Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da očekuje da se u Srbiji u ovoj godini obezbedi makroekonomska stabilnost i da ne dođe do recesije. U aprilu novi aranžman sa MMF-om
On je na poslovnom forumu kiparskih i srpskih privrednika u Privrednoj komori Srbije istakao da će se ove godine teško ostvariti planirani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, ali da će izvesnog rasta ipak biti.
Vlada Srbije, naglasio je Cvetković, od oktobra prošle godine reaguje na globalnu ekonomsku krizu i nove mere za subvencionisanje kredita su bile dobra reakcija jer je pokazano veliko interesovanje privrednika i građana.
"Ako tako bude nastavljeno Vlada će razmotriti da se obezbedi dodatna sredsta za kreditiranje privrede i potražnje", kazao je on.
Cvetković je izjavio da bi Srbija u aprilu trebalo da dogovori novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fodnom (MMF) od oko dve milijarde dolara.
On je u Privrednoj komori Srbije precizirao da će u narednim mesecima biti dogovoren novi aramžman sa MMF-om, odnosno da će sadašnji aranžman iz predostrožnosti postati redovan stend-baj (stand-by)aranžman sa podrškom za Srbiju od od oko dve milijarde dolara.
"Taj aranžman će obezbediti dodatnu podršku deviznim rezervama Srbije, ali će se njime stvoriti i uslovi za lakše dobijanje pozajmica od međunarodnih kreditora", ocenio je Cvetković.
Premijer je naveo da Srbija u ovoj godini očekuje i 400 miliona evra makroekonmske finansijske podrške od Evropske unije za prevazilaženje krize i 100 miliona evra iz pretpristupnih fondova Unije (IPA).
Cvetković je kazao da Vlada ne planira smanjenje plata i penzija u okviru novog dogovora sa MMF-om.
"Novi aranžman bi tek trebalo da se pregovara, ali nije realno da se palte i penzije smanjuju jer su one već obezvređene slabljenjem dinara u poslednja dva meseca", rekao je on novinarima u Privrednoj komori Srbije.
Cvetković je kazao i da se priprema racionalizacija troškova u državnoj administraciji, ali da to ne znači i smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi.
"Vodiće se računa da se smanjenjem budžetskih troškova ne ugrozi funkcionalnost sistema", kazao je premijer i dodao da su pojedini pomoćnici ministara direktori određenih sektora u ministarstvima, tako da bi ukidanjem tih funkcija morali da se ukinu i ti sektori.
Cvetković je kazao da smanjenje budžetskih prihoda na osnovu naplate poreza na dodatnu vrednost nije posledica izbegavanja firmi da izmire tu obavezu već smanjenje proizvodnje, odnosno prometa robe.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić takođe je najavio da se očekuje da će Misija MMF u martu doći u Beograd na pregovore o povećanju finansijske podrške Srbiji.
On je novinarima kazao da je za sada predviđeno da Misija dođe oko 10. marta i da bi tokom te posete trebalo da se utvrdi koliko će Srbija morati da smanji rashode i kolika će joj finansijska podrška biti potrebna.
"Tokom te posete videće se koliki su prihodi i rashodi države i u tom smislu će se preseći koliko rashoda treba smanjiti, a koliko će dodatnog novca dobiti od Svetske banke i Evropske unije za budžet i do MMF-a za podršku platnom bilansu i dinaru", naveo je Đelić.
On je kazao da očekuje rebalans budžeta Srbije na proleće.
Đelić je najavio da bi u martu Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj trebalo da odobre 250 miliona evra kredita za mala i srednja preduzeća u Srbiji.
Potpredsednik srpske vlade je podsetio da je tokom posete evropskog komesara Olija Rena Srbija dobila podrškku da deo novca iz pretpristupnih (IPA) fondova pretvori u budžetsku podršku i da očekuje da će tačan iznos te podršske biti saopšten u martu.
Đelić je kazao da je pokrenut i razgovor o tome da Evropska centralna banka i Evropska komisija daju podršku bankarskom sistemu zemalja zapadnog Balkana.
Prema njegovim rečima, trebalo bi da se uspostavi mehanizam da se banke iz EU spreče da povlače novac iz ogranaka na zapadnom Balkanu, uključujući i Srbiju.
Cvetković je istakao da su poslovni odnosi Srbije i Kipra u razvoju čemu pomažu tradicionalne prijateljske veze dve države.
On je izrazio očekivanje da će se kiparski investitori uključiti u izgradnju infrastrukture u Srbiji i da će pomoći povećanju direktnih stranih inesticija u Srbiji, koje će ove godine biti manje nego prethodnih godina.
Predsednik Kipra Dimitris Hristofjas je rekao da je Kipar dobar saveznik Srbije na njenom putu uključenja u Evropsku uniju (EU).
"Srbija je neotuđivi deo evropske porodice i ključna zemlja za stabilnost Balkana i jugoistočne Evrope", istakao je on.
Hristofjas je pozvao srpske i kiparske privrednike da zajednički nastupaju na trećim tržištima, pre svega severne Afrike Bliskog istoka.
Kiparske vlasti, prema njegovim rečima, usprešno se bore sa posledicama svetske ekonomske krize pružajući promoć preduzetnicma da očuvaju proizvodnju i radna mesta.
Hristofjas je naglasio da su poslovne veže Srbije i Kipra dobre i da veliki broj kiparskih preduzetnika već posluje na srpskom tržištu, ali postoje uslovi za još veći razvoj ekonomskih odnosa.
Na poslovnom forumu u Privrednoj komori Srbije učestvuje više od 100 privrednika.
(Beta)
On je na poslovnom forumu kiparskih i srpskih privrednika u Privrednoj komori Srbije istakao da će se ove godine teško ostvariti planirani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, ali da će izvesnog rasta ipak biti.
Vlada Srbije, naglasio je Cvetković, od oktobra prošle godine reaguje na globalnu ekonomsku krizu i nove mere za subvencionisanje kredita su bile dobra reakcija jer je pokazano veliko interesovanje privrednika i građana.
"Ako tako bude nastavljeno Vlada će razmotriti da se obezbedi dodatna sredsta za kreditiranje privrede i potražnje", kazao je on.
Cvetković je izjavio da bi Srbija u aprilu trebalo da dogovori novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fodnom (MMF) od oko dve milijarde dolara.
On je u Privrednoj komori Srbije precizirao da će u narednim mesecima biti dogovoren novi aramžman sa MMF-om, odnosno da će sadašnji aranžman iz predostrožnosti postati redovan stend-baj (stand-by)aranžman sa podrškom za Srbiju od od oko dve milijarde dolara.
"Taj aranžman će obezbediti dodatnu podršku deviznim rezervama Srbije, ali će se njime stvoriti i uslovi za lakše dobijanje pozajmica od međunarodnih kreditora", ocenio je Cvetković.
Premijer je naveo da Srbija u ovoj godini očekuje i 400 miliona evra makroekonmske finansijske podrške od Evropske unije za prevazilaženje krize i 100 miliona evra iz pretpristupnih fondova Unije (IPA).
Cvetković je kazao da Vlada ne planira smanjenje plata i penzija u okviru novog dogovora sa MMF-om.
"Novi aranžman bi tek trebalo da se pregovara, ali nije realno da se palte i penzije smanjuju jer su one već obezvređene slabljenjem dinara u poslednja dva meseca", rekao je on novinarima u Privrednoj komori Srbije.
Cvetković je kazao i da se priprema racionalizacija troškova u državnoj administraciji, ali da to ne znači i smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi.
"Vodiće se računa da se smanjenjem budžetskih troškova ne ugrozi funkcionalnost sistema", kazao je premijer i dodao da su pojedini pomoćnici ministara direktori određenih sektora u ministarstvima, tako da bi ukidanjem tih funkcija morali da se ukinu i ti sektori.
Cvetković je kazao da smanjenje budžetskih prihoda na osnovu naplate poreza na dodatnu vrednost nije posledica izbegavanja firmi da izmire tu obavezu već smanjenje proizvodnje, odnosno prometa robe.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić takođe je najavio da se očekuje da će Misija MMF u martu doći u Beograd na pregovore o povećanju finansijske podrške Srbiji.
On je novinarima kazao da je za sada predviđeno da Misija dođe oko 10. marta i da bi tokom te posete trebalo da se utvrdi koliko će Srbija morati da smanji rashode i kolika će joj finansijska podrška biti potrebna.
"Tokom te posete videće se koliki su prihodi i rashodi države i u tom smislu će se preseći koliko rashoda treba smanjiti, a koliko će dodatnog novca dobiti od Svetske banke i Evropske unije za budžet i do MMF-a za podršku platnom bilansu i dinaru", naveo je Đelić.
On je kazao da očekuje rebalans budžeta Srbije na proleće.
Đelić je najavio da bi u martu Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj trebalo da odobre 250 miliona evra kredita za mala i srednja preduzeća u Srbiji.
Potpredsednik srpske vlade je podsetio da je tokom posete evropskog komesara Olija Rena Srbija dobila podrškku da deo novca iz pretpristupnih (IPA) fondova pretvori u budžetsku podršku i da očekuje da će tačan iznos te podršske biti saopšten u martu.
Đelić je kazao da je pokrenut i razgovor o tome da Evropska centralna banka i Evropska komisija daju podršku bankarskom sistemu zemalja zapadnog Balkana.
Prema njegovim rečima, trebalo bi da se uspostavi mehanizam da se banke iz EU spreče da povlače novac iz ogranaka na zapadnom Balkanu, uključujući i Srbiju.
Cvetković je istakao da su poslovni odnosi Srbije i Kipra u razvoju čemu pomažu tradicionalne prijateljske veze dve države.
On je izrazio očekivanje da će se kiparski investitori uključiti u izgradnju infrastrukture u Srbiji i da će pomoći povećanju direktnih stranih inesticija u Srbiji, koje će ove godine biti manje nego prethodnih godina.
Predsednik Kipra Dimitris Hristofjas je rekao da je Kipar dobar saveznik Srbije na njenom putu uključenja u Evropsku uniju (EU).
"Srbija je neotuđivi deo evropske porodice i ključna zemlja za stabilnost Balkana i jugoistočne Evrope", istakao je on.
Hristofjas je pozvao srpske i kiparske privrednike da zajednički nastupaju na trećim tržištima, pre svega severne Afrike Bliskog istoka.
Kiparske vlasti, prema njegovim rečima, usprešno se bore sa posledicama svetske ekonomske krize pružajući promoć preduzetnicma da očuvaju proizvodnju i radna mesta.
Hristofjas je naglasio da su poslovne veže Srbije i Kipra dobre i da veliki broj kiparskih preduzetnika već posluje na srpskom tržištu, ali postoje uslovi za još veći razvoj ekonomskih odnosa.
Na poslovnom forumu u Privrednoj komori Srbije učestvuje više od 100 privrednika.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
