• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

KAKO GRADIMO: Šta ako nas pogodi ZEMLJOTRES OD 7 STEPENI po Rihteru

Upotrebna dozvola je zasad najbolja garancija da vam se vaša zgrada neće srušiti na glavu u slučaju zemljotresa ali to ne znači da ste sigurni od komšijske. Opasnost ne preti samo od divlje gradnje već i od one "regularne".

Blok 45 novi beograd mondo goran sivacki (1).jpg Izvor: MONDO/Goran Sivački

"Sada je situacija malo haotična jer je gustina između zgrada tolika da, u slučaju zemljotresa, kada bi došlo do urušavanja zgrada, ljudi bi masovno stradali. Takođe, problem mogu predstavljati i zgrade sa velikim brojem spratova. Nekada su se gradili veliki soliteri, ali su postojala rastojanja među njima", kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

Svaka stambena zgrada koja je građena po propisima posle 1963. godine može da izdrži zemljotres do sedam stepeni Rihterove skale, i upotrebna dozvola to garantuje, kaže ovaj građevinski stručnjak za "Blic".

Možda će vas zanimati

Ukoliko pak kupite zgradu koja nema upotrebnu dozvolu ("u postupku je", "samo što nije"...) ili još gore, kupujete zgradu koja je građena na divlje uz nadu u aknadnu legalizaciju, sami ste krivi.

"Država ne bi trebalo da legalizuje takve objekte jer one predstavljaju rizik po ljude, a država bi bila odgovorna. Takođe, osiguravajuće kuće svakako ne osiguravaju takve zgrade. Najveći propust je dozvoljavanje takve gradnje jer se postavlja pitanje sigurnosti desetine hiljada takvih stanova i njenih žitelja", rekao je Rodić.

NE BRINITE; TO JE DALEKO OD NAS

Stručnjaci sa Katedre za dinamičku geologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu navode da područje Srbije spada u teritorije koje nisu izložene riziku od zemljotresa razorne snage i da zato razloga za paniku nema. Od teritorije Srbije dosta su udaljena područja najznačajnije kompresije koja dovodi do akumulacije i oslobadanja seizmicke energije, navode stručnjaci za Tanjug. "I kada se dogode jači zemljotresi, oni nisu takvog intenziteta i rušilacke snage kakva je karakteristična za zemljotrese koji su vezani za tektonski aktive kolizione zone, kakva je ona situirana duž obale Jadranskog, Jonskog i Egejskog mora", navode stručnjaci.

Takođe, objekti koji ugrožavaju infrastrukturu, a ne ispunjavaju uslove, kao što su oni pored mostova i važnih saobraćajnica, prema rečima ovog stručnjaka, morali bi biti srušeni.

"Kaluđerica, naselja prema Kumodražu, koja su divlja i rađena mimo propisa, predstavljaju najveći rizik za stanovništvo", upozorio je Rodić.

PRESUDNA 1963.

Rodić podseća da do 1963. godine i katastrofalnog zemljotresa u Skoplju (6,1 po Girheru,poginulo je hiljadu ljudi, do 200.000 ostalo bez krova nad glavom), nisu postojali propisi koji su se ticali bezbednosti zgrada od potresa.

"Pitanje je koliko su te zgrade, sagrađene pre zemljotresa, uopšte sigurne i bezbedne. Nakon toga, posebno posle zemljotresa 1969. u Banjaluci (6,4 po Rihteru, 15 mrtvih i 86.000 srušenih domova), seizmička zaštita postala je stroga, te su sve zgrade projektovane na šest stepeni Rihterove skale", rekao je on.

Poslednjih 20-30 godina, prema rečima Rodića, podignuta je granica, te se sada svi objekti grade tako da izdrže potrese do sedam stepeni Rihterove skale.

Pritom, trebalo bi se uzeti u obzir da je razlika između šest i sedam stepeni - ogromna.

"Svi legalni objekti koji su građeni za sedam stepeni Rihterove skale su sigurni, tačnije trebalo bi da budu ukoliko je sve ispoštovano. Na Novom Beogradu, kako je nekada građeno, između zgrada postoji veliki prostor i parkovi. Tada je moralo da bude određeno rastojanje koje je zakon propisivao, odnosno 'slobodna površina za urušavanje'", objašnjava Rodić.

Ali, razloga za paniku nema, bar ne među Novobeograđanima, gde je masovna izgradnja i način na koji je građen taj primer blokovske novogradnje u Srbiji, doprineo je, prema rečima Rodića, da taj deo grada bude dosta zaštićen od seizmičkih aktivnosti.

ALbaniju je 26. novembra pogodio razorni zemljotres od 6,4 stepena po Rihteru, u kome je poginulo najmanje 40 ljudi a 650 bilo povređeno. Tlo podrhtava u regionu već neko vreme, a posle zemljotresa u Albaniji, dogodili su se i nešto slabiji zemljotresi u Bih i Grčkoj. 

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Mr Ljutko

U mojoj kucici ususkanoj medju brdima pijem caj pored zalozenog kamina, dok "gradjani" zive u lego kockama... Poyyyy

$€₽БИА

Па ништа.... нико више не учи одбрану и заштиту, прву помоћ и нема цивилне заштите... војска стане у један шинобус колико их има, пандури само лични бизнис, комунална милиција родбина која није у надлежности непогода и ето остају ватрогасци по један на свако место у Србији!

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU