Od svih republika bivše Jugoslavije, izuzimajući Sloveniju, Crna Gora sada ima najmanju stopu nezaposlenosti, saopšteno je na upravo završenoj Međunarodnoj konferenciji direktora javnih službi za zapošljavanje sa prostora nekadašnje SFRJ u Herceg Novom.
Podaci koji su prezentirani na tom skupu ukazuju, naime, da u Crnoj Gori na biroima za nezaposlene sada ima 28.405 lica, ili 10,76 odsto od ukupno raspoložive radne snage u toj republici.
Direktor Nacionalne službe zapošljavanja Srbije Vladimir Ilić je na istom skupu izjavio je da u Srbiji ima 400.000 nezaposlenih, a da stopa lica bez posla nije veća od od 14 odsto.
Nezavisni ekonomski anlitičari u Beogradu tvrde, međutim, da je stopa nezaposlenosti u Srbiji dvostruko veća nego što navodi Ilić i da posao sada traži između 850 i 900 hiljada lica.
Ilić je rekao, osvrnuvši se na dejstvo koje tekuća ekonomska kriza ima na tržište rada, da treba ostvariti neku vrstu socijalnog sporazuma između vlade, poslodavaca i sindikata, na osnovu koga bi svi ravnomerno podneli teret tekuće krize, prenela su podgorička glasila.
Direktor Zavoda za zapošljavanje Crne Gore Zoran Jelić je ukazao da je za neke poslodavce kriza samo izgovor i da oni tu situaciju koriste ne bi li se oslobodili radnika koji su zaposleni na određeno vreme, ili onih sa nižim nivoom obrazovanja.
Direktor Agencije za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine Huso Sarić je saopštio, opisujući trenutno stanje na tržištu rada te države, da u BiH sada ima oko 450 hiljada nezaposlenih.
Sarić je rekao da stopa nezaposlenosti u BiH dostiže, prema zvaničnoj statistici, oko 40 odsto, dok je prema istraživanju Agencije za rad daleko manja (oko 23 procenta u odnosu na ukupno raspoloživu radnu snagu).
Među nezaposlenima u BiH najvise ima onih sa nižom stručnom spremom, a najmanje, svega 2,55 odsto, su lica sa najvišim profesionalnim kvalifikacijama, kazao je Sarić.
Najtraženije profesije u BiH su sada farmaceuti, lekari i inženjeri, dodao je on.
Na evidenciji hrvatskog Zavoda za zapošljavanje krajem januara bilo je nešto manje od 254.000 nezaposlenih, izjavila je direktorka te institucije Ankica Paun Jarlah.
Dve trećine nezaposlenih u Hrvatskoj su lica sa srednjim obrazovanjem, a najmanje, osam posto, sa visokom i višom školskom spremom, dodala je Paun Jarlahova.
Prema starosnoj dobi 40 odsto nezaposlenih su lica sa više od 50 godina, rekla je Paun Jarlahova, dodavši da je tipična nezaposlena osoba u Hrvatskoj navršila pet decenija života, ima srednje obrazovanje i uglavnom je ženskog pola.
Biljana Jovanovska iz Agencije za zapošljavanje Makedonije detaljnije je, na skupu u Herceg Novom, obrazložila glavne mere koje je vlada u Skoplju usvojila u cilju podsticanja zapošljavanja i ublažavanja posledica ekonomske krize.
Javanovska je navela da se oko 300 hiljada ljudi sada nalazi na spiskovima biroa za nezaposlene u Makedoniji, što znači da je stopa nezaposlenosti u toj zemlji trenutno veća od 30 odsto.
(Tanjug)
Podaci koji su prezentirani na tom skupu ukazuju, naime, da u Crnoj Gori na biroima za nezaposlene sada ima 28.405 lica, ili 10,76 odsto od ukupno raspoložive radne snage u toj republici.
Direktor Nacionalne službe zapošljavanja Srbije Vladimir Ilić je na istom skupu izjavio je da u Srbiji ima 400.000 nezaposlenih, a da stopa lica bez posla nije veća od od 14 odsto.
Nezavisni ekonomski anlitičari u Beogradu tvrde, međutim, da je stopa nezaposlenosti u Srbiji dvostruko veća nego što navodi Ilić i da posao sada traži između 850 i 900 hiljada lica.
Ilić je rekao, osvrnuvši se na dejstvo koje tekuća ekonomska kriza ima na tržište rada, da treba ostvariti neku vrstu socijalnog sporazuma između vlade, poslodavaca i sindikata, na osnovu koga bi svi ravnomerno podneli teret tekuće krize, prenela su podgorička glasila.
Direktor Zavoda za zapošljavanje Crne Gore Zoran Jelić je ukazao da je za neke poslodavce kriza samo izgovor i da oni tu situaciju koriste ne bi li se oslobodili radnika koji su zaposleni na određeno vreme, ili onih sa nižim nivoom obrazovanja.
Direktor Agencije za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine Huso Sarić je saopštio, opisujući trenutno stanje na tržištu rada te države, da u BiH sada ima oko 450 hiljada nezaposlenih.
Sarić je rekao da stopa nezaposlenosti u BiH dostiže, prema zvaničnoj statistici, oko 40 odsto, dok je prema istraživanju Agencije za rad daleko manja (oko 23 procenta u odnosu na ukupno raspoloživu radnu snagu).
Među nezaposlenima u BiH najvise ima onih sa nižom stručnom spremom, a najmanje, svega 2,55 odsto, su lica sa najvišim profesionalnim kvalifikacijama, kazao je Sarić.
Najtraženije profesije u BiH su sada farmaceuti, lekari i inženjeri, dodao je on.
Na evidenciji hrvatskog Zavoda za zapošljavanje krajem januara bilo je nešto manje od 254.000 nezaposlenih, izjavila je direktorka te institucije Ankica Paun Jarlah.
Dve trećine nezaposlenih u Hrvatskoj su lica sa srednjim obrazovanjem, a najmanje, osam posto, sa visokom i višom školskom spremom, dodala je Paun Jarlahova.
Prema starosnoj dobi 40 odsto nezaposlenih su lica sa više od 50 godina, rekla je Paun Jarlahova, dodavši da je tipična nezaposlena osoba u Hrvatskoj navršila pet decenija života, ima srednje obrazovanje i uglavnom je ženskog pola.
Biljana Jovanovska iz Agencije za zapošljavanje Makedonije detaljnije je, na skupu u Herceg Novom, obrazložila glavne mere koje je vlada u Skoplju usvojila u cilju podsticanja zapošljavanja i ublažavanja posledica ekonomske krize.
Javanovska je navela da se oko 300 hiljada ljudi sada nalazi na spiskovima biroa za nezaposlene u Makedoniji, što znači da je stopa nezaposlenosti u toj zemlji trenutno veća od 30 odsto.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.