Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je danas da su devizne rezerve, zahvaljujući privatizaciji NIS-a, porasle za 400 miliona evra i da sada iznose 8,4 milijarde, ukazujući da kurs dinara pokazuje da nešto nije u redu sa domaćom makroekonomskom politikom.
Jelašić je u izjavi RTS-u ocenio da će se i ove godine postaviti isto pitanje kako će biti finansirana za 16 odsto veća ovogodišnja javna potrošnja, odnosno da li je inostranstvo spremno da to finansira i da li će Srbija isključivo privatizacione prihode za to koristiti.
"Od privatizacije i dodatnih priliva, tako reći, možete da preživite, ali postavlja se pitanje da li je ceo naš model da se zadužujemo, da privatizujemo, da iz toga trošimo više nego što proizvodimo održiv u ovom vremenskom periodu kada su krediti skuplji", kaže guverner.
Jelašić smatra da kurs dinara pokazuje da u makroekonomiji u Srbiji i zbog uticaja iz inostranstva, "nešto tu ne valja" i da "predstavlja neku vrstu termometra, koji pokazuje da već nekoliko meseci nešto nije u redu sa našom makroekonomskom politikom".
Ima manje deviznih priliva, a zaduživanje u inostranstvu odvija se teže, krediti su skuplji i odobravaju se na kraći vremenski period, rekao je on i dodao da "smo trošili mnogo više nego što smo proizveli, očito to neće funkcionisati".
Guverner je podsetio da je NBS najavila fleksibilan kurs dinara i da nema "cifre preko koje kurs ne može ići".
On je istakao da je odlučeno "malo će ići kurs, malo cene, malo zarade", što znači da će krajem ove godine biti povećanje potrošačkih cena "osam, plus-minus dva odsto".
Jelašić je rekao da se očkeuje manja kupovna moć, da neće biti povećanja nominalnih penzija, a da će zarade biti povećane samo nominalno, a ne realno.
On je najavio da će sledeće sedmice u Srbiju doći potpredsednik MMF-a, čiji će predstavnici reći u kakvoj je situaciji ceo region, šta očekuje ostale zemlje i šta će uraditi EU i međunarodne finansijske institucije da bi pomogli Srbiji.
Prema njegovim rečima, predstavnici MMF-a će reći šta su neke druge zemlje u okruženju preduzele i šta misle "kako bi naš takozvani miks različitih makroekonomskih politika trebalo da izgleda".
Jelašić je ocenio da će su, kako vreme prolazi, sve veće šanse da će rast domaćeg bruto društvenog proizvoda biti mnogo niži od najavljenog od 3,5 odsto.
(Tanjug)
Jelašić je u izjavi RTS-u ocenio da će se i ove godine postaviti isto pitanje kako će biti finansirana za 16 odsto veća ovogodišnja javna potrošnja, odnosno da li je inostranstvo spremno da to finansira i da li će Srbija isključivo privatizacione prihode za to koristiti.
"Od privatizacije i dodatnih priliva, tako reći, možete da preživite, ali postavlja se pitanje da li je ceo naš model da se zadužujemo, da privatizujemo, da iz toga trošimo više nego što proizvodimo održiv u ovom vremenskom periodu kada su krediti skuplji", kaže guverner.
Jelašić smatra da kurs dinara pokazuje da u makroekonomiji u Srbiji i zbog uticaja iz inostranstva, "nešto tu ne valja" i da "predstavlja neku vrstu termometra, koji pokazuje da već nekoliko meseci nešto nije u redu sa našom makroekonomskom politikom".
Ima manje deviznih priliva, a zaduživanje u inostranstvu odvija se teže, krediti su skuplji i odobravaju se na kraći vremenski period, rekao je on i dodao da "smo trošili mnogo više nego što smo proizveli, očito to neće funkcionisati".
Guverner je podsetio da je NBS najavila fleksibilan kurs dinara i da nema "cifre preko koje kurs ne može ići".
On je istakao da je odlučeno "malo će ići kurs, malo cene, malo zarade", što znači da će krajem ove godine biti povećanje potrošačkih cena "osam, plus-minus dva odsto".
Jelašić je rekao da se očkeuje manja kupovna moć, da neće biti povećanja nominalnih penzija, a da će zarade biti povećane samo nominalno, a ne realno.
On je najavio da će sledeće sedmice u Srbiju doći potpredsednik MMF-a, čiji će predstavnici reći u kakvoj je situaciji ceo region, šta očekuje ostale zemlje i šta će uraditi EU i međunarodne finansijske institucije da bi pomogli Srbiji.
Prema njegovim rečima, predstavnici MMF-a će reći šta su neke druge zemlje u okruženju preduzele i šta misle "kako bi naš takozvani miks različitih makroekonomskih politika trebalo da izgleda".
Jelašić je ocenio da će su, kako vreme prolazi, sve veće šanse da će rast domaćeg bruto društvenog proizvoda biti mnogo niži od najavljenog od 3,5 odsto.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.