Slovenija traži hiljade radnika u Srbiji

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović kaže za RTS da to može biti dobra vest za nezaposlene koji će imati mogućnost većeg izbora, kao i da će pre odlaska u inostranstvo moći dobro da se informišu o svim uslovima rada, života i boravka.

Ukazao je da država zaključivanjem bilateralnih sporazuma pokušava da garantuje prava koja imaju i državljani zemlje u koju odlaze – isti sistem plata i iste uslove rada.

Na pitanje da li je naše tržište u neravnopravnoj utakmici s obzirom na to da se radi o najbogatijoj državi u regionu sa prosečnom platom od oko 1.100 evra i minimalcem od blizu 700 evra, Martinović kaže da u ovom trenutku ne možemo da se takmičimo sa Slovenijom na tom polju.

"Svakako najavom povećanja plata u javnom sektoru, povećanja minimalne cene rada siguran sam da će veliki broj lica da se opredeli da radi u svojoj zemlji zato što nije sve idealno kada odete u neku stranu zemlju, tamo se suočavate sa troškovima koje u svojoj zemlji nemate, tako da ne možemo samo da računamo kolika je plata nego i da vidimo koliki su neki drugi troškovi", naglasio je Martinović.

Istakao je da ne misli da će slovenački poslodavci na sajmu privući svih 4.500 ljudi za kojima oni imaju potrebu i dodao da i zemlje koje su razvijenije suočavaju se sa ekonomskim migracijama – ljudi iz Slovenije odlaze u Austriju, ljudi iz Nemačke odlaze u skandinavske zemlje.

"Ekonomske migracije su normalna stavar, poželjene su, svi ljudi koji odlaze iz Srbije u nekom trenutku se i vrate, ekonomski osnaženi sa nekim novim kvalifikacijama i znanjima", rekao je Martinović.

Koja su deficitarna zanimanja u Srbiji

Naveo je da u ovom trenutku Srbija ima najnižu stopu nezaposlenosti od 10,3 odsto prema anketi o radnoj snazi iz drugog kvartala ove godine.

"To je bio cilj Vlade poslednjih nekoliko godina, zapravo bila je težnja da se stopa nezaposlenosti približi nekom jednocifrenom broju, da se približimo proseku zemalja Evropske unije. Gotovo da smo u tome uspeli", rekao je Martinović.

Ukazao je da u ovom trenutku ima negde oko 509.000 nezaposlenih, što je za skoro 10 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Ipak, naglasio je da je preko 500.000 nazaposlenih veliki broj. "Naše tržište rada ne treba još da brine o tome da ne možemo da obezbedimo potrebne kadrove, a ono što treba da brine je da obezbedimo one stručne kadrove koji često nedostaju", dodao je Martinović.

Veće plate do kraja godine, povećanje penzija od 1. januara 2020.

Na pitanje koji kadrovi nedostaju, Martinović kaže da postoji lista takozvanih deficitarnih zanimanja koja je godinama ista.

"Traže se oni profili koji poseduju određenu stručnost, znanje. Pre svega u oblasti građevinske industrije, zanata – bravari, zidari, tesari, moleri, ali naravno i u oblasti turizma, ugostiteljstva. Traže se lica sa visokom stručnom spremom u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija, kao i inženjeri elektronike, elektrotehnike, farmaceuti, lekari sa specijalizacijama", naveo je Martinović.

Naglasio je da to ne znači da takvih lica na našoj evidenciji nema, nego da postoji veća tražnja za tim profilima, pa često u određenoj sredini ili u određenom trenutku poslodavci ne mogu u nekom kraćem roku da zadovolje svoje potrebe za tim profilima.

Na pitanje da li je za ta lica na evidenciji potrebno neko doškolovavanje, Martinović kaže da su za veliki broj lica potrebne odgovarajuće obuke, jer postoje ljudi koji su duže vreme čekali na posao pa su svoja znanja i zanemarili i zaboravili.

Dodao je da je Nacionalna služba za zapošljavanje instistucija koja omogućava i prekvalifikacije i dodatne obuke.