Advokati osuđenih i osumnjičenih za organizovani kriminal poručuju preko tabloida da su njihovi klijenti sirotinja i da država neće imati šta da im oduzme. S druge strane, stručnjaci sumnjaju da će bilo ko od privatnih lica kupovati ovu imovinu ako je država oduzme i ponudi na prodaju, plašeći se moguće osvete. Zakonodavci veruju u efikasno sprovođenje i opštu korist
Milorad Ulemek, članovi „zločinačkih udruženja“, „stečajnih“ i „inih mafija“, neće srušiti Beograđanku ili Avalski toranj.
Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom stupio je na snagu prošle nedelje. Pravljen je prema uzoru na sličan u Italiji, na koji je mafija svojevremeno reagovala pretnjom da će srušiti Krivi toranj u Pizi. Ali, u Srbiji ovako drastičnih reakcija nije bilo. Jedino su advokati članova ovih udruženja, poručili preko tabloida, kako su njihovi klijenti sirotinja i kako država neće imati šta da im oduzme.
S druge strane, kriminolog Dobrivoje Radovanović sumnja da će bilo ko od privatnih lica kupovati imovinu članova gorepomenutih udruženja, ako im je država oduzme i ponudi na prodaju, plašeći se moguće osvete. „Bojim se da će ovaj zakon dovesti do mogućih osveta, čak, i do nekih fizičkih likvidacija“, kaže kriminolog Dobrivoje Radovanović za Ekonomist magazin.
Iako smatra da se primenom ovog zakona gubi motiv bavljenja organizovanim kriminalom – steći veliku sumu novca za jako kratko vreme, Radovanović smatra da će njegova primena izazvati najveće probleme.
Kako će teći primena ovog zakona od trenutka kad tužilac proceni da je imovina nekog pojedinca ili udruženja veća od njegove realne zarade do oduzimanja i prodaje te imovine od strane države? Za odgovor na ovo pitanje Ekonomist magazin je konsultovao Specijalno tužilaštvo i Ministarstvo pravde.
Kad utvrdi da postoji osnovana sumnja da neko poseduje znatnu imovinu proisteklu iz krivičnog dela, javni tužilac posebnom naredbom zahteva postupak finansijske istrage protiv vlasnika na kome je da dokaže poreklo imovine. Cilj istrage, kojom rukovodi tužilac, jeste da se prikupe dokazi o imovini, zakonitim prihodima i troškovima života okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, dokazi o imovini koju je nasledio pravni sledbenik i o naknadi po kojoj je imovina preneta na treće lice. Odredbe ovog zakona mogu se primeniti u svim krivičnim postupcima koje je pokrenulo Specijalno tužilaštvo.
Specijalni tužilac Miljko Radisavljević smatra da postoje osnovi sumnje da većina okrivljenih protiv kojih se vode krivični postupci poseduje imovinu proisteklu iz krivičnog dela, a da li će te sumnje biti potvrđene znaće se posle sprovedenih finansijskih istraga. Za sada, kaže Radisavljević za Ekonomist magazin, nije moguće tačno odgovoriti o kojoj se konkretno imovini radi i kolika je njena vrednost. On podvači da ne treba očekivati brze, a još manje lake postupke, pošto evidencije i baze podataka o imovini građana kojima raspolažu državni organi, javna preduzeća i druge organizacije nisu ažurne, te će biti neophodno dosta klasičnog operativnog policijskog rada da bi se došlo do tih podataka.
Kad postoji opasnost da će imovina biti prikrivena ili otuđena, odnosno, da bi kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno, javni tužilac može doneti naredbu o zabrani raspolaganja imovinom i o privremenom oduzimanju pokretne imovine, koja traje do donošenja odluke suda o zahtevu javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine.
Zahtev za trajno oduzimanje imovine, pak, tužilac podnosi sudu posle podizanja optužnice i njenog stupanja na pravnu snagu, najkasnije u roku od godinu dana po pravosnažnom okončanju krivičnog postupka.
Privremeno oduzimanje imovine i finansijska istraga, mogu se realizovati u svim fazama krivičnog postupka, dok trajno oduzimanje imovine nije moguće pre pravosnažnog završetka krivičnog postupka.
Pošto specijalizovana jedinica MUP-a za finansijsku istragu otkrije imovinu proisteklu iz krivičnog dela i prikupi dokaze, Sud odluku o privremenom ili trajnom oduzimanju imovine dostavlja Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom. Ova direkcija je organ u sastavu Ministarstva pravde koji upravlja oduzetom imovinom, bavi se procenama, skladištenjem, čuvanjem, prodajom i raspolaganjem dobijenih sredstava kao i pružanjem međunarodne pravne pomoći. Radi čuvanja i skladištenja imovine biće korišćeni odgovarajući prostori Direkcije, ali, ukoliko za to bude potrebe, i drugi prostori.
Ukoliko su u pitanju pokretne stvari za koje je primila rešenje o privremenom oduzimanju, Direkcija ih može, uz odobrenje nadležnog suda, bez odlaganja prodati, odnosno poveriti određenom fizičkom ili pravnom licu da ih proda, ali u cilju očuvanja njihovih vrednosti, na primer tehnička roba koja protokom vremena gubi svoju vrednost. Sredstva dobijena ovakvom prodajom čuvaju se na posebnom računu do okončanja postupka.
Novoformirana Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom može odlučiti da privremeno oduzeta imovina ostane i kod vlasnika, uz obavezu da se on o imovini stara sa pažnjom dobrog domaćina.Drugu privremeno oduzetu pokretnu imovinu čuva Direkcija, a može je poveriti i drugom pravnom ili fizičkom licu na čuvanje, na osnovu ugovora. „Direkcija može odlučiti da privremeno oduzeta imovina ostane i kod vlasnika, uz obavezu da se on o imovini stara sa pažnjom dobrog domaćina“, pojašnjava za Ekonomist magazin Slobodan Homen, državni sekretar ministarstva pravde. Homen dalje kaže da privremeno oduzete predmete od istorijske, umetničke i naučne vrednosti Direkcija predaje na čuvanje nadležnim institucijama, a strani efektivni novac i predmete od plemenitog metala i drugih dragocenosti Narodnoj banci Srbije, do donošenje odluke o trajnom odluzimanju imovine.
Osim očuvanja njene vrednosti, Direkcija može izvršiti prodaju pokretne imovine i u situaciji kad se sredstva dobijena njenom prodajom koriste za namirenje nužnih troškova čuvanja i održavanja nepokretne imovine istog vlasnika, kaže za Ekonomist magazin Miljko Radisavljević.
U oba slučaja, pojašnjava dalje Radisavljević, prodaja imovine vrši se usmenim javnim nadmetanjem koje se oglašava u “Službenom glasniku Republike Srbije”, odnosno drugom javnom glasilu, a lako kvarljiva roba i životinje mogu se prodati i bez usmenog javnog nadmetanja.
„Ova imovina se prodaje po istoj ili višoj ceni od procenjene vrednosti, koju vrši Direkcija. Ako imovina ne bude prodata nakon dva usmena javna nadmetanja, prodaja se može izvršiti neposrednom pogodbom. Prodaja hartija od vrednosti i drugih vrednosnih papira vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje promet hartija od vrednosti“, kaže Radisavljević dodajući da pokretna imovina na osnovu odluke Vlade može biti poklonjena u humanitarne svrhe ili uništena, ako ni posle godinu dana ne može da bude prodata.
U proceduri za trajno oduzimanje imovine razlikuje se postupak po zahtevu za oduzimanje koji je podnet u toku prvostepenog postupka ili posle toga.
Teoretski, uvek postoji šansa i da neki drugi kriminalac kupuje tu imovinu ukoliko ne postoji dokaz da je i on pripadnik organizovanog kriminala. Neko, čak, može kupovati i za čoveka kome je to oduzeto, ako se dobro organizujeU prvom slučaju, kaže specijalni tužilac Miljko Radisavljević, vlasnik će biti pozvan na glavni pretres radi izjašnjenja da li osporava podneti zahtev i ako ga ospori odluka će biti doneta u posebnom postupku, a u svim drugim slučajevima odluka će biti sadržana u krivičnoj presudi.
„Povodom zahteva za trajno oduzimanje imovine podnetog posle završenog prvostepenog postupka i u slučaju kad je vlasnik na glavnom pretresu osporio zahtev tužioca, sud donosi odluku na posebnom ročištu“, konstatuje Radisavljević za Ekonomist magazin.
Imovina i novčana sredstva dobijena njenom prodajom postaju svojina Republike Srbije kad odluka o njenom trajnom oduzimanju postane pravosnažna. U pogledu dalje sudbine trajno oduzete imovine, zakon različito definiše postupanje, u zavisnosti od vrste imovine.
„Predmeti od istorijske, umetničke i naučne vrednosti će na osnovu odluke ministarstva nadležnog za nauku odnosno kulturu, biti ustupljeni, bez naknade, ustanovama nadležnim za čuvanje takvih dobara. To će biti najpre institucije poput muzeja, arhiva, galerija“, pojašnjava dalje Radisavljević, dok će postupanje sa devizama, predmetima od plemenitih metala, dragog i poludragog kamenja i bisera, biti predmet posebnih odluka Vlade.
U zakonu je izričito navedeno da će se na trajno oduzetu nepokretnu imovinu primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje postupanje sa sredstvima u svojini Republike Srbije. To može biti prodaja odnosno otuđenje iz državne svojine, davanje u zakup ili na korišćenje, stavljanje hipoteke na takvoj imovinu i slično. Ukoliko se država opredeli da takvu imovinu otuđi, učiniće to javnim nadmetanjem ili na osnovu prikupljenih zatvorenih ponuda.
Da li će se država odlučiti na prodaju nekretnina ili će ih dati na korišćenje državnim organima, institucijama, organima lokalne samouprave, koristiti za zbrinjavanje socijalno ugroženih ili za neke druge namene, stvar je procene u svakom konkretnom slučaju. Iskustva drugih zemalja, kaže Radisavljević, govore da će samo deo imovine biti prodat, a da će se ostatak koristiti na različite, već pomenute i druge načine.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže za Ekonomist magazin da sumnja da će bilo ko kupovati tu imovinu, osim državnih organa. „Teoretski, uvek postoji šansa i da neki drugi kriminalac kupuje tu imovinu ukoliko ne postoji dokaz da je i on pripadnik organizovanog kriminala. Neko, čak, može kupovati i za čoveka kome je to oduzeto, ako se to dobro organizuje“, konstatuje Radovanović. On kaže da se ovakva imovina u Italiji nudila na takozvanim dražbama, odnosno, slobodnoj prodaji, ali je jedan njen deo sigurno išao i za opreme državnih organa i policije. Međutim, i u Italiji vrlo su, kako kaže, retki slučajevi kad je neko od privatnih lica kupovao imovinu kriminalaca.
Ovaj zakon je isti ili sličan sa italijanskim, ali Italija je pravna zemlja a mi smo zemlja političkih partija. Razumete li šta će biti kad počnu korupcije od strane organizovanog kriminala da se to ne oduzima, da se ne blokira imovina, da se ne proglasi organizovanim kriminalom“, kategoričan je Radovanović.
„U svakom slučaju, ukoliko dođe do prodaje imovine, kupac mora uživati sve vidove zaštite koje Srbija pruža građanima. U pogledu porekla novca koji će se koristiti za kupovinu imovine proistekle iz krivičnog dela sigurno je da mogu biti primenje odredbe Zakona o sprečavanju pranja novca, kao i postupci proveravanja sumnjivih novčanih transakcija, zaključuje tužilac Radisavljević.
Autor: Katarina Marković, Nenad Zorić
Milorad Ulemek, članovi „zločinačkih udruženja“, „stečajnih“ i „inih mafija“, neće srušiti Beograđanku ili Avalski toranj.
Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom stupio je na snagu prošle nedelje. Pravljen je prema uzoru na sličan u Italiji, na koji je mafija svojevremeno reagovala pretnjom da će srušiti Krivi toranj u Pizi. Ali, u Srbiji ovako drastičnih reakcija nije bilo. Jedino su advokati članova ovih udruženja, poručili preko tabloida, kako su njihovi klijenti sirotinja i kako država neće imati šta da im oduzme.
S druge strane, kriminolog Dobrivoje Radovanović sumnja da će bilo ko od privatnih lica kupovati imovinu članova gorepomenutih udruženja, ako im je država oduzme i ponudi na prodaju, plašeći se moguće osvete. „Bojim se da će ovaj zakon dovesti do mogućih osveta, čak, i do nekih fizičkih likvidacija“, kaže kriminolog Dobrivoje Radovanović za Ekonomist magazin.
Iako smatra da se primenom ovog zakona gubi motiv bavljenja organizovanim kriminalom – steći veliku sumu novca za jako kratko vreme, Radovanović smatra da će njegova primena izazvati najveće probleme.
Kako će teći primena ovog zakona od trenutka kad tužilac proceni da je imovina nekog pojedinca ili udruženja veća od njegove realne zarade do oduzimanja i prodaje te imovine od strane države? Za odgovor na ovo pitanje Ekonomist magazin je konsultovao Specijalno tužilaštvo i Ministarstvo pravde.
Kad utvrdi da postoji osnovana sumnja da neko poseduje znatnu imovinu proisteklu iz krivičnog dela, javni tužilac posebnom naredbom zahteva postupak finansijske istrage protiv vlasnika na kome je da dokaže poreklo imovine. Cilj istrage, kojom rukovodi tužilac, jeste da se prikupe dokazi o imovini, zakonitim prihodima i troškovima života okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, dokazi o imovini koju je nasledio pravni sledbenik i o naknadi po kojoj je imovina preneta na treće lice. Odredbe ovog zakona mogu se primeniti u svim krivičnim postupcima koje je pokrenulo Specijalno tužilaštvo.
Specijalni tužilac Miljko Radisavljević smatra da postoje osnovi sumnje da većina okrivljenih protiv kojih se vode krivični postupci poseduje imovinu proisteklu iz krivičnog dela, a da li će te sumnje biti potvrđene znaće se posle sprovedenih finansijskih istraga. Za sada, kaže Radisavljević za Ekonomist magazin, nije moguće tačno odgovoriti o kojoj se konkretno imovini radi i kolika je njena vrednost. On podvači da ne treba očekivati brze, a još manje lake postupke, pošto evidencije i baze podataka o imovini građana kojima raspolažu državni organi, javna preduzeća i druge organizacije nisu ažurne, te će biti neophodno dosta klasičnog operativnog policijskog rada da bi se došlo do tih podataka.
Kad postoji opasnost da će imovina biti prikrivena ili otuđena, odnosno, da bi kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno, javni tužilac može doneti naredbu o zabrani raspolaganja imovinom i o privremenom oduzimanju pokretne imovine, koja traje do donošenja odluke suda o zahtevu javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine.
Zahtev za trajno oduzimanje imovine, pak, tužilac podnosi sudu posle podizanja optužnice i njenog stupanja na pravnu snagu, najkasnije u roku od godinu dana po pravosnažnom okončanju krivičnog postupka.
Privremeno oduzimanje imovine i finansijska istraga, mogu se realizovati u svim fazama krivičnog postupka, dok trajno oduzimanje imovine nije moguće pre pravosnažnog završetka krivičnog postupka.
Pošto specijalizovana jedinica MUP-a za finansijsku istragu otkrije imovinu proisteklu iz krivičnog dela i prikupi dokaze, Sud odluku o privremenom ili trajnom oduzimanju imovine dostavlja Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom. Ova direkcija je organ u sastavu Ministarstva pravde koji upravlja oduzetom imovinom, bavi se procenama, skladištenjem, čuvanjem, prodajom i raspolaganjem dobijenih sredstava kao i pružanjem međunarodne pravne pomoći. Radi čuvanja i skladištenja imovine biće korišćeni odgovarajući prostori Direkcije, ali, ukoliko za to bude potrebe, i drugi prostori.
Ukoliko su u pitanju pokretne stvari za koje je primila rešenje o privremenom oduzimanju, Direkcija ih može, uz odobrenje nadležnog suda, bez odlaganja prodati, odnosno poveriti određenom fizičkom ili pravnom licu da ih proda, ali u cilju očuvanja njihovih vrednosti, na primer tehnička roba koja protokom vremena gubi svoju vrednost. Sredstva dobijena ovakvom prodajom čuvaju se na posebnom računu do okončanja postupka.
Novoformirana Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom može odlučiti da privremeno oduzeta imovina ostane i kod vlasnika, uz obavezu da se on o imovini stara sa pažnjom dobrog domaćina.Drugu privremeno oduzetu pokretnu imovinu čuva Direkcija, a može je poveriti i drugom pravnom ili fizičkom licu na čuvanje, na osnovu ugovora. „Direkcija može odlučiti da privremeno oduzeta imovina ostane i kod vlasnika, uz obavezu da se on o imovini stara sa pažnjom dobrog domaćina“, pojašnjava za Ekonomist magazin Slobodan Homen, državni sekretar ministarstva pravde. Homen dalje kaže da privremeno oduzete predmete od istorijske, umetničke i naučne vrednosti Direkcija predaje na čuvanje nadležnim institucijama, a strani efektivni novac i predmete od plemenitog metala i drugih dragocenosti Narodnoj banci Srbije, do donošenje odluke o trajnom odluzimanju imovine.
Osim očuvanja njene vrednosti, Direkcija može izvršiti prodaju pokretne imovine i u situaciji kad se sredstva dobijena njenom prodajom koriste za namirenje nužnih troškova čuvanja i održavanja nepokretne imovine istog vlasnika, kaže za Ekonomist magazin Miljko Radisavljević.
U oba slučaja, pojašnjava dalje Radisavljević, prodaja imovine vrši se usmenim javnim nadmetanjem koje se oglašava u “Službenom glasniku Republike Srbije”, odnosno drugom javnom glasilu, a lako kvarljiva roba i životinje mogu se prodati i bez usmenog javnog nadmetanja.
„Ova imovina se prodaje po istoj ili višoj ceni od procenjene vrednosti, koju vrši Direkcija. Ako imovina ne bude prodata nakon dva usmena javna nadmetanja, prodaja se može izvršiti neposrednom pogodbom. Prodaja hartija od vrednosti i drugih vrednosnih papira vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje promet hartija od vrednosti“, kaže Radisavljević dodajući da pokretna imovina na osnovu odluke Vlade može biti poklonjena u humanitarne svrhe ili uništena, ako ni posle godinu dana ne može da bude prodata.
U proceduri za trajno oduzimanje imovine razlikuje se postupak po zahtevu za oduzimanje koji je podnet u toku prvostepenog postupka ili posle toga.
Teoretski, uvek postoji šansa i da neki drugi kriminalac kupuje tu imovinu ukoliko ne postoji dokaz da je i on pripadnik organizovanog kriminala. Neko, čak, može kupovati i za čoveka kome je to oduzeto, ako se dobro organizujeU prvom slučaju, kaže specijalni tužilac Miljko Radisavljević, vlasnik će biti pozvan na glavni pretres radi izjašnjenja da li osporava podneti zahtev i ako ga ospori odluka će biti doneta u posebnom postupku, a u svim drugim slučajevima odluka će biti sadržana u krivičnoj presudi.
„Povodom zahteva za trajno oduzimanje imovine podnetog posle završenog prvostepenog postupka i u slučaju kad je vlasnik na glavnom pretresu osporio zahtev tužioca, sud donosi odluku na posebnom ročištu“, konstatuje Radisavljević za Ekonomist magazin.
Imovina i novčana sredstva dobijena njenom prodajom postaju svojina Republike Srbije kad odluka o njenom trajnom oduzimanju postane pravosnažna. U pogledu dalje sudbine trajno oduzete imovine, zakon različito definiše postupanje, u zavisnosti od vrste imovine.
„Predmeti od istorijske, umetničke i naučne vrednosti će na osnovu odluke ministarstva nadležnog za nauku odnosno kulturu, biti ustupljeni, bez naknade, ustanovama nadležnim za čuvanje takvih dobara. To će biti najpre institucije poput muzeja, arhiva, galerija“, pojašnjava dalje Radisavljević, dok će postupanje sa devizama, predmetima od plemenitih metala, dragog i poludragog kamenja i bisera, biti predmet posebnih odluka Vlade.
U zakonu je izričito navedeno da će se na trajno oduzetu nepokretnu imovinu primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje postupanje sa sredstvima u svojini Republike Srbije. To može biti prodaja odnosno otuđenje iz državne svojine, davanje u zakup ili na korišćenje, stavljanje hipoteke na takvoj imovinu i slično. Ukoliko se država opredeli da takvu imovinu otuđi, učiniće to javnim nadmetanjem ili na osnovu prikupljenih zatvorenih ponuda.
Da li će se država odlučiti na prodaju nekretnina ili će ih dati na korišćenje državnim organima, institucijama, organima lokalne samouprave, koristiti za zbrinjavanje socijalno ugroženih ili za neke druge namene, stvar je procene u svakom konkretnom slučaju. Iskustva drugih zemalja, kaže Radisavljević, govore da će samo deo imovine biti prodat, a da će se ostatak koristiti na različite, već pomenute i druge načine.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže za Ekonomist magazin da sumnja da će bilo ko kupovati tu imovinu, osim državnih organa. „Teoretski, uvek postoji šansa i da neki drugi kriminalac kupuje tu imovinu ukoliko ne postoji dokaz da je i on pripadnik organizovanog kriminala. Neko, čak, može kupovati i za čoveka kome je to oduzeto, ako se to dobro organizuje“, konstatuje Radovanović. On kaže da se ovakva imovina u Italiji nudila na takozvanim dražbama, odnosno, slobodnoj prodaji, ali je jedan njen deo sigurno išao i za opreme državnih organa i policije. Međutim, i u Italiji vrlo su, kako kaže, retki slučajevi kad je neko od privatnih lica kupovao imovinu kriminalaca.
Ovaj zakon je isti ili sličan sa italijanskim, ali Italija je pravna zemlja a mi smo zemlja političkih partija. Razumete li šta će biti kad počnu korupcije od strane organizovanog kriminala da se to ne oduzima, da se ne blokira imovina, da se ne proglasi organizovanim kriminalom“, kategoričan je Radovanović.
„U svakom slučaju, ukoliko dođe do prodaje imovine, kupac mora uživati sve vidove zaštite koje Srbija pruža građanima. U pogledu porekla novca koji će se koristiti za kupovinu imovine proistekle iz krivičnog dela sigurno je da mogu biti primenje odredbe Zakona o sprečavanju pranja novca, kao i postupci proveravanja sumnjivih novčanih transakcija, zaključuje tužilac Radisavljević.
Autor: Katarina Marković, Nenad Zorić
Pridruži se MONDO zajednici.
