Tri međunarodne banke obezbediće u naredne dve godine ukupno 24,5 milijardi evra istočnoj Evropi, a deo tih sredstava pripašće i Srbiji, piše beogradski dnevnik "Blic".
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) izdvojiće šest milijardi, Evropska investiciona banka (EIB) 11 milijardi, a Svetska banka 7,5 milijardi evra, sa namerom da saniraju posledice krize u regionu označenom kao "trusno područje".
Savetnik za finansije potpredsednika Vlade Božidara Đelića Goran Radosavljević rekao je "Blicu" da Srbija od ove tri banke, prema dosadašnjim pregovorima, treba da povuče oko 1,5 milijardi evra.
"Ove institucije sada su rešile da zajednički učestvuju u finansiranju različitih projekata, tako da mislim da će se krediti uglavnom odnositi na infrastrukturne projekte i projekte u vezi s energetikom", precizirao je on i dodao da bi Srbiji mnogo značilo da dobije ove kredite u periodu kada se teško dolazi do finansijskih sredstava.
Radosavljević je ocenio da Srbija ima još prostora da se zaduži i iskoristi ta sredstva, koja su u visini od tri do četiri milijarde evra.
EIB je u ovom paketu samo za zemlje zapadnog Balkana odvojila 1,9 milijardi evra, a Srbiji "na ruku" ide i to što je Svetska banka povećala budžet iz koga će kreditirati države.
Savetnica za odnose s javnošću Svetske banke u Beogradu Vesna Kostić je kazala da tek treba da se odredi ko će dobiti pomoć i koliko, i to onda kada se detaljno utvrdi situacija u svim zemljama regiona.
"Novi paket pomoći znači da će Srbija, makar sa stanovišta Međunarodne banke za obnovu i razvoj (koja je deo Svetske banke), imati na raspolaganju veća sredstva za koja može da aplicira", rekla je Kostićeva.
Iz EBRD su prenali da je pre donošenja ovog paketa pomoći planirani nivo investicija za Srbiju u 2009. godine bio 250 miliona evra. Međutim, Srbija će, kao deo regiona, dobiti deo i novog finansijskog kolača, koji će biti podeljen u naredne dve godine.
"Srbija će, kao jedna od 30 zemalja ovog regiona, dobiti novčanu pomoć, ali se još uvek ne zna tačan iznos. Najveći deo ići će preko banaka, dok će sredstva biti ubačena i kroz kupovinu akcija srpskih preduzeća, odnosno finansijskih institucija", objasnila je portparol EBRD u Londonu Bojana Todorovska.
Pozajmica ima za cilj ne samo da rastereti ove države u borbi protiv krize, već i da spreči prelivanje problema u kojima su se našle lokalne istočnoevropske jedinice austrijskih, italijanskih, francuskih, belgijskih, nemačkih i švedskih banaka na matične banke u zemljama zapadne Evrope.
(Tanjug)
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) izdvojiće šest milijardi, Evropska investiciona banka (EIB) 11 milijardi, a Svetska banka 7,5 milijardi evra, sa namerom da saniraju posledice krize u regionu označenom kao "trusno područje".
Savetnik za finansije potpredsednika Vlade Božidara Đelića Goran Radosavljević rekao je "Blicu" da Srbija od ove tri banke, prema dosadašnjim pregovorima, treba da povuče oko 1,5 milijardi evra.
"Ove institucije sada su rešile da zajednički učestvuju u finansiranju različitih projekata, tako da mislim da će se krediti uglavnom odnositi na infrastrukturne projekte i projekte u vezi s energetikom", precizirao je on i dodao da bi Srbiji mnogo značilo da dobije ove kredite u periodu kada se teško dolazi do finansijskih sredstava.
Radosavljević je ocenio da Srbija ima još prostora da se zaduži i iskoristi ta sredstva, koja su u visini od tri do četiri milijarde evra.
EIB je u ovom paketu samo za zemlje zapadnog Balkana odvojila 1,9 milijardi evra, a Srbiji "na ruku" ide i to što je Svetska banka povećala budžet iz koga će kreditirati države.
Savetnica za odnose s javnošću Svetske banke u Beogradu Vesna Kostić je kazala da tek treba da se odredi ko će dobiti pomoć i koliko, i to onda kada se detaljno utvrdi situacija u svim zemljama regiona.
"Novi paket pomoći znači da će Srbija, makar sa stanovišta Međunarodne banke za obnovu i razvoj (koja je deo Svetske banke), imati na raspolaganju veća sredstva za koja može da aplicira", rekla je Kostićeva.
Iz EBRD su prenali da je pre donošenja ovog paketa pomoći planirani nivo investicija za Srbiju u 2009. godine bio 250 miliona evra. Međutim, Srbija će, kao deo regiona, dobiti deo i novog finansijskog kolača, koji će biti podeljen u naredne dve godine.
"Srbija će, kao jedna od 30 zemalja ovog regiona, dobiti novčanu pomoć, ali se još uvek ne zna tačan iznos. Najveći deo ići će preko banaka, dok će sredstva biti ubačena i kroz kupovinu akcija srpskih preduzeća, odnosno finansijskih institucija", objasnila je portparol EBRD u Londonu Bojana Todorovska.
Pozajmica ima za cilj ne samo da rastereti ove države u borbi protiv krize, već i da spreči prelivanje problema u kojima su se našle lokalne istočnoevropske jedinice austrijskih, italijanskih, francuskih, belgijskih, nemačkih i švedskih banaka na matične banke u zemljama zapadne Evrope.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.