Prenamenom zemljišta u građevinsko i rušenjem fabričkih hala nekadašnjeg IMT-a za investicije biće otvoreno najveće parče građevinskog zemljišta na Novom Beogradu u proteklih pola veka.
Nova namena prostora su stambena naselja, gradski centri i komercijalne zone, a prostor nekadašnjeg industrijskog kompleksa skoro je jednak površini najvećih od novobeogradskih blokova 45 ili 70, piše Beobuild.
Izrađen je elaborat o potencijalima i kapacitetima gradnje na ovom prostoru, a ovaj dokument treba da bude osnova za dalju izradu plana detaljne regulacije i utvrđivanje arhitektonsko-urbanistickih parametara.
Najveći izazov ovog poduhvata jeste veličina samog bloka, a urbanisti su, kako navodi sajt, napustili ideju mega-blokova, pogotovo dominantno stambenih.Obuhvat budućeg plana detaljne regulacije imaće preko 72 hektara, što traži elaborirano saobraćajno rešenje i planiranje humanih stambenih kvartova za čak 20.000 stanovnika.
Deo industrijskog kompleksa već je privatizovan i izgrađen, pre svega fabrički pogoni FOM, preko puta nekadašnje fabrike ka Bežanijskoj kosi, na kome se danas nalaze maloprodajni i poslovni objekti.
Prostor je podeljen na dva dela, gde se deo na kome se nalazi IMT mora realizovati kroz arhitektonsko-urbanistički konkurs, dok se na ostatku obuhvata može ići na direktno sprovođenje.
Namena je mešovita stambeno-komercijalna, podeljena na stambenu zonu, komercijalnu zonu i mešovite gradske centre.
Mešoviti gradski centri nalazice se duž Tošinog bunara i Ulice Jurija Gagarina, komercijalna zona biće duž Omladinskih brigada, dok će stambena zona biti u sredini bloka.
U tom kontekstu, zanimljivo je da elaborat predviđa skoro isti broj stanovnika u stambenim zonama, kao i u mešovitim gradskim centrima, što govori da će tržišna logika imati glavnu reč.
Iskustvo nas uči da se stambena namena često maskira u poslovne apartmane, kako bi se ispunili urbanistički uslovi, ali te poslovne jedinice kasnijom prenamenom brzo postaju stambene, piše Beobuild.
Dodaćemo da bi trebalo da i urbanisti i investitori obrate pažnju na novoizgrađeni blok/blokove, jer je praksa pokazala da se nazidavanjem "zgrade na zgradu" život u ovom delu grada narušio i konceptualno i kvalitativno, pogotovo uz žilu kucavicu tog dela Novog Beograda - Gagarinovu ulicu.
Stanovnici su dobili tržne centre ali su izgubili zelenilo, mir i privatnost stanova u zgradama koje su postavaljene na svega desetak metra jedna od druge.
