Sa srpskog Davosa - trodnevnog skupa najviših državnih funkcionera, ekonomista i privrednika za završnicu je stigla možda i najznačajnija poruka - neophodno je što više ojačati srpske privredne potencijale.
Po nivou konkurentnosti privrede Srbija se nalazi na 85. mestu u svetu, od 134. zemlje, a put iz krize vodi upravo preko jačanja konkurentnosti, istaknuto je, na završnom zasedanju trodnevnog "Biznis foruma" na Kopaoniku.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić ocenio je da srpska privreda izuzetno zavisi od priliva stranog kapitala, i ako želi veći priliv mora da smanji rizik stranih ulaganja, a to znači povećanje konkurentnosti.
Po stepenu ekonomskih sloboda, među 43 evropske zemlje Srbija se nalazi na 37 mestu, naveo je Ilić i dodao da je po pitanju otvorenosti budžeta Srbija u sredini rang liste među evropskim zemljama, pri čemu nam se najviše zamera što kasni izrada završnog računa budžeta, koji treba da uradi Državna revizorska institucija.
Ilić je naveo da su nerešeno pravo vlasništva nekretnina, velika Vlada Srbije po broju ministarstava, nivo korupcije i otvorenost budžeta najveći nedostaci koje "moramo otkloniti" da bi poboljšali konkurentnost privrede.
Prema njegovoj oceni, Srbija ima kapacitete da poboljša konkurentnost za "dan posle krize", odnosno, da krene putem razvoja, kada se kriza završi.
Ekonomista Nebojša Savić je ocenio da Srbija treba da stremi ka 65. mestu prema stepenu konkurentnosti.
Savić je rekao da se Srbija po konkurentnosti u regionu nalazi u sredini i kao primer naveo da je Hrvatska na 60. mestu i stremi ka 40. mestu u svetu, a Ukrajina na 75. mestu i ocenio da je najveći problem Srbije politička nestabilnost.
Ekonomista Mihajlo Crnobrnja je naveo da se Crna Gora za kratko vreme po konkurentnisti popela za 20 mesta, sa 85. na 65. mesto, ocenjujući da to znači "da se sve može, kad se hoće".
Crnobrnja je zapitao "ko nam još daje pare da se promenimo osim EU", aludirajući na sredstva Unije koja Srbija dobija za strukturno prilagođavanje.
On je dodao da članice EU dobijaju iz fondova Unije sredstva u visini od dva do tri odsto bruto-domaćeg proizvoda, što bi i Srbija mogla da je članica "evrozone".
Panelom o konkurentnosti, završen je trodnevni skup na Kopaniku, na kome je bilo 435 učesnika - najviših državnih zvaničnika, vodećih ekonomista, privrednika i bankara iz zemlje i inostranstva.
Očuvanje radnih mesta - ključni cilj Vlade
Očuvanje domaće privrede i radnih mesta treba da budu ključni ciljevi Vlade Srbije, a za izlazak iz krize prioritet treba da bude privlačenje stranih investicija u Srbiju, uz održavanje stabilnosti kursa, najvažniji su akcenti panel diskusije, koja je u sredu uveče održana na Kopaoniku.
Učestvujući na panel diskusiji, u okviru Biznis foruma, koja je bila izuzetno posećena iako je održana u kasnim večernjim satima, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić ocenio je da će rast privrede ove godine biti najverovatnije biti blizu nule.
Projekcija inflacije od osam odsto do kraja godine je neodrživa i biće najverovatnije oko 10 odsto, ocenio je Đelić i predočio da bi deficit tekućag platnog bilansa mogao da bude oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Deficit budžeta biće najverovatnije oko tri odsto ili oko milijardu evra, uz dodatnih pola milijarde evra za isplatu stare štednje, procenio je Đelić.
Đelić je naveo da bi oko 400 miliona evra deficita moglo da se pokrije od privatizacionih prihoda, oko 200 miliona evra od kredita Svetske banke, a još 200 miliona evra moraćemo da uštedimo.
Plan da se privuče oko dve milijardi evra stranih investicija u ovoj godini, možda jeste ambiciozan ali je dostižan, uz uslov da se uklone birokratske prepreke za njihov ulaza, kazao je on.
Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević ocenio je da se sektorom trgovine, pod pritiskom krize, malo bavilo, a sektor usluga učestvuje u stvaranju BDP-a sa oko 45 odsto.
Milosavljević je upozorio da se mora rešiti problem nelikvidnosti privrede, a to bi najlakše bilo tako što bi se kreditirala država kao glavni generator nelikvidnosti i problem bi bio mnogo manji.
Naši ambasadori u svetu mogli bi da daju doprinos domaćoj privredi, ažurnijim uspostavljanjem privrednih veza sa drugim zemljama, predložio je Milosavljević i ukazao da je u ovom momantu potreban ekonoimski patriotizam, tako što će se izmeniti Zakon o javnom nabavkama i prednost na tenderima dati domaćim kompanijama. Jedan od doprinosa borbi protiv krize bila bi kontrola kvaliteta uvoznih proizvoda, kako se ne bi dešavalo da devize dajemo za nekvalitetnu robu, rekao je Milosavljević.
Direktor ABS Holdinga Nenad Popović ocenio je da optimizam Vlade Srbije, u pogledu prevazilaženja krize, "nije baziran ni na čemu".
Očuvanje domaće privrede i očuvanje radnih mesta treba da budu dva ključna cilja Vlade Srbije, istakao je Popović i upozorio da će Srbija ipak zapasti u tešku rečesiju.
Pad industrijske proizvodnje u januaru ove godine od 17 odsto, koji je tradicionalno najslabiji mesec po privrednim pokazateljima, pokazuje da će pad u aprilu biti mnogo veći, objasnio je on.
Popović je kritikovao i ulaganje države u posao sa Fijatom, koji nije proizvodnja, već sklapanje automobila, ocenjujući da se radi o propalom aranžmanu.
Popović je ocenio da bi zbog svega navedenog, Vlada Srbije "trebala da podnese ostavku".
Dinkić je na ovo reagovao prenoseći da mu je predstavnik austrijskog VIP-a, koji je aktivno učestvovao na forumu na Kopaoniku, rekao da za razliku od srpske vlade, austrijska vlada ništa ne radi da smanji efekte krize.
U ovom momentu je najveći problem rešavanje privatnog duga privrede prema inostranstvu i u toku su pripreme da se ti dugovi refinansiraju, a takva inicijativa će biti upućena i Grupi G20, rekao je Dinkić.
Dinkić smatra da jedan od prioriteta države treba da bude očuvanje zaposlenosti, a potrebno je i prilagođavanje monetarne i fiskalne politike uslovima krize.
Govoreći o novim merama Vlade, Dinkić je najavio da je u pripremi rešavanje problema međusobnih dugovanja u privredi, predlog da se obavi konverzija dugova privatizovanih preduzeća prema državi u kapital tih preduzeća, da se pokrenu javnni radovi u građevinarstvu. Postoji ideja da se ne odobravaju subvencije za kupovinu stanova dok se te cene ne smanje, za šta je potrebna izmena zakonskih rešenja za gradnju, rekao je on.
Dinkić je obelodanio da će uskoro biti potpisan memorandum o razumevanju sa švedskom "Ikeom", uz uslov da za proizvodnju nameštaja koriste domaće komponente i sirovine.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin izrazio je zadovoljstvo što je fokus ekonomskog foruma na Kopaniku bio okrenut suštinskim problemima ekonomije i nije se bavio "marginalijama" konferencije, pod utiskom jednog dela medija u Srbiji, što je propraćeno burnim aplauzom prisutnih.
(Tanjug)
Po nivou konkurentnosti privrede Srbija se nalazi na 85. mestu u svetu, od 134. zemlje, a put iz krize vodi upravo preko jačanja konkurentnosti, istaknuto je, na završnom zasedanju trodnevnog "Biznis foruma" na Kopaoniku.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić ocenio je da srpska privreda izuzetno zavisi od priliva stranog kapitala, i ako želi veći priliv mora da smanji rizik stranih ulaganja, a to znači povećanje konkurentnosti.
Po stepenu ekonomskih sloboda, među 43 evropske zemlje Srbija se nalazi na 37 mestu, naveo je Ilić i dodao da je po pitanju otvorenosti budžeta Srbija u sredini rang liste među evropskim zemljama, pri čemu nam se najviše zamera što kasni izrada završnog računa budžeta, koji treba da uradi Državna revizorska institucija.
Ilić je naveo da su nerešeno pravo vlasništva nekretnina, velika Vlada Srbije po broju ministarstava, nivo korupcije i otvorenost budžeta najveći nedostaci koje "moramo otkloniti" da bi poboljšali konkurentnost privrede.
Prema njegovoj oceni, Srbija ima kapacitete da poboljša konkurentnost za "dan posle krize", odnosno, da krene putem razvoja, kada se kriza završi.
Ekonomista Nebojša Savić je ocenio da Srbija treba da stremi ka 65. mestu prema stepenu konkurentnosti.
Savić je rekao da se Srbija po konkurentnosti u regionu nalazi u sredini i kao primer naveo da je Hrvatska na 60. mestu i stremi ka 40. mestu u svetu, a Ukrajina na 75. mestu i ocenio da je najveći problem Srbije politička nestabilnost.
Ekonomista Mihajlo Crnobrnja je naveo da se Crna Gora za kratko vreme po konkurentnisti popela za 20 mesta, sa 85. na 65. mesto, ocenjujući da to znači "da se sve može, kad se hoće".
Crnobrnja je zapitao "ko nam još daje pare da se promenimo osim EU", aludirajući na sredstva Unije koja Srbija dobija za strukturno prilagođavanje.
On je dodao da članice EU dobijaju iz fondova Unije sredstva u visini od dva do tri odsto bruto-domaćeg proizvoda, što bi i Srbija mogla da je članica "evrozone".
Panelom o konkurentnosti, završen je trodnevni skup na Kopaniku, na kome je bilo 435 učesnika - najviših državnih zvaničnika, vodećih ekonomista, privrednika i bankara iz zemlje i inostranstva.
Očuvanje radnih mesta - ključni cilj Vlade
Očuvanje domaće privrede i radnih mesta treba da budu ključni ciljevi Vlade Srbije, a za izlazak iz krize prioritet treba da bude privlačenje stranih investicija u Srbiju, uz održavanje stabilnosti kursa, najvažniji su akcenti panel diskusije, koja je u sredu uveče održana na Kopaoniku.
Učestvujući na panel diskusiji, u okviru Biznis foruma, koja je bila izuzetno posećena iako je održana u kasnim večernjim satima, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić ocenio je da će rast privrede ove godine biti najverovatnije biti blizu nule.
Projekcija inflacije od osam odsto do kraja godine je neodrživa i biće najverovatnije oko 10 odsto, ocenio je Đelić i predočio da bi deficit tekućag platnog bilansa mogao da bude oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Deficit budžeta biće najverovatnije oko tri odsto ili oko milijardu evra, uz dodatnih pola milijarde evra za isplatu stare štednje, procenio je Đelić.
Đelić je naveo da bi oko 400 miliona evra deficita moglo da se pokrije od privatizacionih prihoda, oko 200 miliona evra od kredita Svetske banke, a još 200 miliona evra moraćemo da uštedimo.
Plan da se privuče oko dve milijardi evra stranih investicija u ovoj godini, možda jeste ambiciozan ali je dostižan, uz uslov da se uklone birokratske prepreke za njihov ulaza, kazao je on.
Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević ocenio je da se sektorom trgovine, pod pritiskom krize, malo bavilo, a sektor usluga učestvuje u stvaranju BDP-a sa oko 45 odsto.
Milosavljević je upozorio da se mora rešiti problem nelikvidnosti privrede, a to bi najlakše bilo tako što bi se kreditirala država kao glavni generator nelikvidnosti i problem bi bio mnogo manji.
Naši ambasadori u svetu mogli bi da daju doprinos domaćoj privredi, ažurnijim uspostavljanjem privrednih veza sa drugim zemljama, predložio je Milosavljević i ukazao da je u ovom momantu potreban ekonoimski patriotizam, tako što će se izmeniti Zakon o javnom nabavkama i prednost na tenderima dati domaćim kompanijama. Jedan od doprinosa borbi protiv krize bila bi kontrola kvaliteta uvoznih proizvoda, kako se ne bi dešavalo da devize dajemo za nekvalitetnu robu, rekao je Milosavljević.
Direktor ABS Holdinga Nenad Popović ocenio je da optimizam Vlade Srbije, u pogledu prevazilaženja krize, "nije baziran ni na čemu".
Očuvanje domaće privrede i očuvanje radnih mesta treba da budu dva ključna cilja Vlade Srbije, istakao je Popović i upozorio da će Srbija ipak zapasti u tešku rečesiju.
Pad industrijske proizvodnje u januaru ove godine od 17 odsto, koji je tradicionalno najslabiji mesec po privrednim pokazateljima, pokazuje da će pad u aprilu biti mnogo veći, objasnio je on.
Popović je kritikovao i ulaganje države u posao sa Fijatom, koji nije proizvodnja, već sklapanje automobila, ocenjujući da se radi o propalom aranžmanu.
Popović je ocenio da bi zbog svega navedenog, Vlada Srbije "trebala da podnese ostavku".
Dinkić je na ovo reagovao prenoseći da mu je predstavnik austrijskog VIP-a, koji je aktivno učestvovao na forumu na Kopaoniku, rekao da za razliku od srpske vlade, austrijska vlada ništa ne radi da smanji efekte krize.
U ovom momentu je najveći problem rešavanje privatnog duga privrede prema inostranstvu i u toku su pripreme da se ti dugovi refinansiraju, a takva inicijativa će biti upućena i Grupi G20, rekao je Dinkić.
Dinkić smatra da jedan od prioriteta države treba da bude očuvanje zaposlenosti, a potrebno je i prilagođavanje monetarne i fiskalne politike uslovima krize.
Govoreći o novim merama Vlade, Dinkić je najavio da je u pripremi rešavanje problema međusobnih dugovanja u privredi, predlog da se obavi konverzija dugova privatizovanih preduzeća prema državi u kapital tih preduzeća, da se pokrenu javnni radovi u građevinarstvu. Postoji ideja da se ne odobravaju subvencije za kupovinu stanova dok se te cene ne smanje, za šta je potrebna izmena zakonskih rešenja za gradnju, rekao je on.
Dinkić je obelodanio da će uskoro biti potpisan memorandum o razumevanju sa švedskom "Ikeom", uz uslov da za proizvodnju nameštaja koriste domaće komponente i sirovine.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin izrazio je zadovoljstvo što je fokus ekonomskog foruma na Kopaniku bio okrenut suštinskim problemima ekonomije i nije se bavio "marginalijama" konferencije, pod utiskom jednog dela medija u Srbiji, što je propraćeno burnim aplauzom prisutnih.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.