Guverner Narodne banke Srbije(NBS) Radovan Jelašić danas je upozorio da ekonomski pokazatelji u ovoj godini nisu dobri jer je inflacija veća od očekivane, smanjuje se proizvodnja, dinar slabi, a raste tražnja za devizama.
"Rast cena na malo od tri odsto u januaru je iznad očekivanog, a najvećim delom je posledica rasta cena pod kontrolom države, koji je bio 5,8 odsto", rekao je Jelašić na konferenciji za novinare.
Bazna inflacija, odnosno rast cena koje se slobodno formiraju, u januaru je, prema podacima NBS, bio 0,9 odsto.
Guverner je ukazao da će NBS i u narednom periodu zadržati restriktivnost monetarne politike i da referentna kamatna stopa, koja sada iznosi 16,5 odsto, može biti snižena samo ako fiskalna politika bude restriktivna, a država ne odustane od plana da ukupni ovogodišnji rast kontrolisanih cena može biti 13 odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto.
Sve su veći rizici, kako je rekao Jelašić, da se ne ostvari procena NBS da rast bruto društvenog proizvoda u Srbiji ove godine bude od1,5 do dva odsto.
On je dodao da su glavni razlozi usporavanja privrednog rasta pad tražnje na domaćem i inostranom tržištu, i smanjenje stranih investicija i kredita.
Dinar je, prema rečima guvernera, od početka godine oslabio za oko četiri odsto, a njegovu vrednost će i dalje, kako je dodao, određivati tržište.
Od početka godine NBS je sa 480,1 milion evra intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila prevelike oscilacije deviznog kursa.
Centrala banka je, procenjujući da više nema opasnosti od prevelikog rasta kredita koji podstiču inflaciju, dozvolila bankama da više sredstava mogu izdvojiti za kreditiranje građana, odnosno da maksimalan iznos odobrenih kredita može biti dva puta veći nego njihov osnovni kapital, a do sada je taj odnos bio 150 odsto.
Obaveze banaka prema inostranstvu koje su nastale od 1. oktobra 2008.
godine do 31. decembra 2009. godine neće ulaziti u osnovicu da obračun obavezne rezerve do njihovog roka dospeća.
Banke mogu osnovicu za obračun obavezne rezerve umanjiti za iznoz kredita koji je odobren u skladu sa programom Vlade Srbije vezanim sa subvencionisanim kreditima za investicije i za kupovinu domaće robe.
Za kredite građanima banke ubuduće ne moraju da traže polaganje depozita od 30 odsto kredita. Do sada depozit nije bio obavezan za stambene kredite i dinarske kredite koji nisu indeksirani, kao i za obaveze po kreditnim karticama.
Guverner je uzjavio da ekonomije regiona se ne mogu izvući iz krize dok ne dođe do makar minimalnog oporavka u centralnoj i zapadnoj Evropi.
On smatra da pre 2011. godine neće biti bolje, a moguće je da ćemo na to poboljšanje čekati i dušže.
Jelašić je izbegao da za podgorički dnevnik "Dan" komentariše restriktivne mere koje je uvela crnogorska Centralna banka.
Ističući da je za Srbiju dobro što ima sopstvenu valutu i plivajući kurs koji bolje upija eksterne šokove od fiksnog, Jelašić je kazao da su u Crnoj Gori nakon eurizacije "sve oči uprte u fiskalnu politiku koja mora biti aktivnija kako bi se dovoljno brzo prilagođavala okolnostima".
(agencije/MONDO)
"Rast cena na malo od tri odsto u januaru je iznad očekivanog, a najvećim delom je posledica rasta cena pod kontrolom države, koji je bio 5,8 odsto", rekao je Jelašić na konferenciji za novinare.
Bazna inflacija, odnosno rast cena koje se slobodno formiraju, u januaru je, prema podacima NBS, bio 0,9 odsto.
Guverner je ukazao da će NBS i u narednom periodu zadržati restriktivnost monetarne politike i da referentna kamatna stopa, koja sada iznosi 16,5 odsto, može biti snižena samo ako fiskalna politika bude restriktivna, a država ne odustane od plana da ukupni ovogodišnji rast kontrolisanih cena može biti 13 odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto.
Sve su veći rizici, kako je rekao Jelašić, da se ne ostvari procena NBS da rast bruto društvenog proizvoda u Srbiji ove godine bude od1,5 do dva odsto.
On je dodao da su glavni razlozi usporavanja privrednog rasta pad tražnje na domaćem i inostranom tržištu, i smanjenje stranih investicija i kredita.
Dinar je, prema rečima guvernera, od početka godine oslabio za oko četiri odsto, a njegovu vrednost će i dalje, kako je dodao, određivati tržište.
Od početka godine NBS je sa 480,1 milion evra intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila prevelike oscilacije deviznog kursa.
Centrala banka je, procenjujući da više nema opasnosti od prevelikog rasta kredita koji podstiču inflaciju, dozvolila bankama da više sredstava mogu izdvojiti za kreditiranje građana, odnosno da maksimalan iznos odobrenih kredita može biti dva puta veći nego njihov osnovni kapital, a do sada je taj odnos bio 150 odsto.
Obaveze banaka prema inostranstvu koje su nastale od 1. oktobra 2008.
godine do 31. decembra 2009. godine neće ulaziti u osnovicu da obračun obavezne rezerve do njihovog roka dospeća.
Banke mogu osnovicu za obračun obavezne rezerve umanjiti za iznoz kredita koji je odobren u skladu sa programom Vlade Srbije vezanim sa subvencionisanim kreditima za investicije i za kupovinu domaće robe.
Za kredite građanima banke ubuduće ne moraju da traže polaganje depozita od 30 odsto kredita. Do sada depozit nije bio obavezan za stambene kredite i dinarske kredite koji nisu indeksirani, kao i za obaveze po kreditnim karticama.
Guverner je uzjavio da ekonomije regiona se ne mogu izvući iz krize dok ne dođe do makar minimalnog oporavka u centralnoj i zapadnoj Evropi.
On smatra da pre 2011. godine neće biti bolje, a moguće je da ćemo na to poboljšanje čekati i dušže.
Jelašić je izbegao da za podgorički dnevnik "Dan" komentariše restriktivne mere koje je uvela crnogorska Centralna banka.
Ističući da je za Srbiju dobro što ima sopstvenu valutu i plivajući kurs koji bolje upija eksterne šokove od fiksnog, Jelašić je kazao da su u Crnoj Gori nakon eurizacije "sve oči uprte u fiskalnu politiku koja mora biti aktivnija kako bi se dovoljno brzo prilagođavala okolnostima".
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
