• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

IZAZOV ZA ODRASLE: Ni sa 60 nije kasno za studiranje

Za znanje i personalno napredovanje nikada nije kasno, podučava na ličnom primeru novinar FT koji je na "drugom krugu" svog studiranja u Londonu bio sa svojih šezdeset godina, i nije bio najstariji.

 Izvor: monkeybusinessimages/iStockphoto

Prošlog maja, u podrumu koledža Birkbek (Birkbeck) na Londonskom univerzitetu, polagao sam ispit iz ekonomije koji je trajao tri sata. Time je okončana prva od ukupno dve godine mog master programa – inače, prvih master studija iz oblasti filozofije, politike i ekonomije koje jedan britanski univerzitet nudi vanrednim studentima.

Odabrao sam tri pitanja sa papira i usredsredio se na pisanje odgovora iz oblasti teorije igara, monetarne politike i ekonomije blagostanja. Kada sam ponovo izašao na suncem obasjanu, prometnu ulicu Malet u londonskom kvartu Blumzberi, bio sam zadovoljan onim što sam uradio, ali i iznenađen koliko sam u celom tom iskustvu uživao.

Iako sam u svojim dvadesetim godinama bio student, a u kasnim tridesetim polagao ispit za dozvolu za upravljanje plovilima, pod ovakvim akademskim pritiskom nisam bio još od studentskih dana, kasnih sedamdesetih godina prošlog veka.

Moje studije su ostale nedorečene. Diploma iz ekonomije, stečena posle temeljnih studija na Univerzitetu De Montfort u Lesteru, ipak nije u potpunosti objasnila kako funkcioniše ekonomija na širem planu. Možda su me u tome omeli odlasci na nastupe Igija Popa i njemu sličnih u dvorani De Montfort.

Posle sticanja diplome osnovnih studija, sa skromnim prosekom između 60% i 69%, želeo sam da se posvetim istraživačkom radu, ali sam zbog nedostatka sredstava bio prinuđen da počnem da radim.

Svoj prvi posao sam našao u izdavačkoj kući Hejmarket pablišing (Haymarket Publishing) u Londonu, kao prodavac oglasnog prostora, a zatim sam se preorijentisao na novinarstvo i postepeno napredovao, od lokalnih i regionalnih novina, do medija sa nacionalnom pokrivenošću.

Ono što me je konačno podstaklo da upišem postdiplomske studije bio je osećaj da nisam dovoljno kvalifikovan. Već osam godina vodim konkurs za stipendije namenjene ekonomski ugroženim studentima novinarstva, koje dodeljuje gilda crkve sv. Brigite u čuvenom Flit stritu, nekadašnjem centru novinarstva u Londonu.

Ta crkva svake godine dodeljuje bespovratna finansijska sredstva jednom studentu postdiplomskih studija novinarstva na Univerzitetu u Londonu. Ako već intervjuišem kandidate za tu stipendiju, pomislio sam, trebalo bi da i ja imam zvanje mastera.

Profesor Majkl Ben-Gad (Michael Ben-Gad), uvaženi profesor ekonomije na Siti koledžu, ukazao mi je da bi, ako želim da proširim svoje obrazovanje, Birkbek mogao biti najbolji izbor za mene.

Ovog puta, moje iskustvo sa studijama bilo je potpuno drugačije. Kada sam bio student 1976. godine, imao sam 16 sati predavanja nedeljno, umesto interneta smo imali biblioteku, a ostajalo je i mnogo slobodnog vremena za ragbi i bogat društveni život.

Mnogo kasnije, 2019. godine, predavanja su zbijena u večernje termine po završetku radnog dana. Svi članovi moje grupe su postali prijatelji i podrška jedni drugima, okupljeni u grupi na aplikaciji za razmenu poruka WhatsApp, a povremeno se sastajemo i uživo. Povezuje nas snažan osećaj zajedništva, jer se na ovom putovanju svi suočavamo sa istim problemima i radujemo istim pobedama.

Obavezno gradivo ekonomije zasnovano je na programu Core, odnosno, otvorenom pristupu resursima u ekonomiji, novom modelu koji je razvijen posle ekonomskog kraha, kada su se tradicionalne metode nastave našle na meti oštrih kritika.

Na samom početku smo upozoreni da će takav pristup predstavljati izazov za nas i da će nas navesti da preispitamo svoja mišljenja, predrasude i uvrežene stavove o kapitalizmu. Temeljna analiza vekovnih nejednakosti učinila je upravo to i dala nam instrumente za poređenje napretka pojedinih država i pravljenje modela uticaja različitih politika.

Studije nisu nimalo lake. Moje najveće posrtanje desilo se kada nisam dobio prolaznu ocenu za svoj prvi esej iz filozofije, o Platonovoj teoriji ideja i argumentu trećeg čoveka. Ipak, dobio sam šansu za popravni, pronašao prave reči i za dorađeni rad dobio višu ocenu.

Na samom početku, iznenadilo me je to što sa svojih 60 godina nisam bio najstariji student u grupi. Moje kolege su došle sa raznih strana – neki pravo sa diplomskih studija u Britaniji i inostranstvu, neki rade u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nekima je ovo drugi master, a neki su u penziji, ali potpuno posvećeni studiranju.

Kao postdiplomac u prilično zrelim godinama, otkrio sam koliko mnogo toga još imam da učim i koliko to može biti zabavan izazov. Sada, zahvaljujući Birkbeku, razumem kako se pravi celovit ekonomski model, doduše, samo pod nekim striktnim pretpostavkama.

Od ove jeseni, na redu su dva politička modula i disertacija – posle druge godine ću možda i razumeti evropski politički sistem, malo pre nego što ga budemo napustili.

(Autor je urednik video revizije u FT)

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Korto

A ni sedam godina nije rano da se počne raditi... 😐

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU