasti je Kreditna banka za obnovu u 2008. u zemljama istočne i jugositočne Evrope pomogla sa 1,1 milijardom evra.
(Beta)
U razgovoru sa dopisnicima medija iz regiona u Berlinu, Mildner je podsetio da se "model rasta zemalja Jugoistočne Evrope jako zasnivao na uvozu kapitala, investicijama i inostranom finansiranju kredita".
Dodao je da "kreditno finansiranje u narednoj godini, zbog svetske finansijske krize, neće više biti na raspolaganju u meri kao do sada". Zato će u 2009. "i u zemljama zapadnog Balkana privredni rast biti bitno manji, a banke neće moći u obimu kao do sada da kreditima snabdevaju ni privredu ni privatna domaćinstva".
"Pored toga će u zemlja evro-zone opasti potražnja za robom iz regiona. To znači da će rast u regionu u narednoj godini biti ispod rasta u ovoj godini, u proseku oko tri odsto, ali treba naglasiti da region ne ulazi u recesiju", rekao je Mildner.
Za 2008. će privredni rast, prema do sada raspoloživim podacima, u regionu iznositi, zavisno od zemlje, od tri do sedam procenata. Kriza je, kao i ostatak sveta, i ove zemlje pogodila iznenada, ali Mildner smatra da je u balkanskim zemljama "krizni menadžment" bio uglavnom dobar.
"Zemlje regiona su u krizi pokazale da imaju institucije koje dobro funkcionišu. Naročito Centrala banka Srbije i njen predsednik Radovan Jelašić, ali i ostale centralne banke, ispravno su i brzo reagovale. Povratile su poverenje u finansijski sektor, bankama povratile likvidnost i uspele da izbegnu neposredne efekte krize. To se može nazvati uspehom", ocenio je sagovornik dopisnice agencije Beta.
Na pitanje koje je strukturalne probleme privrede u zemljama Zapadnog Balkana pokazala sadašnja kriza, Mildner je najpre podsetio na "nedovoljnu diverzificiranost izvoza, na primer u Srbiji ili u Bosni gde u izvozu najviše učestvuje metalska industrija, a u vreme krize su te branše posebno pogođene jer je potražnja iz sveta manja"
Naveo je da "isto važi i za finansijski sektor gde postoji velika zavisnost od inostranog refinansiranja i gde je veliki udeo kredita u stranim valutama", kao i za "prenaduvani sektor nekretnina".
"Svuda će tu u 2009. godini doći do vidnog splašnjavanja", predvideo je stručnjak KfW-a.
Mnoge svetske privrede, uključujući i Nemačku, planiraju da recesiju i posledice krize ublaže ulaganjima u obnovu infrastrukture. Pitanje je šta, pored sličnih mera, zemlje zapadnog Balkana još mogu da učine za privredni oporavak?
"Strukturne reforme treba nastaviti, treba reformisati javni sektor i upravu učiniti delotvornijom, pravni okviri poslovanja treba da se poprave, kao i uslovi za privatni sektor. Birokratija mora da se smanji, a infrastrruktura mora da se popravi jer samo sa njom je moguć trajni razvoj", nabrojao je Mildner.
Infrastruktra i jeste jedna od oblasti u koju Kreditna banka za obnovu podržava najviše projekata u regionu. Pored toga pomaže se finansijski sektor sa ciljem da se domaće banke osposobe da podržavaju mala i srednja preduzeća kao i energetski sektor, posebno korišćenje obnovljivih izvora energija.
Projekte u te tri oblasti je Kreditna banka za obnovu u 2008. u zemljama istočne i jugositočne Evrope pomogla sa 1,1 milijardom evra.
(Beta)
