Stovarište fabrike Amika (Amica) na obodu Vronkija, gradića u zapadnoj Poljskoj ima 230.000 artikala a može da obradi 1.600 u samo jednom satu. I svime time upravlja samo jedna osoba.

Umesto radnika, ogromni narandžasti robot kontrolisan algoritmom klizi između četrdesetšest metara visokih "polica" punih mašina za veš i rerni, premeštajući ih unaokolo kako bi bile spremne da se brzo prebace do kupaca širom sveta.

Otvoreno pre dve godine, ovo futurističko skladište ima centralno mesto u razvojnim planovima Amike. Ali, jednako je i deo borbe ovog poljskog proizvođača bele tehnike protiv nedostatka radne snage u jednoj od najbrže rastućih evropskih ekonomija.

"Nedostatak radnika je jedan od glavnih problema Poljskoj danas. Niko ne može da ih nađe i svake godine gubimo stotinak ljudi zbog penzionisanja. U skorijoj budućnosti ostaće nas samo nekoliko, pa moramo misliti na nove tehnologije, i kako izmeniti fabriku tako da koristi rad malo ljudi", kaže Marcin Bilik, glavni poslovođa.

Izazov s kojim se suočava Amika je samo mikrokosmos prema onome s kojim se suočava region centralne Evrope. U celoj oblasti brzi rast, nepovoljna demografija i nasleđe talasa emigracije iz dvehiljaditih je dovelo do rekordno niske nezaposlenosti – i biznis je uključen u bespoštednu bitku za zaposlene.

Prema podacima Eurostata, 49 odsto industrijskih kompanija u Poljskoj će zbog problema sa manjkom radnika smanjiti proizvodnju u narednom tromesečju. Isti procenat je i u Mađarskoj, dok je u Češkoj nešto manji – 39 odsto. U sektorima kao što je građevinarstvo, pritisak na profit je toliki da se biznis lideru upozoravaju da će slabije kompanije brzo biti izbačene iz posla.

Da bi smanjila takav pritisak i pojačala efikasnost, Amika je investirala u robote u fabriku koja proizvodi rerne i mašine a nalazi se pored skladišta. Bilik kaže da će investirati još 250 miliona zlota (oko 59 miliona evra) na automatizaciju proizvodnje u narednih pet godina.

Ali, i cela Poljska mora da nadoknadi zaostatak u ovoj sferi. Prema skorašnjem izveštaju Poljskog ekonomskog instituta (Polish Economic Institute, PIE), analitičkog tink-tanka koji finansira vlada, u zemlji se nalazi samo 42 robota na 10.000 radnika. To je zaostatak ne samo za evropskim gigantom Nemačkom (338), nego i za regionalnim parnjacima Mađarskom (84) i Češkom (135).

"Roboti bi mogli da odigraju ogromnu ulogu. To je budućnost poljske industrije ako želi da zadrži kompetitivnost", kaže Pjotr Arak, šef PIE.

Dok poljske kompanije koje misle dalje unapred brinu o automatizaciji, mnoge druge se kreću imigrantima, da bi popunile radnu snagu. U 2018 godini Poljska je strancima dala 635.000 dozvola za boravak, više od ijedne druge zemlje EU.

Velika većina tih ljudi su Ukrajinci, iz zemlje koja deli jezičke veze i komplikovanu istoriju sa Poljacima. Ali, Poljaci se pribojavaju da ako velika Nemačka otvori granice, mnogo od njih bi mogli da nastave na Zapad. I zbog toga su već sada, doduše u manjem broju, počeli da se okreću drugim tržištima, kao što je Azija.

Amika je jedna od njih. Od 2.400 njenih radnika u Vronkiju, 400 su Ukrajinci, po prvi put ove godine, 15 radnika je došlo iz Indonezije.

Ali, u regionu koji je etnički jedan od najhomogenijih u Evropi, imigracija je osetljiva tema, pa desničarski političari već upozoravaju da bi "vlada koja uključuje imigrante u svoje planove je vlada nacionalne izdaje". To je i potvrđeno otkazom pomoćnika ministra za razvoje Poljske, zbog izjave da su imigranti potrebni zemlji za njen razvoj.

Zbog toga mnogi analitičari očekuju da neevropski imigranti nisu budućnost Poljske, ali da bi zemlja mogla da nadoknadi nedostatak radne snage na druge načine.

Iga Magda, sa Instituta za strukturna istraživanja, smatra da bi zemlja mogla da olakša mladima pristup poslu, kao i onima koji su stariji od 50 ili su invalidi.

A Amika koristi i još jedan, manje vidljiv "rezervoar radnika". U njoj radi 70 zatvorenika sa lakšim prestupima a za nju još 200 u jednom zatvoru gde su iz fabrike obezbedili radionicu.