Gazde u Srbiji više vole da daju platu mlađima, pa makar i neiskusnijim radnicima, nego onima iza kojih je po dvadeset godina radnog staža, pišu "Novosti.
Gazde u Srbiji više vole da daju platu mlađima, pa makar i neiskusnijim radnicima, nego onima iza kojih je po dvadeset godina radnog staža, pišu "Novosti.
Bez obzira na to što zakon poslodavcima daje olakšice pri zapošljavanju ljudi u zrelim godinama, i dalje se malo njih odlučuje za ovu opciju. Zato je na našem tržištu radne snage čak 200.000 onih koji su proslavili 50. rođendan.
Među ovom armijom nezaposlenih, najviše je žena i muškaraca koji su u svojim preudzećima proglašeni tehnološkim viškom. Danas su njihove šanse za novi posao svedene na lutriju.
Iako je Nacionalna služba za zapošljavanje pripremila olakšice za poslodavce koji žele da angažuju osobe starije od 50 godina, uz obavezu da u njihovoj firmi budu pet godina, ljudi koji su proglašeni za tehnološki višak, ipak, teško dolaze do novih radnih mesta.
Za razliku od Evrope, u kojoj se na posao čeka 29 nedelja, a države pri tom zbrinjavaju svoje građane i obezbeđuju im prekvalifikaciju, u Srbiji se posao traži u proseku 49 meseci, što je više od četiri godine.
Neke od zapadnih zemalja starijim nezaposlenim građanima obezbeđuju da rade na trafikama, prodaju karte u autobusima i rade slične poslove, kako ne bi potpuno ostali bez prihoda, a u Srbiji je bilo predloga da stariji nezaposleni obavljaju javne radove.
Psiholozi i predstavnici sindikata, mahom, za ovakvu sliku krive predrasude gazda - radnici u godinama nisu reprezentativni kao njihove mlađe kolege, a i manje su skloni kompromisima. Ipak, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kao glavni razlog navode obrazovnu strukturu.
Zaposleni u ovoj službi napominju da većina ovog kadra ima samo diplomu osnovne škole, pa na tržištu rada više nisu konkurentni. A koliko su njihove šanse za novo radno mesto male govori i podatak da na birou prvi posao još čeka mnogo mladih, obrazovanih ljudi koji poseduju znanja, znaju jezike i rade na računaru. Među onima koji su bez posla ostali u šestoj deceniji i sada tragaju za novim radnim mestima najviše je žena.
"Mislim da oni treba da budu u fokusu naše pažnje i da je neophodno da poslodavce stimulišemo da ih zapošljavaju", smatra Vladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
"Mera koja je imala najbolji efekat je da se takvim firmama smanji porez. Sve aktuelniji su prekvalifikacija i dodatno obrazovanje i pokušaj da se na taj način pronađe novi poslodavac. Pasivne mere su isplata otpremnina, kao u 'Zastavi', tako se radnicima kojima je ostalo pet godina do penzije obezbeđuje socijalna sigurnost", navodi on.
(MONDO)
Bez obzira na to što zakon poslodavcima daje olakšice pri zapošljavanju ljudi u zrelim godinama, i dalje se malo njih odlučuje za ovu opciju. Zato je na našem tržištu radne snage čak 200.000 onih koji su proslavili 50. rođendan.
Među ovom armijom nezaposlenih, najviše je žena i muškaraca koji su u svojim preudzećima proglašeni tehnološkim viškom. Danas su njihove šanse za novi posao svedene na lutriju.
Iako je Nacionalna služba za zapošljavanje pripremila olakšice za poslodavce koji žele da angažuju osobe starije od 50 godina, uz obavezu da u njihovoj firmi budu pet godina, ljudi koji su proglašeni za tehnološki višak, ipak, teško dolaze do novih radnih mesta.
Za razliku od Evrope, u kojoj se na posao čeka 29 nedelja, a države pri tom zbrinjavaju svoje građane i obezbeđuju im prekvalifikaciju, u Srbiji se posao traži u proseku 49 meseci, što je više od četiri godine.
Neke od zapadnih zemalja starijim nezaposlenim građanima obezbeđuju da rade na trafikama, prodaju karte u autobusima i rade slične poslove, kako ne bi potpuno ostali bez prihoda, a u Srbiji je bilo predloga da stariji nezaposleni obavljaju javne radove.
Psiholozi i predstavnici sindikata, mahom, za ovakvu sliku krive predrasude gazda - radnici u godinama nisu reprezentativni kao njihove mlađe kolege, a i manje su skloni kompromisima. Ipak, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kao glavni razlog navode obrazovnu strukturu.
Zaposleni u ovoj službi napominju da većina ovog kadra ima samo diplomu osnovne škole, pa na tržištu rada više nisu konkurentni. A koliko su njihove šanse za novo radno mesto male govori i podatak da na birou prvi posao još čeka mnogo mladih, obrazovanih ljudi koji poseduju znanja, znaju jezike i rade na računaru. Među onima koji su bez posla ostali u šestoj deceniji i sada tragaju za novim radnim mestima najviše je žena.
"Mislim da oni treba da budu u fokusu naše pažnje i da je neophodno da poslodavce stimulišemo da ih zapošljavaju", smatra Vladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
"Mera koja je imala najbolji efekat je da se takvim firmama smanji porez. Sve aktuelniji su prekvalifikacija i dodatno obrazovanje i pokušaj da se na taj način pronađe novi poslodavac. Pasivne mere su isplata otpremnina, kao u 'Zastavi', tako se radnicima kojima je ostalo pet godina do penzije obezbeđuje socijalna sigurnost", navodi on.
(MONDO)
