Srbija Rudno blago potencijali

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Kakvi su potencijali i koliko vredi rudno blago Srbije?

Izvor mondo.rs Izvor Tanjug
Izvor mondo.rs Izvor Tanjug

U Srbiji vlada ekspanzija rudarskih aktivnosti, u rudnom blagu Srbije "kriju" se značajne količine različitih metala i nemetala, a trenutno je najzastupljenija eksploatacija bakra, olova, cinka, srebra, zlata...

Izvor: Guliver / Getty Images / iStock / Getty Images Plus / Adam88xx

Stručnjaci iz ove oblasti ukazuju da je važno da se paralelno sa otvaranjem rudnika, razvija i prateća industrija kako bi se maksimalizovala korist same sirovine, i da je primetno da daleko veća pažnja počinje da se posvećuje zaštiti životne sredine u rudarskom sektoru nego što je to bio slučaj ranije.

Miroslav Ignjatović iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije kaže za Tanjug da u Srbiji postoji 200 eksploatacionih i 127 istražnih polja u kojima se obavljaju velika istraživanja.

Možda će vas zanimati

Najnovija vest koja se ovih dana pojavila jeste da je kanadska istraživačka firma "Medgold risorsis", koja je ranije nagovestila da je u južnoj Srbiji, na samoj granici sa Bugarskom i Makedonijom, pronašla odlične indikatore da se u tom kraju nalaze bogata nalazišta plemenitih metala - sada i potvrdila te rezultate.

Iz te kompanije navode da su na samo jednoj lokaciji u okviru projekta po nazivu "Tlamino" pronašli oko sedam miliona tona rude, sa oko 680.000 unci, odnosno 19,3 tone zlata, vrednih nešto više od milijardu dolara, a ispitivanja se i dalje nastavljaju.

Ignjatović ističe da je ta vest ohrabrenje za razvoj rudarskog sektora u Srbiji, s tim što će od daljih geoloških ispitivanja zavisiti da li postoje realni uslovi za ozbiljniji rudarski projekat.

Navodi da će se u narednom periodu dobiti jasnija slika o perspektivi samog ležišta i ističe da je primetno da u ovoj godini daleko veća pažnja počinje da se posvećuje zaštiti životne sredine u rudarskom sektoru.

"Projekat Katastar rudarskog otpada koji je trajao tri godine obezbedio je Srbiji jasnu sliku kada je reč o ovom otpadu, što predstavlja osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka za rešavanje pitanja ovog otpada", rekao je sagovornik Tanjuga.

Takođe, što se tiče ulaganja, Ignjatović kaže da se u naredne tri godine očekuje najviši stepen ulaganja u rudnik Čukaru peku, projekat Jadar, kao i ulaganja u kopove Bora koji su sada u vlasništvu Ziđina.

Ne treba zaboraviti i razvoj površinskih kopova u ogranku RB Kolubara koji će u narednom periodu predstavljati osnovicu za stabilan elektroenergetski sistem Srbije i proizvodnju energije iz termokapaciteta, dodaje sagovornik.

Inače, procenjuje se da oko dva odsto BDP-a Srbije pripada rudarskom sektoru.

Po strukturi, oko 90 odsto učešća u procenjenih dva odsto BDP čine energetske mineralne sirovine, ugalj, nafta i prirodni gas, kao i bakar kao metalična mineralna sirovina.

Ostatak od 10 odsto po strukturi čine proizvodnja olova i cinka i nemetalične mineralne sirovine, uglavnom kameni agregat, pesak i šljunak i sirovine za cementnu industriju.

Stručnjaci u Geološkom zavodu Srbije navode da je budućnost ove grane u Srbiji svakako svetla.

Geolog Predrag Mijatović za Tanjug kaže da su ipak potrebna značajna ulaganja.

Ulaganje u istraživanje sirovina vrlo su dugotrajna i to nije proces koji se može završiti za godinu, dve, za to je potrebno sedam do deset godina, ističe Mijatović.

Što se tiče toga kako je rudno blago Srbije stacionirano po regionima, u istočnoj Srbiji dominiraju bakar i zlato, a ponegde i olovo i cink. Takođe, na Staroj planini ima i ležista urana.

U centralnom delu Srbije karakteristična su ležišta olova, cinka, urana, kao i zlata i srebra, navodi Mijatović.

U zapadnom delu Srbije, Podrinjskom delu, ima dosta ležista antimona, koji se više ne ekspoloatiše, a takođe ima i olova i cinka, objašnjavaju u Geološkom zavodu.

Nikla i hroma ima na nekoliko mesta u Srbiji, nikla naročito u centralnom delu, u blizini Aranđelovca, Vrnjačke banje, na zapadu na Mokroj Gori, dok hroma ima na Tari, Zlatiboru, Deli Jovanu, a boksita (sirovina za dobijanje aluminijuma) na Tari, Zlatiboru, kod Požute i kod Babušnice...

Postoje i nalazišta nemetala kao i uglja, a u Vojvodini se nalaze ležišta gasa i nafte, kao i ležišta različitih vrsta gline.

Što se tiče procena rezervi, sveukupni resursi i rezerve olova i cinka uključujući i rudnike na Kosovu i Metohiji, procenjuju se na blizu 100 miliona tona, a ležista uglja na oko desetak milijardi tona, kaže Mijatović.

Manje su rezerve mrkog uglja, koji se ekspoloatiše podzemno, dok se, na primer, rezerve zlata ne mogu tačno proceniti, ali se pretpostavlja da se kreće oko nekoliko desetina tona zlata kao metala, ali van borskih ležišta.

Resursi bakra procenjuju se na par milijardi tona, kako dokazane rezerve rude, tako i resursi koji su u fazi istraživanja.

Stručnjaci u Geološkom zavodu Srbije navode primer da se rudnik Trepča nalazi na polovini vrednosti procenjene rude, odnosno na polovini bilansnih rezervi po trendu eksploatacije.

Kosovski basen je, kako kažu u Zavodu, toliko bogat ugljem (lignitom) da bi u narednih 150 godina mogao da doprinosi nesmetanoj proizvodnji električne energije.

Srbija inače, uvozi gvozdenu rudu kao i kvalitetniji ugalj (mrki) za grejanje i industrijsku potrošnju (kameni ugalj).

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Vuja

Ma možemo da ležimo na zlatu i nafti ,narod ima da skapa od gladi . Muka mi je i da čitam tekst

Aleksa

Srbiji ne vredi ništa, sve je to odavno prodato i biće prodato pre nego što iko i sazna da nešto vredno leži dole... Pa sve su naše prodali, zašto ne bi i ovo... Prodali su zemlju, prodali su se da nagomilaju migrante kod nas, prodali su se da uvezu krompir, krompir koji može da nikne ispred zgrade... Sve je prodato, pojedinci se obogatili, a ti sirotinjo trpi posledice....

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

loader