Generalni direktor "Rajfajzen central banke" (RZB) i predsednik Upravnog odbora "Rajfajzen internacional" (RI) Valter Rotenštajner odbacio je glasine o mogućnom kolapsu ovog koncerna zbog poslovanja na istoku Evrope.
"Ja sam prvi put čuo takve glasine u oktobru prošle godine. To je potpuna glupost. Meni je jasno da sada svako može reći da je očekivano da će Rotenštajner to da demantuje. Međutim čiste savesti mogu reći da su te glasine glupost ", poručio je on u intervjuu bečkom nedeljniku "Profil".
Upozorenje agencije za rejting "Mudis" da bi banke koje posluju na istoku Evrope mogle biti suočene sa opasnošću da ostanu bez otplata datih kredita, što je izazvalo paniku na berzi, Rotenštajner je objasnio stanjem u kompletnoj privredi.
On je istakao da treba više verovati iskusnim bankarima, nego neiskusnim analitičarima "čiji vidici ne idu dalje od Londona".
"Ko je posmatrao berzu proteklih nedelja, mora doći do zaključka da ona odslikava raspoloženje tržišta, a da se manje radi o stanju jednog preduzeća pojedinačno", kazao je on, dodajući da nisu samo banke izložene pritiscima na berzi, već i deonice drugih privrednih grana.
Rotenštajner je istakao da je činjenica da su krediti odobravani na osnovu boniteta ili sigurnosti, iako mediji drugačije pišu, ističući da bi austrijske banke u istočnoj Evropi mogle da izgube do 260 milijardi evra zbog izostanka otplata datih kredita.
"Sigurnosti nisu nestale, a po pitanju boniteta nemamo najgore klijente. Bonitet pojedinaca se moža pogoršati, ali smo zbog toga preduzeli mere predostrožnosti, i zato nameravamo da uzmemo kapital Republike Austrije", naglasio je on.
Rotenštajner je kazao da se obim kredita, koji je u septembru prošle godine bio u visini od šest milijardi evra, smanjio na oko pet milijardi evra - delom zbog pada kursa, a delom zbog realnog smanjenja obima kredita.
Prema njegovim rečima čak ni najgori scenariju, koji je uzet u obzir, a to je državni bankrot, ne bi "poljuljao" austrijski bankarski koncern, već bi uticao samo na bilans lokalne sestrinske banke.
"RI" bi, kako je naveo, preživeo i državni bankrot Ukrajine, iako "niko u RZB ne smatra da će do toga doći".
Rotenštajner je podsetio da "Rajfajzen" ima gotovo 15 miliona klijenata u regionu istočne Evrope, koji će postojati i posle krize, i koji će ulagati svoj novac, odnosno tražiti kredite.
On je ukazao da će kriza proći, iako ne pre 2010. godine, te da će "RI " potom na tržištima istočne Evrope, zbog svog velikog prisustva, imati ogroman potencijal sa onim proizvodima koji su potrebni klijentima.
"To smo već jednom doživeli u Rusiji. Nakon valutne krize 1998. smo jedini ostali tamo i sve počeli iznova. To nam je prijalo. Danas smo među malobrojnim bankama u Rusiji koji druge opskrbljuju likvidnim sredstvima", rekao je Rotenštajner.
Komentarišući pad vrednosti deonica "RI", sa 77 evra u septembru na 15 evra, on je objasnio da se to ne odražava na bilans RZB i dodao da je koncern čak povećao svoje učešće u "RI".
Rotenštajner je naveo da očekuje da će od Republike Austrije dobiti 1,75 milijardi evra za jačanje osnove kapitala.
Podsećajući da će, za novac iz državnog fonda, "RZB" u narednih pet godina morati da plati po osam odsto kamate, odnosno 140 miliona evra godišnje, što je ukupno 700 miliona evra, šef RZB je rekao da to "ne predstavlja nikakav problem".
(Tanjug)
"Ja sam prvi put čuo takve glasine u oktobru prošle godine. To je potpuna glupost. Meni je jasno da sada svako može reći da je očekivano da će Rotenštajner to da demantuje. Međutim čiste savesti mogu reći da su te glasine glupost ", poručio je on u intervjuu bečkom nedeljniku "Profil".
Upozorenje agencije za rejting "Mudis" da bi banke koje posluju na istoku Evrope mogle biti suočene sa opasnošću da ostanu bez otplata datih kredita, što je izazvalo paniku na berzi, Rotenštajner je objasnio stanjem u kompletnoj privredi.
On je istakao da treba više verovati iskusnim bankarima, nego neiskusnim analitičarima "čiji vidici ne idu dalje od Londona".
"Ko je posmatrao berzu proteklih nedelja, mora doći do zaključka da ona odslikava raspoloženje tržišta, a da se manje radi o stanju jednog preduzeća pojedinačno", kazao je on, dodajući da nisu samo banke izložene pritiscima na berzi, već i deonice drugih privrednih grana.
Rotenštajner je istakao da je činjenica da su krediti odobravani na osnovu boniteta ili sigurnosti, iako mediji drugačije pišu, ističući da bi austrijske banke u istočnoj Evropi mogle da izgube do 260 milijardi evra zbog izostanka otplata datih kredita.
"Sigurnosti nisu nestale, a po pitanju boniteta nemamo najgore klijente. Bonitet pojedinaca se moža pogoršati, ali smo zbog toga preduzeli mere predostrožnosti, i zato nameravamo da uzmemo kapital Republike Austrije", naglasio je on.
Rotenštajner je kazao da se obim kredita, koji je u septembru prošle godine bio u visini od šest milijardi evra, smanjio na oko pet milijardi evra - delom zbog pada kursa, a delom zbog realnog smanjenja obima kredita.
Prema njegovim rečima čak ni najgori scenariju, koji je uzet u obzir, a to je državni bankrot, ne bi "poljuljao" austrijski bankarski koncern, već bi uticao samo na bilans lokalne sestrinske banke.
"RI" bi, kako je naveo, preživeo i državni bankrot Ukrajine, iako "niko u RZB ne smatra da će do toga doći".
Rotenštajner je podsetio da "Rajfajzen" ima gotovo 15 miliona klijenata u regionu istočne Evrope, koji će postojati i posle krize, i koji će ulagati svoj novac, odnosno tražiti kredite.
On je ukazao da će kriza proći, iako ne pre 2010. godine, te da će "RI " potom na tržištima istočne Evrope, zbog svog velikog prisustva, imati ogroman potencijal sa onim proizvodima koji su potrebni klijentima.
"To smo već jednom doživeli u Rusiji. Nakon valutne krize 1998. smo jedini ostali tamo i sve počeli iznova. To nam je prijalo. Danas smo među malobrojnim bankama u Rusiji koji druge opskrbljuju likvidnim sredstvima", rekao je Rotenštajner.
Komentarišući pad vrednosti deonica "RI", sa 77 evra u septembru na 15 evra, on je objasnio da se to ne odražava na bilans RZB i dodao da je koncern čak povećao svoje učešće u "RI".
Rotenštajner je naveo da očekuje da će od Republike Austrije dobiti 1,75 milijardi evra za jačanje osnove kapitala.
Podsećajući da će, za novac iz državnog fonda, "RZB" u narednih pet godina morati da plati po osam odsto kamate, odnosno 140 miliona evra godišnje, što je ukupno 700 miliona evra, šef RZB je rekao da to "ne predstavlja nikakav problem".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
