Na Kopaoniku se održava Biznis forum koji je okupio najznačajnije ekonomiste i privrednike Srbije, ali i državni vrh, predvođen predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom mirkom Cvetkovićem, zbog čega je skup nazvan i "srpski Davos". Okupljenima su se obratili i premijer RS Milorad Dodik, ministar ekonomije Mlađan Dinkić i ministarka finansija Dijana Dragutinović.
I dok su se predstavnici vlasti uglavnom bavili metodama koje država primenjuje kako bi bile prevaziđene posledice svetske ekonomske krize, privrednici su ukazali na sve prepreke koje im država postavlja u poslovanju i apelovali na državu da osmisli bolji asocijalni program za sve one koji će ostati bez posla.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je država spremna da sa 40 milijardi dinara garancija pomogne bankama da se izbore sa očekivanim novim talasom udara ekonomske krize zbog nelikvidnosti privrede.
"Očekujemo talas pritiska na banke kao posledicu nemogućnosti privrede da servisira svoje obaveze (vraća kredite). Pojaviće se stečajni postupci gde banke neće moći da naplate svoja potraživanja", kazao je on.
Cvetković je istakao da je u budžetu Srbije izdvojeno 40 milijardi dinara koji će omogućiti da se zajedno sa Narodnom bankom Srbije pomogne očuvanju stabilnosti srpskog bankarskog sektora.
Premijer je najavio da će 15. ili 16. marta početi pregovori sa Međunarodnim monteranim fondom (MMF) o pretvaranju postojećeg aranžmana iz predostrožnosi u "klasičan stend baj aranžman". Tim aranžmanom će, prema rečima Cvetkovića, ranije predviđeni budžetski deficit Srbije u 2009. godini, sa 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti poveća za jedan ili više procentnih poena.
On je objasnio da će se budžetski deficit najvećim delom pokrivati zadužnjem države na inostranom finansijskom tržištu, zatim finansijskom pomoći Evropske unije, i prihodima od privatizacije, koji će biti znatno manji nego prethodne godine, bez obzira na prihode od 400 miliona evra od prodaje Naftne industrije Srbije i (NBS).
"Nema bojazni da će novi krediti imati za posledicu prezaduženost zemlje", rekao je Cvetković i dodao da je trenutno učesće javnog duga u bruto društvenom proizvodu (BDP) oko 27 odsto.
U pregovorima sa MMF Vlada će, kako je dodao, tražiti da se ne smanje ulaganja u infrastruktu jer se "ulaganjem u budućnost, a na kratak rok obebeđuje nova radna mesta i tražnja za nizom proizvoda".
"Ta ulaganja će biti u Koridor 10, Koridor 7, lokalnu i ruralnu infrastrukturu, socijalne stanove i modernizaciju javnih preduzeća", dodao je premijer.
Cilj mera koje je Vlada Srbije preduzela za ublažavanje posledica ekonomske krize je, kako je naglasio, da se poveća proizvodnja i tražnja domaće robe, i za te podsticaje su iz budžeta obezbeđena sredstva u iznosu od 2,2 odsto BDP-a, što je znatno više nego u zemljama u okruženju.
Cvetković je rekao da zbog smanjenja budžetskih prihoda usled smanjenog uvoza i po tom osnovu naplate carina i poreza na dodatu vrednost, za sada ne postoji mogućnost da se smanjenji stopa PDV-a. On je najavio novi paket mera za pomoć privredi i građanima za prevladavanje posledica ekonomske krize, koji bi mogao biti u primeni za mesec dana.
Te mere, kako je rekao, neće podrazumevati značajnu finansijsku podršku iz budžeta, jer za to ne postoji mogućnost, ali će ići u pravcu rasterećenja privrede.
Prihodi budžeta Srbije pali pet odsto
Ministarka finasija Srbije Dijana Draguntinović izjavila je da su nominalni prihodi budžeta Srbije u prva dva meseca ove godine za pet odsto manji nego u istom periodu 2008. godine.
Ona je rekla da je to smanjenje veće od planiranog pada koji je bio predviđen zbog uticaja svetske ekonomske krize, ali nije precizirala koliki su bili prihodi budžeta tokom januara i februara ove godine.
Ministarka je kazala i da su rashodi budžeta tokom prva dva meseca veći nego u istom periodu prošle godine, zbog prenesenog efekta.
Neke od mogućnosti za povećanje prihoda budžeta su, navela je Dijana Dragutinović, povećanje poreskih stopa, porast naplate poreza, povećanje naknada za ekploataciju domaće sirove nafte, ali još nije precizirano da li će neke od tih mogućnosti biti iskorišćene.
Dinkić za ekspanzivnu fiskalnu politiku
Srbija bi u 2009. godini trebalo da vodi ekspanzivnu fiskalnu i umereno restriktivnu monetarnu politiku, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Dinkić je najavio i da će Srbija potpisati sporazume o lsobodnoj trgovini sa Tursko, Iranom i Belorusijom.
Naime, premijer Mirko Cvetković i Mlađan Dinkić susreli su se danas na Kopaoniku sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom.
Dinkić je novinarima pre sastanka kazao da bi uskoro trebalo da bude potpisan sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Belorusije, koji je usaglašen u ranijim pregovorima.
Prema njegovim rečima, na taj način bi Srbija pre ulaska u Evropsku uniju postala interesantna za investitore kao zemlja privlačna za proizvodnju radi izvoza.
Dinkić je najavio da će Srbija potpisati sporazume o slobodnoj trgovini i sa Turskom i sa Iranom.
Dinkić je na Biznis forumu kazao da bi uz to trebalo povećati deficit budžeta na tri odsto bruto domaćeg proizvoda.
"Nema govora o smanjivanju plata i penzija", naglasio je Dinkić, ali je dodao i da u dužem vremenskom roku ne bi trebalo da bude povećavanja penzija.
U uslovima krize, kazao je ministar ekonomije, nema mesta povećanju poreskog opterećenja i ocenio je da Srbija ne bi smela da podiže stopu poreza na dodatu vrednost (PDV).
On je naglasio da postoji prostor da se smanji referenta kamatna stopa Narodne banke Srbije, koja trenutno iznosi 16,5 odsto.
Dinkić je kazao da Srbija neće ući u recesiju, ali da će biti teško da se recesija izbegne.
Ministar ekonomije je predložio da premijer Srbije pokrene regionalnu inicijativu pre zasedanja grupe G 20 i da zajedno sa državama regiona uputi zahtev da se reprogramiraju obaveze privatnog sektora.
Dinkić je kazao da se prošle godine privatni sektor Srbije zadužio sedam milijardi dolara.
On je izrazio uverenje da će privreda od Vlade Srbije tražiti pomoć kada stignu za naplatu krediti iz inostranstva.
Dve najveće banke u Srbiji Inteza (Intesa) i Komercijalna, dodao je Dinkić, do sada su primile zahteve za 90 miliona evra kredita za likvidnost iz programa mera Vlade za umanjenje efekata svetske krize.
"Paket podrške za likvidnost biće potrošen u naredna tri do četiri meseca", ocenio je ministar.
Dinkić je istakao da bi kroz nastavak kreditiranja privrede, srpečavanje dužničke krize privatnog sektora reprogramom dugova i malo ekspanzivniju fiskalnu politiku Srbija mogla da izbegne recesiju.
Dodik za jedinstveno tržište sa Srbijom
Predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik založio se za uspostavljanje jedinstvenog tržišta RS i Srbije, kako bi se lakše prevazišli negativni efekti svetske finansijske krize.
Ističući da je Srbija za RS najvažniji ekonomski partner, Dodik je na "Biznis forumu Kopanik 2009" naglasio da se moraju ojačati institucionalni kapaciteti za revazilaženje krize.
"Mere moraju biti efikasne, brze i samo naše", naglasio je Dodik i ukazao da je u ovom momentu najvažniji zadatak da se ojača konkurentnost ekonomije.
U RS se vodi debata o ekonomskim merama i Vlada RS je formirala fond od 50 miliona evra za pomoć privredi, rekao je Dodik i dodao da vlada mora da troši, jer bez toga nema oporavka ekonomije, ali mora da ostvari uštede tamo gde može.
"Samo jedinstvena nacija može da prođe kroz ovaj težak period", rekao je Dodik i ukazao da u ovoj situaciji ne pomaže prebacivanje odgovornosti sa jednih na druge.
Premijer RS je, takođe, upozorio da ne treba dati prostora spekulantima, niti dozvoliti nastavak deregulacije tržišta, jer je to proces koji ekonomiju gura unazad.
Privrednici traže više sluha države za probleme
Predstavnici srpske privrede ocenili su da u zemlji skupo plaćaju kapital za poslovanje, a država treba da ima više sluha za njihovo poslovanje i probleme koji to poslovanje prati.
Direktor "Ist Pointa" Zoran Drakulić ocenio je da su krediti u Srbiji skuplji nego u okruženju i zemljama EU, a jedna od njegovih zamerki je i što država ne pomaže u socijalnom obezbeđivanju ljudi koji ostaju bez posla. Drakulić je rekao da zbog toga pravi gubitke, jer ne može da otpusti višak zaposlenih.
Učestvujući u panel diskusiji, Drakulić je zamerio što se kupovinom "punta" finansira italijanska privreda, uz program Vlade Srbije. Drakulć je naveo da je 93 odsto delova u automobilu "punto" uvozno i zapitao zašto se ne izveze tržišni višak pšenice od milion tona, za koji može da se dobije oko 120 miliona dolara i obezbedi novac za državne potrebe.
Generalni direktor Telekoma "Srbija" Branko Radujko naveo je da je neto dobit kompanije umanjen zbog deviznog kursa i dodao da promena kursa od samo jednog dinara donosi gubitak "Telekomu" od pola milijarde dinara.
Fiksna telefonija, koja u prihodima "Telekoma" učestvuje sa 53 odsto, imala je gubitak od skoro tri milijarde dinara u 2008. godini, dodao je on.
Tržište fiksne telefonije treba što pre liberalizovati i uvesti konkurenciju, ocenio je Radujko.
Direktor MK Grupe Miodrag Kostić ukazao je na nejednak tretman države u ubiranju poreza, gde samo oko 300 velikih kompanija i oko 60.000 malih i srednjih preduzeća redovno izmiruje obaveze prema državi, u odnosu na više od 300.000 registrovanih pravnih lica u Srbiji.
Kostić se založio za proširenje baze poreskih obveznika, jer smatra da ima veliki broj onih koji su se, pogotovo mladi, brzo obogatili, tako da ne veruje da su redovno izmirivali obaveze državi.
Direktor MK Grupe je izrazio nezadovoljstvo pominjanjem "tajkuna u poljoprivredi", ocenivši da je to neopravdano, pošto ti "tajkuni" poseduju svega jedan odsto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Član Ekonomskog saveta premijera Srbije Jurij Bajec naveo je da 24 odsto radno aktivnog stanovništva ili oko 600.000 ljudi radi u "sivoj" zoni, koji ne plaćaju državi porez, tako da bi trebalo smanjiti njihov broj i povećati prihode budžeta.
Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Goran Petković ocenio je da sa veoma ograničenim budžetom država uspeva da približi turističku privredu svetskom tržištu.
U turizmu se dešava klasično smanjenje tražnje, ali su mogućnosti države ograničene da pomogne, rekao je Petković.
Predsednik Izvršnog odbora "Agrobanke" Dušan Antonić zapitao je zašto Vlada u najavi javnih radova nije uvrstila ni jedan projekat iz oblasti agrara?
(agencije/MONDO)
I dok su se predstavnici vlasti uglavnom bavili metodama koje država primenjuje kako bi bile prevaziđene posledice svetske ekonomske krize, privrednici su ukazali na sve prepreke koje im država postavlja u poslovanju i apelovali na državu da osmisli bolji asocijalni program za sve one koji će ostati bez posla.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je država spremna da sa 40 milijardi dinara garancija pomogne bankama da se izbore sa očekivanim novim talasom udara ekonomske krize zbog nelikvidnosti privrede.
"Očekujemo talas pritiska na banke kao posledicu nemogućnosti privrede da servisira svoje obaveze (vraća kredite). Pojaviće se stečajni postupci gde banke neće moći da naplate svoja potraživanja", kazao je on.
Cvetković je istakao da je u budžetu Srbije izdvojeno 40 milijardi dinara koji će omogućiti da se zajedno sa Narodnom bankom Srbije pomogne očuvanju stabilnosti srpskog bankarskog sektora.
Premijer je najavio da će 15. ili 16. marta početi pregovori sa Međunarodnim monteranim fondom (MMF) o pretvaranju postojećeg aranžmana iz predostrožnosi u "klasičan stend baj aranžman". Tim aranžmanom će, prema rečima Cvetkovića, ranije predviđeni budžetski deficit Srbije u 2009. godini, sa 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti poveća za jedan ili više procentnih poena.
On je objasnio da će se budžetski deficit najvećim delom pokrivati zadužnjem države na inostranom finansijskom tržištu, zatim finansijskom pomoći Evropske unije, i prihodima od privatizacije, koji će biti znatno manji nego prethodne godine, bez obzira na prihode od 400 miliona evra od prodaje Naftne industrije Srbije i (NBS).
"Nema bojazni da će novi krediti imati za posledicu prezaduženost zemlje", rekao je Cvetković i dodao da je trenutno učesće javnog duga u bruto društvenom proizvodu (BDP) oko 27 odsto.
U pregovorima sa MMF Vlada će, kako je dodao, tražiti da se ne smanje ulaganja u infrastruktu jer se "ulaganjem u budućnost, a na kratak rok obebeđuje nova radna mesta i tražnja za nizom proizvoda".
"Ta ulaganja će biti u Koridor 10, Koridor 7, lokalnu i ruralnu infrastrukturu, socijalne stanove i modernizaciju javnih preduzeća", dodao je premijer.
Cilj mera koje je Vlada Srbije preduzela za ublažavanje posledica ekonomske krize je, kako je naglasio, da se poveća proizvodnja i tražnja domaće robe, i za te podsticaje su iz budžeta obezbeđena sredstva u iznosu od 2,2 odsto BDP-a, što je znatno više nego u zemljama u okruženju.
Cvetković je rekao da zbog smanjenja budžetskih prihoda usled smanjenog uvoza i po tom osnovu naplate carina i poreza na dodatu vrednost, za sada ne postoji mogućnost da se smanjenji stopa PDV-a. On je najavio novi paket mera za pomoć privredi i građanima za prevladavanje posledica ekonomske krize, koji bi mogao biti u primeni za mesec dana.
Te mere, kako je rekao, neće podrazumevati značajnu finansijsku podršku iz budžeta, jer za to ne postoji mogućnost, ali će ići u pravcu rasterećenja privrede.
Prihodi budžeta Srbije pali pet odsto
Ministarka finasija Srbije Dijana Draguntinović izjavila je da su nominalni prihodi budžeta Srbije u prva dva meseca ove godine za pet odsto manji nego u istom periodu 2008. godine.
Ona je rekla da je to smanjenje veće od planiranog pada koji je bio predviđen zbog uticaja svetske ekonomske krize, ali nije precizirala koliki su bili prihodi budžeta tokom januara i februara ove godine.
Ministarka je kazala i da su rashodi budžeta tokom prva dva meseca veći nego u istom periodu prošle godine, zbog prenesenog efekta.
Neke od mogućnosti za povećanje prihoda budžeta su, navela je Dijana Dragutinović, povećanje poreskih stopa, porast naplate poreza, povećanje naknada za ekploataciju domaće sirove nafte, ali još nije precizirano da li će neke od tih mogućnosti biti iskorišćene.
Dinkić za ekspanzivnu fiskalnu politiku
Srbija bi u 2009. godini trebalo da vodi ekspanzivnu fiskalnu i umereno restriktivnu monetarnu politiku, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Dinkić je najavio i da će Srbija potpisati sporazume o lsobodnoj trgovini sa Tursko, Iranom i Belorusijom.
Naime, premijer Mirko Cvetković i Mlađan Dinkić susreli su se danas na Kopaoniku sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom.
Dinkić je novinarima pre sastanka kazao da bi uskoro trebalo da bude potpisan sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Belorusije, koji je usaglašen u ranijim pregovorima.
Prema njegovim rečima, na taj način bi Srbija pre ulaska u Evropsku uniju postala interesantna za investitore kao zemlja privlačna za proizvodnju radi izvoza.
Dinkić je najavio da će Srbija potpisati sporazume o slobodnoj trgovini i sa Turskom i sa Iranom.
Dinkić je na Biznis forumu kazao da bi uz to trebalo povećati deficit budžeta na tri odsto bruto domaćeg proizvoda.
"Nema govora o smanjivanju plata i penzija", naglasio je Dinkić, ali je dodao i da u dužem vremenskom roku ne bi trebalo da bude povećavanja penzija.
U uslovima krize, kazao je ministar ekonomije, nema mesta povećanju poreskog opterećenja i ocenio je da Srbija ne bi smela da podiže stopu poreza na dodatu vrednost (PDV).
On je naglasio da postoji prostor da se smanji referenta kamatna stopa Narodne banke Srbije, koja trenutno iznosi 16,5 odsto.
Dinkić je kazao da Srbija neće ući u recesiju, ali da će biti teško da se recesija izbegne.
Ministar ekonomije je predložio da premijer Srbije pokrene regionalnu inicijativu pre zasedanja grupe G 20 i da zajedno sa državama regiona uputi zahtev da se reprogramiraju obaveze privatnog sektora.
Dinkić je kazao da se prošle godine privatni sektor Srbije zadužio sedam milijardi dolara.
On je izrazio uverenje da će privreda od Vlade Srbije tražiti pomoć kada stignu za naplatu krediti iz inostranstva.
Dve najveće banke u Srbiji Inteza (Intesa) i Komercijalna, dodao je Dinkić, do sada su primile zahteve za 90 miliona evra kredita za likvidnost iz programa mera Vlade za umanjenje efekata svetske krize.
"Paket podrške za likvidnost biće potrošen u naredna tri do četiri meseca", ocenio je ministar.
Dinkić je istakao da bi kroz nastavak kreditiranja privrede, srpečavanje dužničke krize privatnog sektora reprogramom dugova i malo ekspanzivniju fiskalnu politiku Srbija mogla da izbegne recesiju.
Dodik za jedinstveno tržište sa Srbijom
Predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik založio se za uspostavljanje jedinstvenog tržišta RS i Srbije, kako bi se lakše prevazišli negativni efekti svetske finansijske krize.
Ističući da je Srbija za RS najvažniji ekonomski partner, Dodik je na "Biznis forumu Kopanik 2009" naglasio da se moraju ojačati institucionalni kapaciteti za revazilaženje krize.
"Mere moraju biti efikasne, brze i samo naše", naglasio je Dodik i ukazao da je u ovom momentu najvažniji zadatak da se ojača konkurentnost ekonomije.
U RS se vodi debata o ekonomskim merama i Vlada RS je formirala fond od 50 miliona evra za pomoć privredi, rekao je Dodik i dodao da vlada mora da troši, jer bez toga nema oporavka ekonomije, ali mora da ostvari uštede tamo gde može.
"Samo jedinstvena nacija može da prođe kroz ovaj težak period", rekao je Dodik i ukazao da u ovoj situaciji ne pomaže prebacivanje odgovornosti sa jednih na druge.
Premijer RS je, takođe, upozorio da ne treba dati prostora spekulantima, niti dozvoliti nastavak deregulacije tržišta, jer je to proces koji ekonomiju gura unazad.
Privrednici traže više sluha države za probleme
Predstavnici srpske privrede ocenili su da u zemlji skupo plaćaju kapital za poslovanje, a država treba da ima više sluha za njihovo poslovanje i probleme koji to poslovanje prati.
Direktor "Ist Pointa" Zoran Drakulić ocenio je da su krediti u Srbiji skuplji nego u okruženju i zemljama EU, a jedna od njegovih zamerki je i što država ne pomaže u socijalnom obezbeđivanju ljudi koji ostaju bez posla. Drakulić je rekao da zbog toga pravi gubitke, jer ne može da otpusti višak zaposlenih.
Učestvujući u panel diskusiji, Drakulić je zamerio što se kupovinom "punta" finansira italijanska privreda, uz program Vlade Srbije. Drakulć je naveo da je 93 odsto delova u automobilu "punto" uvozno i zapitao zašto se ne izveze tržišni višak pšenice od milion tona, za koji može da se dobije oko 120 miliona dolara i obezbedi novac za državne potrebe.
Generalni direktor Telekoma "Srbija" Branko Radujko naveo je da je neto dobit kompanije umanjen zbog deviznog kursa i dodao da promena kursa od samo jednog dinara donosi gubitak "Telekomu" od pola milijarde dinara.
Fiksna telefonija, koja u prihodima "Telekoma" učestvuje sa 53 odsto, imala je gubitak od skoro tri milijarde dinara u 2008. godini, dodao je on.
Tržište fiksne telefonije treba što pre liberalizovati i uvesti konkurenciju, ocenio je Radujko.
Direktor MK Grupe Miodrag Kostić ukazao je na nejednak tretman države u ubiranju poreza, gde samo oko 300 velikih kompanija i oko 60.000 malih i srednjih preduzeća redovno izmiruje obaveze prema državi, u odnosu na više od 300.000 registrovanih pravnih lica u Srbiji.
Kostić se založio za proširenje baze poreskih obveznika, jer smatra da ima veliki broj onih koji su se, pogotovo mladi, brzo obogatili, tako da ne veruje da su redovno izmirivali obaveze državi.
Direktor MK Grupe je izrazio nezadovoljstvo pominjanjem "tajkuna u poljoprivredi", ocenivši da je to neopravdano, pošto ti "tajkuni" poseduju svega jedan odsto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Član Ekonomskog saveta premijera Srbije Jurij Bajec naveo je da 24 odsto radno aktivnog stanovništva ili oko 600.000 ljudi radi u "sivoj" zoni, koji ne plaćaju državi porez, tako da bi trebalo smanjiti njihov broj i povećati prihode budžeta.
Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Goran Petković ocenio je da sa veoma ograničenim budžetom država uspeva da približi turističku privredu svetskom tržištu.
U turizmu se dešava klasično smanjenje tražnje, ali su mogućnosti države ograničene da pomogne, rekao je Petković.
Predsednik Izvršnog odbora "Agrobanke" Dušan Antonić zapitao je zašto Vlada u najavi javnih radova nije uvrstila ni jedan projekat iz oblasti agrara?
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.