Uticaj svetske ekonomske krize u Srbiji se najviše oseća u oblasti investicija i saobraćaja, izjavila je potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić u četvrtak.
Ona je na konferenciji "Potrošač i kriza - opasnost ili šansa" kompanije za istraživanje tržišta GfK, rekla da je posle tih oblasti najviše ugroženo građevinarstvo.
Tražnja, cene i prodaja padaju, što može da znači usporavanje cele industrijske proizvodnje, jer je veliki broj delatnosti vezan za građevinarstvo.
Prema njenim rečima, prehrambena industrija nije toliko osetljiva, pa je proizvodnja u prošloj godini ostala na nivou iz 2007.
Džagićeva je ukazala da je istraživanje PKS pokazalo da je smanjena ponuda kapitala dovela do rasta kamata, što se odrazilo na odobravanje kredita i zahteve banaka da se pre vremena otplaćuju krediti.
Uticaj krize u Srbiji osetio se od jula, kada je pala proizvodnja, a u novembru je izvoz bio čak 23 odsto niži nego u oktobru.
Smanjen je priliv direktinih stranih investicija, smanjena su čak i započeta ulaganja, kao i zainteresovanost za privatizaciju, istakla je Džagićeva.
Ona je rekla da se kao najveći problem javlja nelikvidnost zbog pomeranja rokova plaćanja, na šta utiče i nestabilan kurs.
Pritom je veliki broj uvozno zavisnih preduzeća suočen sa činjenicom da su im povećani ulazni troškovi, zbog pada vrednosti dinara, a to ne mogu da ugrade u cene, jer domaći potrošači ne mogu da ih plate.
Džagićeva je istakla da treba biti racionalan, iako naša država nema velike pare za intervenciju kao neke druge, ali pravim potezima može dosta da se učini.
Tako, pre svega, treba podržati izvoznike i izlazak na nova tržišta, tako što će našim građevinskim firmama, na primer, ponovo biti davane garancije za radove u Alžiru, Egiptu i drugim zemljama.
Istraživač GfK Marijana Agić Molnar je rekla da će prva strategija preduzeća biti smanjenje troškova, što će promeniti politiku investiranja.
Zbog otežanih uslova kreditiranja, preduzeća su upućena na sopstvena sredstva, što je vrlo problematično.
Istovremeno, na tržištu će se tražiti jeftiniji proizvodi nižeg kvaliteta, a preduzeća će odustati od stvaranja novih i nastojaće da na tržište po povoljnim cenama plasiraju brendove koje su kupci već prihvatili.
Potrošači će se okrenuti kupovini samo neophodnih sredstava, tako da se može očekivati pad specijalizovanih proizvoda kućne hemije i kozmetike, jer će se kupovati univerzalni.
Analize GfK pokazuju da čak 80 odsto građana Srbije očekuje da će se uticaj globalne ekonomske krize negativno odraziti na njihovo domaćinstvo.
Direktor istrazivanja Goran Tintor je rekao da su građani kao indikatore krize naveli poskupljenje hrane u prošloj godini, kao i trenutna i očekivana poskupljenja komunalija, struje i prevoza.
Oni koji su kreditno zaduženi izrazili su bojazan da neće moći da ih vraćaju s obzirom da su kamate počele da rastu, naveo je Tintor.
Istraživanje je pokazalo da je primetno odustajanje od većih porodičnih investicija, kao što su kupovina stana, kola, nameštaja ili bele tehnike. Čak 61 odsto ispitanika smatra da je "loše vreme" za takve investicije.
Prva stvar koje su potrošači spremni da se odreknu su turistička putovanja, ili računaju na njihovo sigurno skraćenje i odlazak na jevtinije destinacije, a spremni su da prorede i izlaske u restorane i klubove, rekao je Tintor.
On je napomenuo da su najmanju spremnost pokazali da se odreknu cigareta i osnovnih životnih namirnica.
Anketirani građani su spremniji da se odreknu robe koja se može smatrati luksuzom, ali ne i prozvoda i robnih marki koje, po njihovom mišljenju, garantuju kvalitet.
Promena u ponašanju potrošača vidi se i u najavljenoj spremnosti da sa velikih mesečnih i nedeljnih kupovina pređu na svakodnevne manje.
Građani najveći strah imaju od gubitka posla i nemogućnosti nalaženja novog, a tu brigu ima čak 72 odsto anketiranih građana Srbije, a veći procenat zabrinutih zabeležen je samo u Češkoj - 80 odsto.
Oko 71 odsto naših građana brine da li će imati novca da plati račune, 67 odsto da li će imati dovoljno za zdravlje.
Zbog neefikasnosti vlade i postojanja korupcije zabrinuto je 55 odsto ljudi, a zbog uticaja svetske ekonomske krize 46 odsto.
Svaki drugi stanovnik misli da će kriza trajati tri godine, svaki četvrti da će biti godinu dana, a tek svaki 10. da će biti kraća.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku 1.000 stanovnika Srbije, starijih od 15 godina.
(Tanjug)
Ona je na konferenciji "Potrošač i kriza - opasnost ili šansa" kompanije za istraživanje tržišta GfK, rekla da je posle tih oblasti najviše ugroženo građevinarstvo.
Tražnja, cene i prodaja padaju, što može da znači usporavanje cele industrijske proizvodnje, jer je veliki broj delatnosti vezan za građevinarstvo.
Prema njenim rečima, prehrambena industrija nije toliko osetljiva, pa je proizvodnja u prošloj godini ostala na nivou iz 2007.
Džagićeva je ukazala da je istraživanje PKS pokazalo da je smanjena ponuda kapitala dovela do rasta kamata, što se odrazilo na odobravanje kredita i zahteve banaka da se pre vremena otplaćuju krediti.
Uticaj krize u Srbiji osetio se od jula, kada je pala proizvodnja, a u novembru je izvoz bio čak 23 odsto niži nego u oktobru.
Smanjen je priliv direktinih stranih investicija, smanjena su čak i započeta ulaganja, kao i zainteresovanost za privatizaciju, istakla je Džagićeva.
Ona je rekla da se kao najveći problem javlja nelikvidnost zbog pomeranja rokova plaćanja, na šta utiče i nestabilan kurs.
Pritom je veliki broj uvozno zavisnih preduzeća suočen sa činjenicom da su im povećani ulazni troškovi, zbog pada vrednosti dinara, a to ne mogu da ugrade u cene, jer domaći potrošači ne mogu da ih plate.
Džagićeva je istakla da treba biti racionalan, iako naša država nema velike pare za intervenciju kao neke druge, ali pravim potezima može dosta da se učini.
Tako, pre svega, treba podržati izvoznike i izlazak na nova tržišta, tako što će našim građevinskim firmama, na primer, ponovo biti davane garancije za radove u Alžiru, Egiptu i drugim zemljama.
Istraživač GfK Marijana Agić Molnar je rekla da će prva strategija preduzeća biti smanjenje troškova, što će promeniti politiku investiranja.
Zbog otežanih uslova kreditiranja, preduzeća su upućena na sopstvena sredstva, što je vrlo problematično.
Istovremeno, na tržištu će se tražiti jeftiniji proizvodi nižeg kvaliteta, a preduzeća će odustati od stvaranja novih i nastojaće da na tržište po povoljnim cenama plasiraju brendove koje su kupci već prihvatili.
Potrošači će se okrenuti kupovini samo neophodnih sredstava, tako da se može očekivati pad specijalizovanih proizvoda kućne hemije i kozmetike, jer će se kupovati univerzalni.
Većina građana smatra da će biti pogođena krizom
Analize GfK pokazuju da čak 80 odsto građana Srbije očekuje da će se uticaj globalne ekonomske krize negativno odraziti na njihovo domaćinstvo.
Direktor istrazivanja Goran Tintor je rekao da su građani kao indikatore krize naveli poskupljenje hrane u prošloj godini, kao i trenutna i očekivana poskupljenja komunalija, struje i prevoza.
Oni koji su kreditno zaduženi izrazili su bojazan da neće moći da ih vraćaju s obzirom da su kamate počele da rastu, naveo je Tintor.
Istraživanje je pokazalo da je primetno odustajanje od većih porodičnih investicija, kao što su kupovina stana, kola, nameštaja ili bele tehnike. Čak 61 odsto ispitanika smatra da je "loše vreme" za takve investicije.
Prva stvar koje su potrošači spremni da se odreknu su turistička putovanja, ili računaju na njihovo sigurno skraćenje i odlazak na jevtinije destinacije, a spremni su da prorede i izlaske u restorane i klubove, rekao je Tintor.
On je napomenuo da su najmanju spremnost pokazali da se odreknu cigareta i osnovnih životnih namirnica.
Anketirani građani su spremniji da se odreknu robe koja se može smatrati luksuzom, ali ne i prozvoda i robnih marki koje, po njihovom mišljenju, garantuju kvalitet.
Promena u ponašanju potrošača vidi se i u najavljenoj spremnosti da sa velikih mesečnih i nedeljnih kupovina pređu na svakodnevne manje.
Građani najveći strah imaju od gubitka posla i nemogućnosti nalaženja novog, a tu brigu ima čak 72 odsto anketiranih građana Srbije, a veći procenat zabrinutih zabeležen je samo u Češkoj - 80 odsto.
Oko 71 odsto naših građana brine da li će imati novca da plati račune, 67 odsto da li će imati dovoljno za zdravlje.
Zbog neefikasnosti vlade i postojanja korupcije zabrinuto je 55 odsto ljudi, a zbog uticaja svetske ekonomske krize 46 odsto.
Svaki drugi stanovnik misli da će kriza trajati tri godine, svaki četvrti da će biti godinu dana, a tek svaki 10. da će biti kraća.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku 1.000 stanovnika Srbije, starijih od 15 godina.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
