Direktor Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Miloje Kanjevac izjavio je, u intervjuu FoNetu, da je kurs dinara "nerealan" i "precenjen".
Kanjevac je rekao da bi realan kurs trebalo da bude 150 dinara za evro, što bi podstaklo izvoz, a time i proizvodnju i zaposlenost.
"Kada je dinar precenjen u odnosu na evro, na dobitku su samo uvoznici, dok država samo radi u korist svoje štete.
Nema zemlje u svetu koja precenjuje domaću valutu i onemogućava izvoz, a povećava dug", ukazao je Kanjevac.
On je podsetio da je dug Srbije, 2000. godine iznosio deset milijardi i 829 miliona dolara ,dok je Srbija danas dužna oko 29 milijardi dolara.
"To je dokaz da nije vođena dobra monetarna politika", ocenio je Kanjevac.
On je još rekao da Srbija na ime doznaka iz inostranstva dobija godišnje oko pet milijardi dolara, a je taj novac "potcenjenim kursom dinara obezvređen", kao i novčane "rezerve" građana koje, po nekim procenama, iznose od tri do pet milijardi dolara.
Intervencije Narodne banke Srbije kojima se brani kurs Kanjevac je okarakterisao kao "čisto gubljenje novca" i upozorio da država mora da saopšti isitnu o tome koliko dinar zaista vredi.
Upitan ko bi trebalo da utvrdi realnu vrednost dinara, Kanjevac je rekao da je u slučaju Srbije to država, budući da dinar nije u opticaju na svetskom tržištu.
Prema rečima Kanjevca, u Srbiji su pali i proizvodnja i potrošnja, a uzroci su u ekonomskoj krizi koja u Srbiji traje deceniju.
"Srpska privreda bazirana je na potrebama uvoza i tuđe ekonomske politike. Forsirali smo uvoz i obogaljili i usporili izvoz", objasnio je Kanjevac.
On je istakao da zajmove ne bi trebalo davati propalim preduzećima, već onima koja dobro rade i koja su sposobna da izvezu svoju robu, dok je kao šansu Srbije označio poljoprivredu.
Pored tržišta EU koje je dobrim delom iscrpljeno vlastitom krizom, srpski privrednici, smatra Kanjevac, trebalo bi da traže izvoznu šansu i na tržištima Afrike, Azije i Rusije.
"Kada bi ujednačili bilans sa Rusijom, više bi sa njima radili nego sa čitavom Evropom", rekao je Kanjevac.
On je takođe ukazao da je Srbija opterećena preobimnom i neefikasnom administracijom, koja opterećuje privredu, a država nema nameru da u tom pogledu napravi ozbiljan rez.
"Izlazak iz krize zahteva otrežnjenje. Takođe, potrebno je da ekonomske odluke donose oni koji znaju šta bi trebalo da se uradi", rekao je Kanjevac i dodao da Srbija ima potencijala za to.
(FoNet/Foto:"Politika")
Kanjevac je rekao da bi realan kurs trebalo da bude 150 dinara za evro, što bi podstaklo izvoz, a time i proizvodnju i zaposlenost.
"Kada je dinar precenjen u odnosu na evro, na dobitku su samo uvoznici, dok država samo radi u korist svoje štete.
Nema zemlje u svetu koja precenjuje domaću valutu i onemogućava izvoz, a povećava dug", ukazao je Kanjevac.
On je podsetio da je dug Srbije, 2000. godine iznosio deset milijardi i 829 miliona dolara ,dok je Srbija danas dužna oko 29 milijardi dolara.
"To je dokaz da nije vođena dobra monetarna politika", ocenio je Kanjevac.
On je još rekao da Srbija na ime doznaka iz inostranstva dobija godišnje oko pet milijardi dolara, a je taj novac "potcenjenim kursom dinara obezvređen", kao i novčane "rezerve" građana koje, po nekim procenama, iznose od tri do pet milijardi dolara.
Intervencije Narodne banke Srbije kojima se brani kurs Kanjevac je okarakterisao kao "čisto gubljenje novca" i upozorio da država mora da saopšti isitnu o tome koliko dinar zaista vredi.
Upitan ko bi trebalo da utvrdi realnu vrednost dinara, Kanjevac je rekao da je u slučaju Srbije to država, budući da dinar nije u opticaju na svetskom tržištu.
Prema rečima Kanjevca, u Srbiji su pali i proizvodnja i potrošnja, a uzroci su u ekonomskoj krizi koja u Srbiji traje deceniju.
"Srpska privreda bazirana je na potrebama uvoza i tuđe ekonomske politike. Forsirali smo uvoz i obogaljili i usporili izvoz", objasnio je Kanjevac.
On je istakao da zajmove ne bi trebalo davati propalim preduzećima, već onima koja dobro rade i koja su sposobna da izvezu svoju robu, dok je kao šansu Srbije označio poljoprivredu.
Pored tržišta EU koje je dobrim delom iscrpljeno vlastitom krizom, srpski privrednici, smatra Kanjevac, trebalo bi da traže izvoznu šansu i na tržištima Afrike, Azije i Rusije.
"Kada bi ujednačili bilans sa Rusijom, više bi sa njima radili nego sa čitavom Evropom", rekao je Kanjevac.
On je takođe ukazao da je Srbija opterećena preobimnom i neefikasnom administracijom, koja opterećuje privredu, a država nema nameru da u tom pogledu napravi ozbiljan rez.
"Izlazak iz krize zahteva otrežnjenje. Takođe, potrebno je da ekonomske odluke donose oni koji znaju šta bi trebalo da se uradi", rekao je Kanjevac i dodao da Srbija ima potencijala za to.
(FoNet/Foto:"Politika")
Pridruži se MONDO zajednici.
