Privrednici i ekonomisti složili su se na skupu "Kako lakše prebroditi ekonomsku krizu u 2009. godini - šanse i rizici" da je jedan od najvažnijih zadataka države u postojećim ekonomskim uslovima da obezbedi stabilan kurs, bez velikih oscilacija.
Privrednici i ekonomisti složili su se na skupu "Kako lakše prebroditi ekonomsku krizu u 2009. godini - šanse i rizici" da je jedan od najvažnijih zadataka države u postojećim ekonomskim uslovima da obezbedi stabilan kurs, bez velikih oscilacija.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin ocenio je da država ne bi trebalo da interveniše prema privatnom sektoru obezbeđivanjem jeftinog novca već da obezbedi stabilan kurs, kao i da "nekonvencionalnim inicijativama" otvara nova radna mesta.
On je istakao da efekat obezbeđivanja povoljnijih sredstava privredi neće biti dramatičan jer je tražnja pala na svetskim tržištima i plasiranje prizvoda je otežano, a ta preduzeća će biti obavezana da zadrže sva postojeća radna mesta.
Đuričin je ukazao da bi država trebalo da "deluje" na sektor javnih preduzeća u oblasti energetike i telekomunikacija u kojima se investicije višestruko vraćaju, a umesto da radnicima daje otpremnine trebalo bi da im obezbedi posao.
Prema njegovim rečima, pored globalne finansijske krize, Srbiju "pritiskaju" i sopstvene krize kao što je kriza "tranzicionizma", pošto je naša zemlja još od 1990. u tranziciji, i još nije stigla do nivoa razvoja na kome je bila pred početak tog procesa.
Đuričin je naveo i da će se svetska kriza na Srbiju najviše odraziti preko smanjenja investicija, odnosno privatizacija i "grinfild" investicija, ali i priliva kapitala uopšte jer u celom svetu vlada nedostatak likvidnih sredstava.
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić naglasio je da će Srbija morati da vodi takvu ekonomsku politiku u kojoj će više "motriti" da ne bude "stropoštavanja" deviznog kursa i visoke inflacije nego što će moći da se okrene realnom sektoru.
On je ukazao da se može očekivati rast kamatnih stopa na kredite i to zbog toga što su sve banke u Srbiji sada usmerene da mobilišu štednju, što je jedini izvor za povećanje obima kreditnih plasmana, a kamate na štednju rastu.
Đukić je istakao da je očekivanje da će referentna kamatna stopa padati u narednom periodu "besmislica" jer bi posledica toga bili rast kursa i inflacija, a privredni sektor ne bi imao koristi.
On je ocenio da Narodna banka Srbije nije trebalo da smanjuje baznu kamatnu stopu već i da je poveća da bi uticala na "hirovito" devizno tržište.
Đukić je naveo da će sredstva od privatizacije NIS-a i kreditne linije od nemačkog KfW-a amortizovati udare na rast kursa, tako da u narednih mesec-dva neće biti potrebe da se povlače sredstva od Međunarodnog monetarnog fonda.
Direktor "Galeb grupe" Radoslav Veselinović naglasio je da je vladin finansijski paket pomoći izvozno orijentisanim firmama dobro rešenje, ali uslovljavanje opstankom broja radnih mesta nije dobro jer će otpuštanja u ovoj godini biti neminovna, pošto će preduzeća morati da racionalizuju poslovanje.
On je ukazao da je najbitnije da država obezbedi stabilan kurs, koji može da raste, ali nikako da pravi velike dnevne oscilacije i dodao da bi država morala i da smanji nivo javne potrošnje "jer mi ćemo se ugušiti ako država bude bila ovako skupa".
(Tanjug)
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin ocenio je da država ne bi trebalo da interveniše prema privatnom sektoru obezbeđivanjem jeftinog novca već da obezbedi stabilan kurs, kao i da "nekonvencionalnim inicijativama" otvara nova radna mesta.
On je istakao da efekat obezbeđivanja povoljnijih sredstava privredi neće biti dramatičan jer je tražnja pala na svetskim tržištima i plasiranje prizvoda je otežano, a ta preduzeća će biti obavezana da zadrže sva postojeća radna mesta.
Đuričin je ukazao da bi država trebalo da "deluje" na sektor javnih preduzeća u oblasti energetike i telekomunikacija u kojima se investicije višestruko vraćaju, a umesto da radnicima daje otpremnine trebalo bi da im obezbedi posao.
Prema njegovim rečima, pored globalne finansijske krize, Srbiju "pritiskaju" i sopstvene krize kao što je kriza "tranzicionizma", pošto je naša zemlja još od 1990. u tranziciji, i još nije stigla do nivoa razvoja na kome je bila pred početak tog procesa.
Đuričin je naveo i da će se svetska kriza na Srbiju najviše odraziti preko smanjenja investicija, odnosno privatizacija i "grinfild" investicija, ali i priliva kapitala uopšte jer u celom svetu vlada nedostatak likvidnih sredstava.
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić naglasio je da će Srbija morati da vodi takvu ekonomsku politiku u kojoj će više "motriti" da ne bude "stropoštavanja" deviznog kursa i visoke inflacije nego što će moći da se okrene realnom sektoru.
On je ukazao da se može očekivati rast kamatnih stopa na kredite i to zbog toga što su sve banke u Srbiji sada usmerene da mobilišu štednju, što je jedini izvor za povećanje obima kreditnih plasmana, a kamate na štednju rastu.
Đukić je istakao da je očekivanje da će referentna kamatna stopa padati u narednom periodu "besmislica" jer bi posledica toga bili rast kursa i inflacija, a privredni sektor ne bi imao koristi.
On je ocenio da Narodna banka Srbije nije trebalo da smanjuje baznu kamatnu stopu već i da je poveća da bi uticala na "hirovito" devizno tržište.
Đukić je naveo da će sredstva od privatizacije NIS-a i kreditne linije od nemačkog KfW-a amortizovati udare na rast kursa, tako da u narednih mesec-dva neće biti potrebe da se povlače sredstva od Međunarodnog monetarnog fonda.
Direktor "Galeb grupe" Radoslav Veselinović naglasio je da je vladin finansijski paket pomoći izvozno orijentisanim firmama dobro rešenje, ali uslovljavanje opstankom broja radnih mesta nije dobro jer će otpuštanja u ovoj godini biti neminovna, pošto će preduzeća morati da racionalizuju poslovanje.
On je ukazao da je najbitnije da država obezbedi stabilan kurs, koji može da raste, ali nikako da pravi velike dnevne oscilacije i dodao da bi država morala i da smanji nivo javne potrošnje "jer mi ćemo se ugušiti ako država bude bila ovako skupa".
(Tanjug)
