ODAKLE NAM STRUJA Ne valjaju termoelektrane ali ni male hidroelektrane

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

ODAKLE NAM STRUJA: Ne valjaju termoelektrane, ali ni male hidroelektrane

Izvor mondo.rs Izvor Beta Izvor Tanjug
Izvor mondo.rs Izvor Beta Izvor Tanjug

Sve brojnije hidrolektrane u Jugoistočnoj Evropi uništavaju biljke i životinje iz čovekovog okruženja, zbog termoelektrana ne možemo da dišemo, a "zelenu eneregiju" zbog raznih dilova plaćamo preskupo, kažu stručnjaci.

Izvor: MONDO Sivački Goran

Sve veći broj hidroelektrana u Jugoistočnoj Evropi može da izazove neprocenjivu štetu za globalno važne tačke biološke raznovrsnosti, upozoravaju stručnjaci u međunarodnom naučnom časopisu "Pregledi obnovljive i održive energije".

Analiza je usmerena na reke Dunavskog sliva u Sloveniji, BiH, Srbiji i Crnoj Gori, čiji sliv zahvata i oko dve trećine hrvatskog kopna.

Duž tih reka radi čak 636 hidroelektrana, a u planu je izgradnja dvostruko većeg broja.

Stanice za praćenje biodiverziteta su retke pa je teško proceniti uticaj hidroelektrana na rečni tok, ribe i beskičmenjake, upozorava se u analizi.

Od ukupnog broja hidroelektrana, 42 su velike (6%), odnosno veće snage od 10 megavata, a raspolažu s 94 odsto ukupnog instaliranog kapaciteta, dok su 72 srednje snage od jedan do 10 megavata, a 522 male.

Male hidroelektrane čine 82 odsto ukupnog broja, a daju samo dva odsto struje te se njihov broj naglo povećao nakon 2000. godine.

Čak 1.015 kilometara toka reka pretvoreno je u akumulacije, što sasvim menja uslove živog sveta, a na 59 hidrocentrala utvrđena su zagađenja.

Većina hidroelektrana nalazi se u slivu reke Save (438) i Drave (110). Tako su glavni tokovi dve reke maksimalno iskorišteni za proizvodnju struje.

Na rekama dunavskog sliva planira se izgradnja novih 1.315 hidroelektrana, najviše u Srbiji i BiH.

Ovo je prvi regionalni pregled korištenja hidroenergije i dostupnih izvora podataka o njihovom uticaju na okolinu za područje izvan Alpa, te upozorenje da trenutni hidrološki i biološki monitoring na navedenim rikama nije dovoljan za procenu ekoloških uticaja, navode autori analize.

BALKANSKE ELEKTRANE ZAGAĐUJE VIŠE NEGO IZ CELE EVROPE

U Sekretarijatu Energetske zajednice EU upozoravaju da u regionu Zapadnog Balkana radi 16 termoelektrana na ugalj koje proizvedu više štetnih materija nego 250 termoelektrana na ugalj u celoj Evropi, i da je rešenje za ove probleme ulaganje u obnovljive izvore energije (OIE).

Evropske elektrane imaju filtere dok one regionalne nemaju i zato značajno utiču na životnu sredinu.

Postoje, doduše, pomaci i kao primeri se izdvajaju Termoelektrane Ugljevik u BiH i Termeolektrana Kostolac u Srbiji.

Investicije potrebne za filtere na postojećim termoelektranama u Srbiji procenjuju se na 640 miliona evra. I dalje je potrebno ulagati u smanjenje nivoa zagađenja u termoelektranama Nikola Tesla 1 i 2, Kostolac 1 i 2, termoelektranu Kosovo, Kakanj, Tuzla i Ugljevik iz Bosne i Hercegovine.

Kao jedno od rešenja za ekološke probleme direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač vidi u prelasku gradskih toplana u regionu na energente koji manje zagađuju, ali da to nije gas je on 2050. više neće biti primarni energent u EU.

FILTERI "NE RADE"?

Prema podacima iz 2018. godine u termoelektranama "Nikola Tesla" Obrenovac emisije gasova prevazilaze planirane 4,7 puta, a u Kostolcu 14 puta. "U termoelektrani Kostolac ugrađen je filter za odsumporavanje 2017. godine ali podaci za 2018. govore da se emisije nisu smanjile. To nam nije razumljivo", rekao je Kopač.

"Gas je privremeno rešenje, a krajnje su jedino obnovljivi izvori energije i veoma visoka energetska efikasnost. Tu ceo region zaostaje pre svega zbog toga jer je finansiranje OIE ovde još uvek skupo, posebno u energetici", smatra Kopač.

Dodaje i da sve zemlje osim Makedonije i Crne Gore imaju i dalje visoke, izuzetno skupe i nepotrebne subvencije za ulaganje u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

Ulaganja u OIE se mogu, kaže, finansirati "normalnim" investicijama na tržištu, a bez bilo kakvih podsticaja.

Kopač dodaje da ovakva politika mnogih zemalja u našem regionu, vodi sve većem zaostajanju za EU koja "ide izuzetnom brzinom u potpunu dekarbonizaciju do 2050. godine".

Sekretarijat EZ pokrenuo je juče preliminarnu proceduru protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima koja se odnosi na poštovanje određenih granica za emisije štetnih gasova, koja je stupila na snagu 1. januara 2018. godine sa ciljem da pruži Srbiji mogućnost da u roku od dva meseca reaguje na navode da ne poštuje zakon i "dozvoli Sekretarijatu da ustanovi punu pozadinu tog slučaja".

"U Srbiji postoji 16 velikih ložišta, a emisije prevazilaze dozvoljene standarde u termoelektranama 'Nikola Tesla' A i B, Kostolac A i B, u termoelektrani-toplani (TE-TO) Novi Sad, u Energani Pančevo i u postrojenju Atmosferska destilacija Naftne industrije Srbije (NIS).Na pitanje da li je video odgovor Ministarstva rudarstva i energetike da se preduzimaju sve mere utvrđene NERP-om Kopač je rekao da taj plan nikad nije usvojen.

Na pitanje da li je teorijski moguće da se određenim merama smanji emisija štetnih gasova u kratkom roku Kopač je rekao da to nije moguće i da ugradnja filtera traje godinama i da je veoma skupa.

Na pitanje kakva je moguća kazna za Srbiju ako ne primeni ono što je preporučeno Kopač je rekao da je to uskraćivanje evropskih sredstava ali da o tome odlučuje Ministarski savet EU.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 3

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

miki

Šta je bilo sa solarnim elektranama na krovovima kuća ? Već 5 godina se ne daju "kvote" ! Nekome te elektrane STRAŠNO smetaju ! A njihova prednost je ogromna. Jeftine su, ne zauzimaju nikakav prostor koji bi mogao da se upotrebi u neke druge svrhe, ekološki apsolutno prihvatljive, mogle bi da budu masovne ... ili je baš tu problem za nekoga iz vlasti ?

Ko to tamo peva

Pa kome ne valjaju?? Bolesnicima koji lece svoje frustracije po drustvenim mrezama!

Korto

Mi kroz račune za struju subvencionišemo ljude koji prave biznis sa mini hidrocentralama - kakva je to prevara, da ne kažem lopovluk...strašno.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

loader