Bugarska kompanija Bulgartransgas diverzifikuje biznis i pored zemnog gasa baviće se i koprimovanim i to – u Grčkoj. Posle Turskog toka i ruskog gasa, Bugari su primorani da kupuju i američki gas?
Bulgartransgas imaće 20 odsto kapitala u grčkoj kompaniji "Gastrejd", koja gradi terminal ukapljenog (tečnog) gasa kod Aleksandropolisa u Grčkoj, a koji bi trebalo da proradi 2022. godine.
Sporazum o tome danas su potpisali predsednik Upravnog odbora Gastrejda i izvršni direktor Bulgartransgas, u prisustvu ministra za energetiku Bugarske.
Gastrejd gradi plutajući terminal za skladištenje i regasifikaciju u severnoj Grčkoj kraj obale Aleksandropolisa i cevovod od 28 kilometara.
Bugarsko učesće u potpunosti je u skladu sa aktuelizovanom energetskom strategijom i značajan je korak ka ostvarenju ideje o gasnom čvoru "Balkan", čiji je cilj stvoriti transparentno i pouzdano tržište prirodnog gasa, ističe se u obrazloženju Odluke, prenose bugarski mediji.
Bugarska je na period od 3 do 5 godina rezervisala kupovinu do 500 miliona kubnih metara tečnog gasa iz ovog terminala, ali ne manje od 300 miliona kubnih metara godišnje.
Osnovni dobavljači sirovine će biti američke i katarske kompanije, kapacitet skladišta je 170. 000 kubnih metara, a maksimalni dnevni kapacitet regasifikacije je 22,7 miliona kubnih metara gasa.
Terminal se nalazi 10 kilometara od obale u moru, a grad Alekandroupolis biće povezan s nacionalnim sistemom za prenos prirodnog plina cevima dužine 28 kilometara, od čega je 24 kilometra pod vodom a četiri kilometara je dužina cevi na kopnu.
"Ovaj projekat će poboljšati bezbednost snabdevanja, diverzifikovati energetske izvore i podržati razvoj konkurencije u Grčkoj i širem jugoistoku Evrope ali i biti čvorište za prirodni gas u regionu", navedeno je u saopštenju kompanije Gastrejd.
Na taj način omogućava se veza sa Interkonektorom Grčka - Bugarska (IGB), projektom u kojem učestvuju bugarski energetski holding i državna gasna kompanija DEPA, koja je ranije stekla 20 odsto kapitala u Gastrejdu.
U pitanju je gasovod koji će prenositi prirodni gas iz Grčke u Bugarsku, dalje u Srbiju, Severnu Makedoniju, Rumuniju, Mađarsku kao i Ukrajinu.
Bugarska je po pitanju gasa i infrastrukture pod velikim pritiskom SADA i EU. Zbog protivljenja dela EU Bugarska je svojevremeno odustala od gasovoda Južni tok, kojim je ruski gas trebalo da dođe u centralnu Evropu, a problema ima i sa gradnjoj severnog kraka juče svečano otvorenog Turskog toka, kojim bi takođe ruski gas trebalo da dođe do Srbije i dalje u Mađarsku i BiH.
Kao deo EU koji je s juga vezan za ruski gas, Bugari su pod konstannim priiskom i SAD, koja "iz strateških razloga" s otvorenim protivljenjem gleda na sve veži izvoz ruskog gasa EU, ali i koja želi da proda Evopljanima svoj ukapljeni gas koji bi brodovima stizao na evropske obale.
