Stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) ocenili su u utorak da će se najsnažniji udar svetske ekonomske krize u Srbiji osetiti u proleće i napomenuli da se kreatori ekonomske politike ne ponašaju racionalno i ne donose pravovremeno strategiju za njeno prevazilaženje.
Stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) ocenili su u utorak da će se najsnažniji udar svetske ekonomske krize u Srbiji osetiti u proleće i napomenuli da se kreatori ekonomske politike ne ponašaju racionalno i ne donose pravovremeno strategiju za njeno prevazilaženje.
Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac rekao je na konferenciji za novinare da su glavni razlozi krize u Srbiji, koja se sve više oseća, prebrza liberalizacija tržišta, preterana žurba sa privatizacijom banaka i precenjena domaća valuta.
Kanjevac je istakao da treba smanjiti javnu potrošnju i prepoloviti državnu administraciju, postići realnu vrednost domaće valute, stimulisati izvoz, pre svega poljoprivrede, kojoj budžet nije naklonjen, a takođe treba i proširiti tržište naše privrede i na zemlje van EU.
On je ocenio da će u slučaju jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u budžetu biti manje 250 miliona evra zbog smanjenih carina, "a da i ne govorimo o tome da će naš ionako loš spoljnotrgovinski bilans biti još više pogoršan, jer će uvoz krenuti daleko brže, dok će se izvoz značajno smanjivati".
Kanjevac je predočio da u tom slučaju ni investitori više neće biti zainteresovani za naše fabrike poljoprivredne mehanizacije, jer će doći do zaključka da im je isplativije da uvoze traktore nego da ih proizvode.
Saradnik IZIT-a Saša Đogović je rekao da u pogledu uticaja svetske krize, kreatori naše ekonomske politike pokazuju sindrom "nojeve glave u pesku" i arogancije, jer se "prave kao da krize nema, a neki čak ističu i da je ona dobra za Srbiju, umesto da donose adekvatne mere".
Da ne shvataju dubinu krize, pokazalo se i na primeru Opšteg kolektivnog ugovora, koji su prvo potpisali sa sindikatima, u vreme kad je kriza uveliko počela, pa ga onda posle mesec dana raskinuli, rekao je Đogović, navodeći i da su tenderi za privatizaciju RTB Bora i JAT-a raspisani u nevreme.
Tender za RTB Bor raspisan je kad je na svetskom tržištu zbog krize došlo do značajnog pada cene bakra, a za JAT - kada su brojne inostrane aviokompanije počele da propadaju, umesto da je to urađeno pre dve godine, ocenio je on, ukazujući da će "sada JAT nastaviti da opterećuje državni budžet".
Đogović smatra i da ne postoji nikakva izvozna strategija u zemlji kao i da je "ove godine moguć bankrot mnogih preduzeća" koja neće moći da vrate uzete kredite, zbog nemogucnosti plasmana robe i smanjenih privrednih aktivnosti.
(Tanjug)
Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac rekao je na konferenciji za novinare da su glavni razlozi krize u Srbiji, koja se sve više oseća, prebrza liberalizacija tržišta, preterana žurba sa privatizacijom banaka i precenjena domaća valuta.
Kanjevac je istakao da treba smanjiti javnu potrošnju i prepoloviti državnu administraciju, postići realnu vrednost domaće valute, stimulisati izvoz, pre svega poljoprivrede, kojoj budžet nije naklonjen, a takođe treba i proširiti tržište naše privrede i na zemlje van EU.
On je ocenio da će u slučaju jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u budžetu biti manje 250 miliona evra zbog smanjenih carina, "a da i ne govorimo o tome da će naš ionako loš spoljnotrgovinski bilans biti još više pogoršan, jer će uvoz krenuti daleko brže, dok će se izvoz značajno smanjivati".
Kanjevac je predočio da u tom slučaju ni investitori više neće biti zainteresovani za naše fabrike poljoprivredne mehanizacije, jer će doći do zaključka da im je isplativije da uvoze traktore nego da ih proizvode.
Saradnik IZIT-a Saša Đogović je rekao da u pogledu uticaja svetske krize, kreatori naše ekonomske politike pokazuju sindrom "nojeve glave u pesku" i arogancije, jer se "prave kao da krize nema, a neki čak ističu i da je ona dobra za Srbiju, umesto da donose adekvatne mere".
Da ne shvataju dubinu krize, pokazalo se i na primeru Opšteg kolektivnog ugovora, koji su prvo potpisali sa sindikatima, u vreme kad je kriza uveliko počela, pa ga onda posle mesec dana raskinuli, rekao je Đogović, navodeći i da su tenderi za privatizaciju RTB Bora i JAT-a raspisani u nevreme.
Tender za RTB Bor raspisan je kad je na svetskom tržištu zbog krize došlo do značajnog pada cene bakra, a za JAT - kada su brojne inostrane aviokompanije počele da propadaju, umesto da je to urađeno pre dve godine, ocenio je on, ukazujući da će "sada JAT nastaviti da opterećuje državni budžet".
Đogović smatra i da ne postoji nikakva izvozna strategija u zemlji kao i da je "ove godine moguć bankrot mnogih preduzeća" koja neće moći da vrate uzete kredite, zbog nemogucnosti plasmana robe i smanjenih privrednih aktivnosti.
(Tanjug)
