Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu snizi za 1,25 procentnih poena, na 16,5 odsto.
Narodna banka Srbije odlučila je da smanji referentnu kamatnu stopu, pošto je za sada uticaj pritisaka koji utiču na smanjenje inflacije jači od inflatornih pritisaka, što je "otvorilo prostor" za jednokratno smanjenje osnovne kamatne stope, izjavio je danas guverner NBS-a Radovan Jelašić.
Na poslednjoj sednici, 1. decembra 2008, Monetarni odbor je referentnu kamatnu stopu zadržao na nivou od 17,75 odsto.
Referentna kamatna stopa je posledni put povećana 3. novembra 2008. godine sa 15,75 odsto na 17,75 odsto, a u prošloj godini je povećana ukupno za sedam odsto.
Jelašić je na konferenciji za novinare objasnio da inflatorno deluju rast cena pod kontrolom države, fiskalna ekspanzija izazvana rebalansom budžeta za 2008. godinu i pritisci na slabljenje dinara.
Dezinflatorno deluju usporenija kreditna aktivnost i niži rast zarada, smanjena ekonomska aktivnost u zemlji i pad cena primarnih i poljoprivrednih proizvoda, ukazao je guverner.
NBS je ocenila da će smanjenje restriktivnosti monetarne politike u narednom periodu zavisiti od karaktera fiskalne politike, rast cena pod kontrolom države i spoljnih faktora, rekao je Jelašić.
Jelašić je upozorio da se u prva tri meseca ove godine očekuje rast cena pod kontrolom države od 7,2 odsto.
On je na konferenciji za novinare kazao da, ukoliko bi se odobrilo poskupljenje struje od 20 do 22 odsto u aprilu, za prva četiri meseca 2009. bi se dostigao planirani godišnji rast regulisanih cena dogovoren programom vlade i NBS sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Guverner je podsetio da je planirani rast regulisanih cena u 2009. godini 13 odsto, plus ili minus dva procentna poena.
Kako je naveo Jelašić, u prva tri meseca ove godine očekuje se poskupljenje naftnih derivata od 13,2 odsto, komunalno-stambenih usluga 8,1 odsto, saobraćajnih usluga 3,2 odsto, cigareta 15 odsto i lekova od 10 odsto.
Jelašić je istakao da će se ukupna inflacija zadržati u ciljanom okviru od osam odsto, plus minus dva odsto, samo ako i država preuzme svoj deo odgovornosti, predviđene sporazumom sa NBS.
Prema njegovim rečima, ukoliko se povećaju sve najavljene cene i inflacija bude iznad planirane, to će značiti smanjenje realnih zarada, čiji je rast za ovu godinu "zakucan" na osam odsto, i pogoršavanje životnog standarda građana.
Jelašić je istakao da se inflacija može brzo "izduvati" ako budžet bude restriktivniji i bolje strukturiran, odnosno ako se više bude trošilo na ulaganja u infrastrukturu, zatim ako novi krediti budu manje korišćeni za finansiranje potrošnje, a više usmereni ka privredi i vlada obezbedi planirani rast cena pod svojom kontrolom.
On je ukazao i da je, prema procenama NBS, rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom kvartalu prošle godine bio dva odsto, što dovodi u pitanje i procenu privrednog rasta od 3,5 odsto, u ovoj godini, na osnovu koje je napravljen budžet.
Guverner je ponovio da Srbija u prva tri meseca ove godine neće povlačiti novac iz stend baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Povlačenje novca za jačanje deviznih rezervi NBS bio bi znak da pretpostavke iz ekonomskog programa dogovorenog sa MMF-om nisu ispunjene i da je potrebno razmotriti budžet Srbije, monetarnu i fiskalnu politiku, ocenio je on na konferenciji za novinare.
Prema rečima guvernera, ukoliko priliv stranih direktnih investicija bude 1,7 milijardi evra, za finansiranje tekućeg deficita Srbije od 16,1 odsto BDP-a, odnosno 5,6 milijardi evra, biće potrebno 3,9 milijardi evra iz zaduženja i deviznih rezervi.
(agencije/MONDO)
Na poslednjoj sednici, 1. decembra 2008, Monetarni odbor je referentnu kamatnu stopu zadržao na nivou od 17,75 odsto.
Referentna kamatna stopa je posledni put povećana 3. novembra 2008. godine sa 15,75 odsto na 17,75 odsto, a u prošloj godini je povećana ukupno za sedam odsto.
Jelašić je na konferenciji za novinare objasnio da inflatorno deluju rast cena pod kontrolom države, fiskalna ekspanzija izazvana rebalansom budžeta za 2008. godinu i pritisci na slabljenje dinara.
Dezinflatorno deluju usporenija kreditna aktivnost i niži rast zarada, smanjena ekonomska aktivnost u zemlji i pad cena primarnih i poljoprivrednih proizvoda, ukazao je guverner.
NBS je ocenila da će smanjenje restriktivnosti monetarne politike u narednom periodu zavisiti od karaktera fiskalne politike, rast cena pod kontrolom države i spoljnih faktora, rekao je Jelašić.
Jelašić je upozorio da se u prva tri meseca ove godine očekuje rast cena pod kontrolom države od 7,2 odsto.
On je na konferenciji za novinare kazao da, ukoliko bi se odobrilo poskupljenje struje od 20 do 22 odsto u aprilu, za prva četiri meseca 2009. bi se dostigao planirani godišnji rast regulisanih cena dogovoren programom vlade i NBS sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Guverner je podsetio da je planirani rast regulisanih cena u 2009. godini 13 odsto, plus ili minus dva procentna poena.
Kako je naveo Jelašić, u prva tri meseca ove godine očekuje se poskupljenje naftnih derivata od 13,2 odsto, komunalno-stambenih usluga 8,1 odsto, saobraćajnih usluga 3,2 odsto, cigareta 15 odsto i lekova od 10 odsto.
Jelašić je istakao da će se ukupna inflacija zadržati u ciljanom okviru od osam odsto, plus minus dva odsto, samo ako i država preuzme svoj deo odgovornosti, predviđene sporazumom sa NBS.
Prema njegovim rečima, ukoliko se povećaju sve najavljene cene i inflacija bude iznad planirane, to će značiti smanjenje realnih zarada, čiji je rast za ovu godinu "zakucan" na osam odsto, i pogoršavanje životnog standarda građana.
Jelašić je istakao da se inflacija može brzo "izduvati" ako budžet bude restriktivniji i bolje strukturiran, odnosno ako se više bude trošilo na ulaganja u infrastrukturu, zatim ako novi krediti budu manje korišćeni za finansiranje potrošnje, a više usmereni ka privredi i vlada obezbedi planirani rast cena pod svojom kontrolom.
On je ukazao i da je, prema procenama NBS, rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom kvartalu prošle godine bio dva odsto, što dovodi u pitanje i procenu privrednog rasta od 3,5 odsto, u ovoj godini, na osnovu koje je napravljen budžet.
Guverner je ponovio da Srbija u prva tri meseca ove godine neće povlačiti novac iz stend baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Povlačenje novca za jačanje deviznih rezervi NBS bio bi znak da pretpostavke iz ekonomskog programa dogovorenog sa MMF-om nisu ispunjene i da je potrebno razmotriti budžet Srbije, monetarnu i fiskalnu politiku, ocenio je on na konferenciji za novinare.
Prema rečima guvernera, ukoliko priliv stranih direktnih investicija bude 1,7 milijardi evra, za finansiranje tekućeg deficita Srbije od 16,1 odsto BDP-a, odnosno 5,6 milijardi evra, biće potrebno 3,9 milijardi evra iz zaduženja i deviznih rezervi.
(agencije/MONDO)
