Predsednik Srbije Boris Tadić rekao da će ova godina biti ekonomski izuzetno teška i pozvao sve da pokažu odgovornost i solidarnost.
Predstavnici Vlade Srbije poručili su u razgovorima sa sindikatima i poslodavcima da je za borbu protiv ekonomske krize u Srbiji neophodan široki društveni konsenzus, kao i da je neophodno da teškoće budu raspodeljene na socijalno pravedan način.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da svi društveni akteri u uslovima svetske ekonomske krize moraju pokazati odgovornost i svest o dubini problema, kako bi se izbegla opasnost od nanošenja trajnije štete srpskoj ekonomiji.
"Ako bi se kao reakcija na krizu dogodilo da Srbija bude destabilizovana, potrošićemo godine na ponovnu stabilizaciju naše zemlje, a ne na razvoj", rekao je Tadić u pauzi okruglog stola o prevazilaženju ekonomske krize.
Tadić je rekao da se sadašnja ekonomska kriza po dalekosežnosti i ozbiljnosti posledica ne može porediti ni sa jednom krizom u novijoj istoriji i da nijedna međunarodna institucija sada ne može da predvidi koliko će ona trajati i kako je moguće prevazići nastale probleme.
"Zato svaka vlada, institucija, država i kompanija mora da pokaže vrhunsku odgovornost. Srbija nije zemlja koja je najpogođenija krizom, ali svaka zemlja, zavisno od svoje reakcije, može potonuti u krizu i narušiti svoju stabilnost. Danas je najvažnije očuvati produktivna radna mesta i stabilnost u društvu", istakao je Tadić.
"Godina 2009. je, nažalost, godina koju ne možemo da posvetimo razvoju, ovo je godina kada ćemo svu snagu morati da uložimo u održanje postojećeg sistema. Od odlučujuće važnosti je pravovremena reakcija i iskazana odgovornost, jer u 2009. moramo sačuvati kapacitet naše privrede za vreme koje će karakterisati brži društveni rast", rekao je Tadić.
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će se vlada u borbi sa ekonomskom krizom rukovoditi principima jedinstvenosti, solidarnosti i kontinuiteta.
Cvetković je objasnio da princip jedinstvenosti podrazumeva učešće svih društvenih aktera u nalaženju i primeni rešenja u borbi protiv krize.
Princip solidarnosti, prema njegovim rečima, podrazumeva da se teškoće raspodele na socijalno pravedan način, a princip kontinuiteta stalne razgovore i praćenje efekata krize.
U sklopu mera za borbu protiv ekonomske krize, vlada je predvidela i niz podsticajnih mera sa ciljem da u ovoj godini obezbedi privredni rast od tri do 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da bi štrajkovi radnika u uslovoma ekonomske krize bili kontraproduktivni i da bi doveli, ne do poboljšanja položaja zaposlenih, već do gubitka postojećih radnih mesta.
Kriza će zaustaviti "dobru seriju rezultata" koju je Srbija imala u proteklih pet godina sa rastom od šest do sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, što je ostvarivano uglavnom zahvaljujući kreditiranju privrede, ukazao je Dinkić.
On je naveo da će biti neophodne i dodatne mere za privlačenje stranih direktnih investicija koje su prošloj godini bile oko tri milijarde dolara, a realan cilj za ovu godinu je oko dve milijarde dolara.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da će u 2009. godini ključni prioritet i najveći izazov biti prikupljanje domaće štednje.
Drugi veliki izazov za vladu, ali i za privredu, biće da se dostigne rast od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, rekao je guverner i naveo da se već sada radi na merama koje će biti preduzete u slučaju da rast bude ispod očekivanja.
(Tanjug)
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da svi društveni akteri u uslovima svetske ekonomske krize moraju pokazati odgovornost i svest o dubini problema, kako bi se izbegla opasnost od nanošenja trajnije štete srpskoj ekonomiji.
"Ako bi se kao reakcija na krizu dogodilo da Srbija bude destabilizovana, potrošićemo godine na ponovnu stabilizaciju naše zemlje, a ne na razvoj", rekao je Tadić u pauzi okruglog stola o prevazilaženju ekonomske krize.
Tadić je rekao da se sadašnja ekonomska kriza po dalekosežnosti i ozbiljnosti posledica ne može porediti ni sa jednom krizom u novijoj istoriji i da nijedna međunarodna institucija sada ne može da predvidi koliko će ona trajati i kako je moguće prevazići nastale probleme.
"Zato svaka vlada, institucija, država i kompanija mora da pokaže vrhunsku odgovornost. Srbija nije zemlja koja je najpogođenija krizom, ali svaka zemlja, zavisno od svoje reakcije, može potonuti u krizu i narušiti svoju stabilnost. Danas je najvažnije očuvati produktivna radna mesta i stabilnost u društvu", istakao je Tadić.
"Godina 2009. je, nažalost, godina koju ne možemo da posvetimo razvoju, ovo je godina kada ćemo svu snagu morati da uložimo u održanje postojećeg sistema. Od odlučujuće važnosti je pravovremena reakcija i iskazana odgovornost, jer u 2009. moramo sačuvati kapacitet naše privrede za vreme koje će karakterisati brži društveni rast", rekao je Tadić.
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će se vlada u borbi sa ekonomskom krizom rukovoditi principima jedinstvenosti, solidarnosti i kontinuiteta.
Cvetković je objasnio da princip jedinstvenosti podrazumeva učešće svih društvenih aktera u nalaženju i primeni rešenja u borbi protiv krize.
Princip solidarnosti, prema njegovim rečima, podrazumeva da se teškoće raspodele na socijalno pravedan način, a princip kontinuiteta stalne razgovore i praćenje efekata krize.
U sklopu mera za borbu protiv ekonomske krize, vlada je predvidela i niz podsticajnih mera sa ciljem da u ovoj godini obezbedi privredni rast od tri do 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da bi štrajkovi radnika u uslovoma ekonomske krize bili kontraproduktivni i da bi doveli, ne do poboljšanja položaja zaposlenih, već do gubitka postojećih radnih mesta.
Kriza će zaustaviti "dobru seriju rezultata" koju je Srbija imala u proteklih pet godina sa rastom od šest do sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, što je ostvarivano uglavnom zahvaljujući kreditiranju privrede, ukazao je Dinkić.
On je naveo da će biti neophodne i dodatne mere za privlačenje stranih direktnih investicija koje su prošloj godini bile oko tri milijarde dolara, a realan cilj za ovu godinu je oko dve milijarde dolara.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da će u 2009. godini ključni prioritet i najveći izazov biti prikupljanje domaće štednje.
Drugi veliki izazov za vladu, ali i za privredu, biće da se dostigne rast od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, rekao je guverner i naveo da se već sada radi na merama koje će biti preduzete u slučaju da rast bude ispod očekivanja.
(Tanjug)
