Prioritet Ministarstva rada i socijalne politike jeste da se očuva postojeći nivo zaposlenosti i, ako bismo to očuvali, to bi bio veliki uspeh, izjavio je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.
Prioritet Ministarstva rada i socijalne politike jeste da se očuva postojeći nivo zaposlenosti i, ako bismo to očuvali, to bi bio veliki uspeh, izjavio je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.
"Država će pomagati onim firmama i kompanijama koje imaju obezbeđeno tržište, davaće se krediti za podsticaj izvoza i podsticaj proizvodnje", rekao je Ljajić za "Politiku", dodavši da je za tu namenu izdvojeno za sada 40 milijardi dinara.
"Imamo još 19 milijardi kroz Fond za razvoj, koji će takođe ići za pomoć malim i srednjim preduzećima, zapravo onim preduzećima koja zapošljavaju i otvaraju nova radna mesta. Pratiće se efekti krize i paralelno s tim preduzimati odgovarajuće mere", dodao je on.
Kad je reč broju ljudi koji bi mogli da ostanu bez radnih mesta, Ljajić je naveo da su kritični sektori metalska, građevinska, tekstilna, hemijska industrija.
"Ne bih govorio o tim procenama, niti želim da stvaram nepotrebnu paniku unapred. Naravno, pogrešno je zabijati glavu u pesak i tvrditi da toga neće biti jer već imamo deo otpuštanja pod izgovorom svetske finansijske krize, čak i onda kada tih efekata realno nije bilo", rekao je Ljajić.
"Imamo iskustvo iz zemalja u okruženju: Bugarska očekuje da će 50.000 ljudi biti otpušteno, 29.000 u Mađarskoj. Ja ne mogu da govorim o tim procenama za Srbiju jer mi u ovom trenutku nemamo nikakvih relevantnih podataka, niti informacija ili saznanja koja bi mogla da nam pomognu da predvidimo koliko će ljudi biti otpušteno", kazao je ministar.
Broj zaposlenih u novembru prošle godine bio je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku manji 5,3 odsto nego u istom mesecu 2007. godine, dok je produktivnost porasla 2,8 odsto.
Statistički podaci pokazuju da produktivnost nije uvek porasla tamo gde je smanjen broj radnika.
Broj zaposlenih opao je u proizvodnji osnovnih metala 10,2 odsto, u proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme 18,9 i u proizvodnji nemetalnih minerala 18 odsto.
Istovremeno u proizvodnji osnovnih metala produktivnost je povećana 9,3 odsto, dok je u proizvodnji radio TV i komunikacione opreme opala 0,3 odsto, a u proizvodnji minerala povećana je 238 odsto.
Produktivnost je najviše porasla u proizvodnji nameštaja 39,2 odsto, ali tu je broj zaposlenih smanjen 2,7 odsto.
U vađenju rude metala produktivnost je povećana 30, ali je povećam i broj zaposlenih 3,4 odsto.
(Tanjug)
"Država će pomagati onim firmama i kompanijama koje imaju obezbeđeno tržište, davaće se krediti za podsticaj izvoza i podsticaj proizvodnje", rekao je Ljajić za "Politiku", dodavši da je za tu namenu izdvojeno za sada 40 milijardi dinara.
"Imamo još 19 milijardi kroz Fond za razvoj, koji će takođe ići za pomoć malim i srednjim preduzećima, zapravo onim preduzećima koja zapošljavaju i otvaraju nova radna mesta. Pratiće se efekti krize i paralelno s tim preduzimati odgovarajuće mere", dodao je on.
Kad je reč broju ljudi koji bi mogli da ostanu bez radnih mesta, Ljajić je naveo da su kritični sektori metalska, građevinska, tekstilna, hemijska industrija.
"Ne bih govorio o tim procenama, niti želim da stvaram nepotrebnu paniku unapred. Naravno, pogrešno je zabijati glavu u pesak i tvrditi da toga neće biti jer već imamo deo otpuštanja pod izgovorom svetske finansijske krize, čak i onda kada tih efekata realno nije bilo", rekao je Ljajić.
"Imamo iskustvo iz zemalja u okruženju: Bugarska očekuje da će 50.000 ljudi biti otpušteno, 29.000 u Mađarskoj. Ja ne mogu da govorim o tim procenama za Srbiju jer mi u ovom trenutku nemamo nikakvih relevantnih podataka, niti informacija ili saznanja koja bi mogla da nam pomognu da predvidimo koliko će ljudi biti otpušteno", kazao je ministar.
Broj zaposlenih u novembru prošle godine bio je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku manji 5,3 odsto nego u istom mesecu 2007. godine, dok je produktivnost porasla 2,8 odsto.
Statistički podaci pokazuju da produktivnost nije uvek porasla tamo gde je smanjen broj radnika.
Broj zaposlenih opao je u proizvodnji osnovnih metala 10,2 odsto, u proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme 18,9 i u proizvodnji nemetalnih minerala 18 odsto.
Istovremeno u proizvodnji osnovnih metala produktivnost je povećana 9,3 odsto, dok je u proizvodnji radio TV i komunikacione opreme opala 0,3 odsto, a u proizvodnji minerala povećana je 238 odsto.
Produktivnost je najviše porasla u proizvodnji nameštaja 39,2 odsto, ali tu je broj zaposlenih smanjen 2,7 odsto.
U vađenju rude metala produktivnost je povećana 30, ali je povećam i broj zaposlenih 3,4 odsto.
(Tanjug)
