Vlada Srbije usvojila je u četvrtak Program mera za ublažavanje efekata svetske finansijske krize koji predviđa obezbeđivanje 122 milijarde dinara likvidnih sredstava za rast proizvodnje i izvoza kroz povećanje likvidnosti privrede i rast kupovne moći stanovništva.
Vlada Srbije usvojila je u četvrtak Program mera za ublažavanje efekata svetske finansijske krize koji predviđa obezbeđivanje 122 milijarde dinara likvidnih sredstava za rast proizvodnje i izvoza kroz povećanje likvidnosti privrede i rast kupovne moći stanovništva.
Premijer Mirko Cvetković izjavio je na konferenciji za novinare da je od toga 40 milijardi dinara kredita namenjeno povećanju likvidnosti privrede preko poslovnih banaka za koje će država subvencionisati kamatne stope.
On je naveo da će za investicije u privredu biti obezbeđeno oko 17 milijardi dinara kredita uz učešće Fonda za razvoj i garancije Garancijskog fonda.
Za potrošačke kredite sa subvencionisanim kamatnim stopama za kupovinu potrošnih dobara domaćih proizvođača obezbeđeno je 20 milijardi dinara kredita, rekao je premijer.
Cvetković je dodao da su ostatak od 45 milijardi dinara kreditne linije iz inostranstva za finansiranje poslovanja malih i srednjih preduzeća.
Premijer je naveo da će vlada odrediti prioritete i sektore privrede koji će se kreditirati tim sredstvima, a Narodna banka Srbije odrediće kriterijume za izbor poslovnih banaka preko kojih će ići ti krediti.
Sredstva ne idu direktno iz budžeta, rekao je premijer, već država izdvaja podsticajna sredstva koja su katalizator za sredstva koja idu preko poslovnih banaka.
Cvetković je izjavio da vlada ostaje pri procenjenom privrednom rastu od 3,5 odsto za ovu godinu, kao i da će se, krajem februara, kada će se videti kako se puni budžet i efekti usvojenih mera, razmotriti da li je potrebno revidirati tu procenu.
On je izjavio da su Rusi spremni da odmah uplate novac za Naftnu industriju Srbije (NIS).
"Očekujem da to bude u petak ili u ponedeljak", kazao je Cvetković i dodao da se radi na tehničkim detaljima oko otvaranja računa.
"Uplata je dobra vest za budžet Srbije i stanje deviznih rezervi", istakao je premijer.
Prvi krediti počeće da se odobravaju u prvoj polovini februara, najavio je ministar ekonomije Mlađan Dinkić, ocenivši da će preko tih mera biti održan planirani rast privrede.
Dinkić je rekao da je jedan od ciljeva mera da se održi postojeći nivo zaposlenosti u privredi Srbije, dok će te mere indirektno doprineti stabilnosti dinara.
On je objasnio da će u paketu podsticajnih mera država obezbediti oko osam milijardi svojih sredstava kako bi prepolovila kamate na kredite privredi i građanima.
Iz budžeta će biti izdvojeno oko tri milijarde dinara, a preko Fonda za razvoj još pet milijardi dinara, objasnio je ministar.
Oko 40 milijardi dinara biće usmereno pretežnim izvoznicima koji će moći da koriste kredite po povoljnim kamatama od 5,5 odsto godišnje zahvaljujući subvenciji države koja će smanjiti kamatu sa postojećih 11 do 13 odsto na taj nivo, kazao je Dinkić.
Prema njegovoj oceni, celokupan rizik kreditiranja privrede i građana snosiće banke.
Poseban deo podsticajnih mera odnosi se na kredite građanima za kupovinu trajnih potrošnih dobara koji će moći da kupuju robu domaćeg porekla - od automobila, bele tehnike, nameštaja, poljoprovredne mehanizacije do podnih obloga.
Dinkić je naveo primer da će građani moći da kupe automobil "fijat punto" na kredit bez učešća na sedam godina sa mesečnom ratom od 100 evra zato što će kamata na takav kredit biti 4,5 odsto umesto sadašnjh 14 odsto.
Predstavnici banaka pozdravili su donošenje paketa mera države za ublažavanje efekata svetske finansijske krize, ocenivši da će te mere poboljšati mogućnosti kreditiranja privrede ali i građana, kao i da će time kompanije dobiti neophodni nivo likvidnosti.
Zamenik predsednika Izvršnog odbora Komercijalne banke Dragan Santovac izjavio je Tanjugu da ta banka namerava da se aktivno uključi u kreditne linije namenjene održavanju likvidnosti privrede, kreditiranje u oblasti investiranja, kao i kupovine domaćih proizvoda.
"Ove mere imaju i direktne i dodatne indirektne rezultate na privredu, njima se omogućava rast likvidnosti i razvoj privrede, a time i na stanovništvo koje ostvaruje zaradu u tako finansiranim preduzećima", rekao je Santovac.
"Pozitivno je i da će se korisnici tih kreditnih linija obavezati da u narednom periodu neće smanjivati broj zaposlenih i da to uliva neophodnu meru sigurnosti zaposlenih u kreditiranim preduzećima da će imati dovoljnu uposlenost", naveo je Santovac.
Član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke Branka Pavlović izjavila je da ta banka podržava mere jer imaju za cilj da pomognu privredi u ovom trenutku.
Predstavnici stranaka parlamentarne većine smatraju da izvršna vlast ozbiljno pristupa ekonomskoj krizi, dok je opozicija izrazila sumnju u efikasnost vladinih mera,navodeći da "ne daju nadu", i da "neće biti efikasne".
Portparolka DS Jelena Trivan rekla je da će delotvornost vladinih mera zavisiti od toga koliko će kriza trajati i koliko će biti duboka.
"Imamo stalnu saradnju vlade, privrede i sindikata i to uliva poverenje da ćemo iz ove krize isplivati bezbedno", ocenila je Trivanova.
Liberalno demokratska partija smatra da se o vladinim merama za suzbijanje posledica ekonomske krize može govoriti tek kada počnu da daju rezultate, kritikujući vladajuću većinu što je odluka o merama doneta "u uskom krugu" i da nije bilo čak ni pokušaja razgovora sa partijama koje ne čine vladajuću većinu.
Radikali su naveli da vladine mere ne daju ni "najmanju nadu" da će se problem rešiti.
"Sve što je do sada vlada preduzela ne daje ni najmanju nadu da će bilo koje probleme rešiti", rekao je šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorović.
Naprednjaci su zamerili to što je samo predsednik Srbije Boris Tadić obavešten o merama koje je predložila vlada, dok drugi o tome ne znaju ništa.
"Ako je (Tadić) zaista želeo da Srbija prestane da strepi nad onim što je čeka, mogao je da primi predstavnike vlade, Narodne banke i da to bude u direktnom prenosu, kako bismo i mi konačno saznali šta je predloženo", rekao je šef poslaničkog kluba "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić
Nova Srbija je izrazila sumnju da će vladine mere o suzbijanju efekata ekonomske krize biti efikasne, a poslanik te stranke Aleksandra Janković rekla je da je iskustvo pokazalo "da je aktuelna vlada nesposobna i da u njoj sede ljudi koji se predstavljaju kao eksperti, a koji nisu imali saznanja da se približava svetska ekonomska kriza, za razliku od eksperata drugih zemalja".
Ministarka finansija Diana Dragutinović je izjavila da ne isključuje kao mogućnost rebalans budžeta ali da je sada rano govoriti o tome, kao i da će konkretniji odgovor imati polovinom marta, kada će se napraviti realnija procena budžetskih prihoda.
Ona je rekla da treba da prođe februar i početak marta da bi se videlo da li su budžetski prihodi realno procenjeni, ističući da su poslednje informacije o ekonomskoj aktivnosti za oktobar i novembar prošle godine.
Evropska banka za obnovu i razvoj snizila je prognozu privrenog rasta u Srbiji za 2009. godinu na dva odsto.
Ta finansijska institucija je u novembru 2008. prognozirala da će privredni rast Srbije u 2009. godini iznositi tri procenta, ali je procena snižena zbog sve veće recesije u svetu i uticaja svetske ekonomske krize na zemlje u tranziciji.
(agencije/MONDO)
Premijer Mirko Cvetković izjavio je na konferenciji za novinare da je od toga 40 milijardi dinara kredita namenjeno povećanju likvidnosti privrede preko poslovnih banaka za koje će država subvencionisati kamatne stope.
On je naveo da će za investicije u privredu biti obezbeđeno oko 17 milijardi dinara kredita uz učešće Fonda za razvoj i garancije Garancijskog fonda.
Za potrošačke kredite sa subvencionisanim kamatnim stopama za kupovinu potrošnih dobara domaćih proizvođača obezbeđeno je 20 milijardi dinara kredita, rekao je premijer.
Cvetković je dodao da su ostatak od 45 milijardi dinara kreditne linije iz inostranstva za finansiranje poslovanja malih i srednjih preduzeća.
Premijer je naveo da će vlada odrediti prioritete i sektore privrede koji će se kreditirati tim sredstvima, a Narodna banka Srbije odrediće kriterijume za izbor poslovnih banaka preko kojih će ići ti krediti.
Sredstva ne idu direktno iz budžeta, rekao je premijer, već država izdvaja podsticajna sredstva koja su katalizator za sredstva koja idu preko poslovnih banaka.
Cvetković je izjavio da vlada ostaje pri procenjenom privrednom rastu od 3,5 odsto za ovu godinu, kao i da će se, krajem februara, kada će se videti kako se puni budžet i efekti usvojenih mera, razmotriti da li je potrebno revidirati tu procenu.
On je izjavio da su Rusi spremni da odmah uplate novac za Naftnu industriju Srbije (NIS).
"Očekujem da to bude u petak ili u ponedeljak", kazao je Cvetković i dodao da se radi na tehničkim detaljima oko otvaranja računa.
"Uplata je dobra vest za budžet Srbije i stanje deviznih rezervi", istakao je premijer.
Prvi krediti počeće da se odobravaju u prvoj polovini februara, najavio je ministar ekonomije Mlađan Dinkić, ocenivši da će preko tih mera biti održan planirani rast privrede.
Dinkić je rekao da je jedan od ciljeva mera da se održi postojeći nivo zaposlenosti u privredi Srbije, dok će te mere indirektno doprineti stabilnosti dinara.
On je objasnio da će u paketu podsticajnih mera država obezbediti oko osam milijardi svojih sredstava kako bi prepolovila kamate na kredite privredi i građanima.
Iz budžeta će biti izdvojeno oko tri milijarde dinara, a preko Fonda za razvoj još pet milijardi dinara, objasnio je ministar.
Oko 40 milijardi dinara biće usmereno pretežnim izvoznicima koji će moći da koriste kredite po povoljnim kamatama od 5,5 odsto godišnje zahvaljujući subvenciji države koja će smanjiti kamatu sa postojećih 11 do 13 odsto na taj nivo, kazao je Dinkić.
Prema njegovoj oceni, celokupan rizik kreditiranja privrede i građana snosiće banke.
Poseban deo podsticajnih mera odnosi se na kredite građanima za kupovinu trajnih potrošnih dobara koji će moći da kupuju robu domaćeg porekla - od automobila, bele tehnike, nameštaja, poljoprovredne mehanizacije do podnih obloga.
Dinkić je naveo primer da će građani moći da kupe automobil "fijat punto" na kredit bez učešća na sedam godina sa mesečnom ratom od 100 evra zato što će kamata na takav kredit biti 4,5 odsto umesto sadašnjh 14 odsto.
Predstavnici banaka pozdravili su donošenje paketa mera države za ublažavanje efekata svetske finansijske krize, ocenivši da će te mere poboljšati mogućnosti kreditiranja privrede ali i građana, kao i da će time kompanije dobiti neophodni nivo likvidnosti.
Zamenik predsednika Izvršnog odbora Komercijalne banke Dragan Santovac izjavio je Tanjugu da ta banka namerava da se aktivno uključi u kreditne linije namenjene održavanju likvidnosti privrede, kreditiranje u oblasti investiranja, kao i kupovine domaćih proizvoda.
"Ove mere imaju i direktne i dodatne indirektne rezultate na privredu, njima se omogućava rast likvidnosti i razvoj privrede, a time i na stanovništvo koje ostvaruje zaradu u tako finansiranim preduzećima", rekao je Santovac.
"Pozitivno je i da će se korisnici tih kreditnih linija obavezati da u narednom periodu neće smanjivati broj zaposlenih i da to uliva neophodnu meru sigurnosti zaposlenih u kreditiranim preduzećima da će imati dovoljnu uposlenost", naveo je Santovac.
Član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke Branka Pavlović izjavila je da ta banka podržava mere jer imaju za cilj da pomognu privredi u ovom trenutku.
Predstavnici stranaka parlamentarne većine smatraju da izvršna vlast ozbiljno pristupa ekonomskoj krizi, dok je opozicija izrazila sumnju u efikasnost vladinih mera,navodeći da "ne daju nadu", i da "neće biti efikasne".
Portparolka DS Jelena Trivan rekla je da će delotvornost vladinih mera zavisiti od toga koliko će kriza trajati i koliko će biti duboka.
"Imamo stalnu saradnju vlade, privrede i sindikata i to uliva poverenje da ćemo iz ove krize isplivati bezbedno", ocenila je Trivanova.
Liberalno demokratska partija smatra da se o vladinim merama za suzbijanje posledica ekonomske krize može govoriti tek kada počnu da daju rezultate, kritikujući vladajuću većinu što je odluka o merama doneta "u uskom krugu" i da nije bilo čak ni pokušaja razgovora sa partijama koje ne čine vladajuću većinu.
Radikali su naveli da vladine mere ne daju ni "najmanju nadu" da će se problem rešiti.
"Sve što je do sada vlada preduzela ne daje ni najmanju nadu da će bilo koje probleme rešiti", rekao je šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorović.
Naprednjaci su zamerili to što je samo predsednik Srbije Boris Tadić obavešten o merama koje je predložila vlada, dok drugi o tome ne znaju ništa.
"Ako je (Tadić) zaista želeo da Srbija prestane da strepi nad onim što je čeka, mogao je da primi predstavnike vlade, Narodne banke i da to bude u direktnom prenosu, kako bismo i mi konačno saznali šta je predloženo", rekao je šef poslaničkog kluba "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić
Nova Srbija je izrazila sumnju da će vladine mere o suzbijanju efekata ekonomske krize biti efikasne, a poslanik te stranke Aleksandra Janković rekla je da je iskustvo pokazalo "da je aktuelna vlada nesposobna i da u njoj sede ljudi koji se predstavljaju kao eksperti, a koji nisu imali saznanja da se približava svetska ekonomska kriza, za razliku od eksperata drugih zemalja".
Ministarka finansija Diana Dragutinović je izjavila da ne isključuje kao mogućnost rebalans budžeta ali da je sada rano govoriti o tome, kao i da će konkretniji odgovor imati polovinom marta, kada će se napraviti realnija procena budžetskih prihoda.
Ona je rekla da treba da prođe februar i početak marta da bi se videlo da li su budžetski prihodi realno procenjeni, ističući da su poslednje informacije o ekonomskoj aktivnosti za oktobar i novembar prošle godine.
Evropska banka za obnovu i razvoj snizila je prognozu privrenog rasta u Srbiji za 2009. godinu na dva odsto.
Ta finansijska institucija je u novembru 2008. prognozirala da će privredni rast Srbije u 2009. godini iznositi tri procenta, ali je procena snižena zbog sve veće recesije u svetu i uticaja svetske ekonomske krize na zemlje u tranziciji.
(agencije/MONDO)
