Bankarski sektor očekuje da država precizno definiše kriterijume koja preduzeća i iz kojih privrednih sektora mogu da konkurišu za podsticajne kredite, izjavio je Tanjugu predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke u Srbiji Goran Pitić.
Prema njegovim rečima, država treba da definiše i koliki nivo rizika je sama spremna da preuzme, ali i da jasnije definiše ulogu Garantnog fonda u tom procesu.
"Sosijete ženeral banka pozdravlja taj program vlade, i mi ćemo sigurno participirati. Tu bi trebalo razviti još neke mehanizme, poput boljeg definisanja uloge Garantnog fonda u celom programu", rekao je Pitić.
On je dodao da je sa centralom banke u Parizu već dogovoren plan i budžet koji predviđa da se poveća iznos kreditnih plasmana privrednom sektoru.
Kada je reč o položaju Garantnog fonda, potrebno je da se napravi institucionalna šema gde bi fond prerastao u podfond Fonda za razvoj, ali i gde bi dobio dodatna sredstva, dodao je on.
"Pitanje percepcije rizika je takođe važno, ko ga tačno preuzima i u kojoj meri, odnosno koliki nivo rizika sama država želi da preuzme", rekao je Pitić.
On je objasnio da treba očekivati da se banke rukovode komercijalnim kriterijumima i procenom rizika gde će svoja sredstva plasirati bez obzira da li su to sredstva koja se "uparuju" sa državom ili su sredstva koja samostalno daje.
Na pitanje da li su realna očekivanja predstavnika vlade da će banke osloboditi 40 milijardi dinara za odobravanje kredita preduzećima Pitić je kazao da bi "u komunikaciji sa bankama trebalo proveriti kapacitet bankarskog sektora".
"Na neki način treba proceniti da li je to realno i kakve su procene banaka na ovom tržištu, odnosno da li planiraju da zadrže nivo poslovanja iz prošle godine ili će ići na refinansiranje kredita", rekao je Pitić. On je dodao da banke već imaju razvijen sistem kontrole namenske trošenje sredstava kredita odobrenih preduzećima.
Kompanije su obavezne da dostavljaju na uvid sklopljene ugovore s preduzećima u inostranstvu, fakture prethodnih poslova, a postoje i mnoge druge tehnologije koje sprečavaju da se novac koristi "za punjenje rupa i neproduktivno trošenje", kazao je Pitić.
"Različite banke imaju različite klasifikacije stepena rizika, i to je takođe tema za državu. Primera radi, na koj i način će određena limitirana sredstva raspodeliti prema bankarskom sektoru", rekao je on.
Pitić je istakao da, takođe, treba definisati da li će krediti dobiti onaj ko prvi konkuriše, ili će neko to dodatno da procenjuje iz državne administracije, da li će biti limiti po bankama, privrednim sektorima.
"Veoma je važno da država ne uđe u pitanje procene komercijalnosti određenog posla jer bi to značilo da se meša u bankarski sektor što nije dobro", naglasio je on.
Paketom mera koji je nedavno usvojila vlada predviđeno je da se, u saradnji sa NBS, ovlaste pojedine banke za distribuciju kredita privredi i građanima uz subvenciju države a za to su predviđena sredstva od oko 122 milijardi dinara.
(Tanjug)
Prema njegovim rečima, država treba da definiše i koliki nivo rizika je sama spremna da preuzme, ali i da jasnije definiše ulogu Garantnog fonda u tom procesu.
"Sosijete ženeral banka pozdravlja taj program vlade, i mi ćemo sigurno participirati. Tu bi trebalo razviti još neke mehanizme, poput boljeg definisanja uloge Garantnog fonda u celom programu", rekao je Pitić.
On je dodao da je sa centralom banke u Parizu već dogovoren plan i budžet koji predviđa da se poveća iznos kreditnih plasmana privrednom sektoru.
Kada je reč o položaju Garantnog fonda, potrebno je da se napravi institucionalna šema gde bi fond prerastao u podfond Fonda za razvoj, ali i gde bi dobio dodatna sredstva, dodao je on.
"Pitanje percepcije rizika je takođe važno, ko ga tačno preuzima i u kojoj meri, odnosno koliki nivo rizika sama država želi da preuzme", rekao je Pitić.
On je objasnio da treba očekivati da se banke rukovode komercijalnim kriterijumima i procenom rizika gde će svoja sredstva plasirati bez obzira da li su to sredstva koja se "uparuju" sa državom ili su sredstva koja samostalno daje.
Na pitanje da li su realna očekivanja predstavnika vlade da će banke osloboditi 40 milijardi dinara za odobravanje kredita preduzećima Pitić je kazao da bi "u komunikaciji sa bankama trebalo proveriti kapacitet bankarskog sektora".
"Na neki način treba proceniti da li je to realno i kakve su procene banaka na ovom tržištu, odnosno da li planiraju da zadrže nivo poslovanja iz prošle godine ili će ići na refinansiranje kredita", rekao je Pitić. On je dodao da banke već imaju razvijen sistem kontrole namenske trošenje sredstava kredita odobrenih preduzećima.
Kompanije su obavezne da dostavljaju na uvid sklopljene ugovore s preduzećima u inostranstvu, fakture prethodnih poslova, a postoje i mnoge druge tehnologije koje sprečavaju da se novac koristi "za punjenje rupa i neproduktivno trošenje", kazao je Pitić.
"Različite banke imaju različite klasifikacije stepena rizika, i to je takođe tema za državu. Primera radi, na koj i način će određena limitirana sredstva raspodeliti prema bankarskom sektoru", rekao je on.
Pitić je istakao da, takođe, treba definisati da li će krediti dobiti onaj ko prvi konkuriše, ili će neko to dodatno da procenjuje iz državne administracije, da li će biti limiti po bankama, privrednim sektorima.
"Veoma je važno da država ne uđe u pitanje procene komercijalnosti određenog posla jer bi to značilo da se meša u bankarski sektor što nije dobro", naglasio je on.
Paketom mera koji je nedavno usvojila vlada predviđeno je da se, u saradnji sa NBS, ovlaste pojedine banke za distribuciju kredita privredi i građanima uz subvenciju države a za to su predviđena sredstva od oko 122 milijardi dinara.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
