Premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je da Srbija "nije pred bankrotom" istakavši da "garantuje da u ovoj zemlji niko neće biti gladan zbog krize" i da će, pre svega, "najranjiviji građani biti zaštićeni".
"Nerealno je očekivati da nam ove godine bude bolje nego u 2008, ali nastojimo da obezbedimo bar minimalni privredni rast, život kao prošlogodišnji, da ne uđemo u recesiju, bar ne u onu duboku", rekao je Cvetković u intervjuu za "Politiku".
Dodao je da budžetski prihodi "jesu nešto manji od planiranih", kao i da je "došlo do zastoja u prilivu stranog kapitala", ali da Srbija redovno izmiruje obaveze i da preduzima mere da reši probleme sa kojima se suočava.
Na pitanje o razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom, on je rekao da se "naša platforma zasniva na povećanju deficita i smanjenju izdataka, pre na većem deficitu nego na smanjenim troškovima".
Cvetković je naveo da "u uslovima krize nije lako ići na smanjivanje budžetskih rashoda, pogotovo ne u nekim osetljivim delovima, kao što su plate i penzije, socijalna davanja i investicije".
Premijer je rekao da će pitanje "koliko ćemo smanjiti izdatke i koje, a koliko ćemo uvećati deficit" biti glavna tema pregovora sa MMF-om. Dodao je da će sa MMF-om "zajedno biti proverena svaka stavka" da bi se videlo "šta je najsmislenije uraditi".
"Proračuni se upravo završavaju, ali načelno razmišljamo o tome kako da obezbedimo 1,2 milijarde evra, koliko otprilike iznose zbir očekivanog dvostrukog deficita (planiranog i dodatnog) i obaveza za otplatu postojećih kredita koji dospevaju u ovoj godini", rekao je Cvetković.
Na pitanje iz kojih izvora će biti popunjena "budžetska rupa", premijer je rekao da "u ovom trenutku imamo pokrivenih oko 750-770 miliona, a nedostaje nam oko 400-450 miliona evra, koliko i tražimo od EU".
"Na to ne smemo da se oslonimo, ne smemo da zavisimo od procedure, pa ćemo naći dodatne izvore", dodao je on.
Kao mogućnost je naveo "komercijalno zaduživanje s tim što bismo taj dug eventualno refinansirali kad dobijemo sredstva za budžetsku podršku od EU ili drugih međunarodnih kreditora".
Cvetković je istakao i da se ne razmatra mogućnost da bude povećan Porez na dodatu vrednost.
Dodao je da se razmatra mogućnost pretvaranja "potraživanja države od privrede po osnovu neplaćenih obaveza u pet, deset ili dvadeset procenata državnog kapitala u tim firmama, ali sa odgovarajućom izlaznom strategijom", to jest da "kada prođe kriza, za dve - tri godine država proda svoj udeo većinskom vlasništvu ili nekome na tržištu".
(Beta)
"Nerealno je očekivati da nam ove godine bude bolje nego u 2008, ali nastojimo da obezbedimo bar minimalni privredni rast, život kao prošlogodišnji, da ne uđemo u recesiju, bar ne u onu duboku", rekao je Cvetković u intervjuu za "Politiku".
Dodao je da budžetski prihodi "jesu nešto manji od planiranih", kao i da je "došlo do zastoja u prilivu stranog kapitala", ali da Srbija redovno izmiruje obaveze i da preduzima mere da reši probleme sa kojima se suočava.
Na pitanje o razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom, on je rekao da se "naša platforma zasniva na povećanju deficita i smanjenju izdataka, pre na većem deficitu nego na smanjenim troškovima".
Cvetković je naveo da "u uslovima krize nije lako ići na smanjivanje budžetskih rashoda, pogotovo ne u nekim osetljivim delovima, kao što su plate i penzije, socijalna davanja i investicije".
Premijer je rekao da će pitanje "koliko ćemo smanjiti izdatke i koje, a koliko ćemo uvećati deficit" biti glavna tema pregovora sa MMF-om. Dodao je da će sa MMF-om "zajedno biti proverena svaka stavka" da bi se videlo "šta je najsmislenije uraditi".
"Proračuni se upravo završavaju, ali načelno razmišljamo o tome kako da obezbedimo 1,2 milijarde evra, koliko otprilike iznose zbir očekivanog dvostrukog deficita (planiranog i dodatnog) i obaveza za otplatu postojećih kredita koji dospevaju u ovoj godini", rekao je Cvetković.
Na pitanje iz kojih izvora će biti popunjena "budžetska rupa", premijer je rekao da "u ovom trenutku imamo pokrivenih oko 750-770 miliona, a nedostaje nam oko 400-450 miliona evra, koliko i tražimo od EU".
"Na to ne smemo da se oslonimo, ne smemo da zavisimo od procedure, pa ćemo naći dodatne izvore", dodao je on.
Kao mogućnost je naveo "komercijalno zaduživanje s tim što bismo taj dug eventualno refinansirali kad dobijemo sredstva za budžetsku podršku od EU ili drugih međunarodnih kreditora".
Cvetković je istakao i da se ne razmatra mogućnost da bude povećan Porez na dodatu vrednost.
Dodao je da se razmatra mogućnost pretvaranja "potraživanja države od privrede po osnovu neplaćenih obaveza u pet, deset ili dvadeset procenata državnog kapitala u tim firmama, ali sa odgovarajućom izlaznom strategijom", to jest da "kada prođe kriza, za dve - tri godine država proda svoj udeo većinskom vlasništvu ili nekome na tržištu".
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.