Brojna istraživanja su pokazala da je neefikasni menadžment često glavni demotivator zaposlenih. Međutim, istraživanje koje je sprovela međunarodna firma za testiranje zaposlenih SHL pokazuje da loš menadžment u većoj meri demotiviše muškarce, prenosi "Blic".
Posebno se odnosi na rukovodioce poslovanja, koje je kao glavne demotivatore navelo 38 odsto muških ispitanika, a zatim neefikasne rukovodioce odseka koji demotivišu 29 odsto muškaraca. S druge strane, motivaciju žena u najvećoj meri uništavaju loši međuljudski odnosi (19 odsto) i kritike (17 odsto).
Istovremeno, na motivaciju žena pozitivnije će uticati predah od posla uz šoljicu kafe ili čaja unutar radnog prostora (15 odsto), dok će se muškarci više oraspoložiti ako s nekim od saradnika odu na piće posle posla (15 odsto) ili organizuju zabavu na radnom mestu (sedam odsto).
Starost zaposlenih takođe utiče na činioce koji ih motivišu ili demotivišu. Tako će mlađi zaposleni od 18 do 34 godine u većoj meri biti demotivisani ako im posao nije zanimljiv (35 odsto), od zaposlenih starijih od 35 godina (26 odsto). Takođe, na motivaciju mlađih zaposlenih u većoj meri utiče korporativna kultura i radno okruženje nego na one starije.
Međutim, ono što zabrinjava jeste generalno slaba motivisanost menadžmentom. Naime, oko trećine ispitanika je naglasilo da njihovi menadžeri nisu gotovo nikada pozitivno uticali na njihovu motivaciju. S druge strane, tek četvrtina ispitanika smatra da ih njihov menadžment motiviše.
Autori istraživanja upozorili su da nedovoljna motivacija zaposlenih može da ima negativne posledice, a najveći deo zaposlenih (46 odsto) ističe da manjak motivacije povećava stres i prouzrokuje odlaganje poslova (43 odsto). Pored toga, trećina ih je navela da bi se zbog dugotrajnog manjka motivacije odlučili da potraže drugi posao.
(MONDO)
Posebno se odnosi na rukovodioce poslovanja, koje je kao glavne demotivatore navelo 38 odsto muških ispitanika, a zatim neefikasne rukovodioce odseka koji demotivišu 29 odsto muškaraca. S druge strane, motivaciju žena u najvećoj meri uništavaju loši međuljudski odnosi (19 odsto) i kritike (17 odsto).
Istovremeno, na motivaciju žena pozitivnije će uticati predah od posla uz šoljicu kafe ili čaja unutar radnog prostora (15 odsto), dok će se muškarci više oraspoložiti ako s nekim od saradnika odu na piće posle posla (15 odsto) ili organizuju zabavu na radnom mestu (sedam odsto).
Starost zaposlenih takođe utiče na činioce koji ih motivišu ili demotivišu. Tako će mlađi zaposleni od 18 do 34 godine u većoj meri biti demotivisani ako im posao nije zanimljiv (35 odsto), od zaposlenih starijih od 35 godina (26 odsto). Takođe, na motivaciju mlađih zaposlenih u većoj meri utiče korporativna kultura i radno okruženje nego na one starije.
Međutim, ono što zabrinjava jeste generalno slaba motivisanost menadžmentom. Naime, oko trećine ispitanika je naglasilo da njihovi menadžeri nisu gotovo nikada pozitivno uticali na njihovu motivaciju. S druge strane, tek četvrtina ispitanika smatra da ih njihov menadžment motiviše.
Autori istraživanja upozorili su da nedovoljna motivacija zaposlenih može da ima negativne posledice, a najveći deo zaposlenih (46 odsto) ističe da manjak motivacije povećava stres i prouzrokuje odlaganje poslova (43 odsto). Pored toga, trećina ih je navela da bi se zbog dugotrajnog manjka motivacije odlučili da potraže drugi posao.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
