U zgradi Narodne banke Srbije (NBS) danas pre podne počeli su pregovori predstavnika Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o novom "stend baj" aranžmanu.
Delegaciju MMF-a predvodi šef misije MMF-a Albert Jeger, a delegaciju Vlade Srbije guverner NBS Radovan Jelašić, koji je i guverner Srbije u MMF-u. U delegaciji su i potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mađan Dinkić i ministar finansija Diana Dragutinović.
Jedna od najvažnijih tačaka pregovora sa MMF-om biće novi kredit od, kako se očekuje, dve milijarde dolara, uz već odobrenih 520 miliona dolara, koji će biti isključivo namenjeni za jačanje deviznih rezervi NBS i očuvanja stabilnosti dinara.
Suštinski deo pregovora odnosiće se i na postizanje balansa između deficita i određenih troškova budžeta.
Pregovori će, kako se očekuje, biti teški, jer se već sada zna da će Fond tražiti smanjenje javne potrošnje u situaciji kada je u budžetu Srbije, u prva dva meseca ove godine, zabeležen pad prihoda u odnosu na plan za 2009. godinu, zbog negativnih efekata svetske krize.
Srpska vlada je ranije najavila da planira uštede na svim nivoima - od državne uprave do lokalne samouprave.
Stend baj aranžman s MMF-om sada je veoma važan za Srbiju, da bi mogla da računa na kreditnu podršku EU i drugih međunarodnih finansijskih institucija za pokrivanje budžetskog deficita, pri čemu treba imati u vidu da EU pomaže samo onim državama koje imaju sklopljen stend baj aranžman sa MMF-om.
Ne postoji nekoliko ekonomskih platformi u pregovorima s MMF-om, kako spekulišu pojedini domaći mediji, već jedinstvena, vladina, strategija i postoji konsenzus o tome da je potreban stend baj, umesto dosadašnjeg aranžmana "iz predostrožnosti", koji bi podrazumevao povlačenje većeg iznosa sredstava za jačanje deviznih rezervi.
Premijer Srbije Mirko Cvetković ranije je najavio da će strategija kojom će vlada nastupiti u razgovorima sa MMF-om biti kombinovana, jer će se u jednom delu ići na povećanje deficita budžeta, a u drugom na smanjenje nekih izdataka.
Paltforma se zasniva na predlozima kako da se smanje budžetski izdaci i obezbedi pokriće budžetskog deficita koji u dogovoru sa MMF-om treba da bude veći od ranije planiranih 1,75 odsto bruto društvenog proizvoda.
I domaći ekonomski analitičari očekuju da će glavna tema pregovora biti koliko i koji će se izdaci smanjivati, a koliko povećavati manjak u državnoj kasi.
Tokom razgovora, kako se očekuje, biće razmatrana i pitanja redefinisanja makroekonomskih pokazatelja, kao što su stopa privrednog rasta, godišnja inflacija, povećanje budžetskog deficita i konkretni koraci u daljem restrukturiranju i privatizaciji javnih preduzeća.
MMF je od 2.000. godine odobrio Srbiji tri finansijska aranžmana u vrednosti od oko 1,4 milijarde dolara i svi su otplaćeni i to prva dva u skladu sa rokom, dok je treći vraćen prevremeno, tokom 2006. i 2007. godine.
Poslednji, petnaestomesečni, aranžman "iz predostrožnosti", u iznosu oko 520 miliona dolara, MMF je odobrio 16. januara ove godine.
Do sada Srbija nije povlačila novac na osnovu tog aranžmana, ali je procenjeno da će zbog ekonomske krize biti potreban novi, redovan kreditni aranžman sa MMF-om, koji bi omogućavao veću finansijsku podršku deviznim rezervama zemlje.
Pregovori sa MMF-om, kako su procenili predstavnici Vlade, biće teški i neizvesno je koliko će trajati.
Nije precizirano koji iznos kredita će Srbija tražiti od MMF-a na osnovu novog aranžmana i na koji rok, ali se očekuje da ta pozajmica neće biti manja od dve milijarde evra.
(agencije/MONDO - na arhivskoj fotografiji Albert Jeger, Dijana Dragutinović i Radovan Jelašić)
Delegaciju MMF-a predvodi šef misije MMF-a Albert Jeger, a delegaciju Vlade Srbije guverner NBS Radovan Jelašić, koji je i guverner Srbije u MMF-u. U delegaciji su i potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mađan Dinkić i ministar finansija Diana Dragutinović.
Jedna od najvažnijih tačaka pregovora sa MMF-om biće novi kredit od, kako se očekuje, dve milijarde dolara, uz već odobrenih 520 miliona dolara, koji će biti isključivo namenjeni za jačanje deviznih rezervi NBS i očuvanja stabilnosti dinara.
Suštinski deo pregovora odnosiće se i na postizanje balansa između deficita i određenih troškova budžeta.
Pregovori će, kako se očekuje, biti teški, jer se već sada zna da će Fond tražiti smanjenje javne potrošnje u situaciji kada je u budžetu Srbije, u prva dva meseca ove godine, zabeležen pad prihoda u odnosu na plan za 2009. godinu, zbog negativnih efekata svetske krize.
Srpska vlada je ranije najavila da planira uštede na svim nivoima - od državne uprave do lokalne samouprave.
Stend baj aranžman s MMF-om sada je veoma važan za Srbiju, da bi mogla da računa na kreditnu podršku EU i drugih međunarodnih finansijskih institucija za pokrivanje budžetskog deficita, pri čemu treba imati u vidu da EU pomaže samo onim državama koje imaju sklopljen stend baj aranžman sa MMF-om.
Ne postoji nekoliko ekonomskih platformi u pregovorima s MMF-om, kako spekulišu pojedini domaći mediji, već jedinstvena, vladina, strategija i postoji konsenzus o tome da je potreban stend baj, umesto dosadašnjeg aranžmana "iz predostrožnosti", koji bi podrazumevao povlačenje većeg iznosa sredstava za jačanje deviznih rezervi.
Premijer Srbije Mirko Cvetković ranije je najavio da će strategija kojom će vlada nastupiti u razgovorima sa MMF-om biti kombinovana, jer će se u jednom delu ići na povećanje deficita budžeta, a u drugom na smanjenje nekih izdataka.
Paltforma se zasniva na predlozima kako da se smanje budžetski izdaci i obezbedi pokriće budžetskog deficita koji u dogovoru sa MMF-om treba da bude veći od ranije planiranih 1,75 odsto bruto društvenog proizvoda.
I domaći ekonomski analitičari očekuju da će glavna tema pregovora biti koliko i koji će se izdaci smanjivati, a koliko povećavati manjak u državnoj kasi.
Tokom razgovora, kako se očekuje, biće razmatrana i pitanja redefinisanja makroekonomskih pokazatelja, kao što su stopa privrednog rasta, godišnja inflacija, povećanje budžetskog deficita i konkretni koraci u daljem restrukturiranju i privatizaciji javnih preduzeća.
MMF je od 2.000. godine odobrio Srbiji tri finansijska aranžmana u vrednosti od oko 1,4 milijarde dolara i svi su otplaćeni i to prva dva u skladu sa rokom, dok je treći vraćen prevremeno, tokom 2006. i 2007. godine.
Poslednji, petnaestomesečni, aranžman "iz predostrožnosti", u iznosu oko 520 miliona dolara, MMF je odobrio 16. januara ove godine.
Do sada Srbija nije povlačila novac na osnovu tog aranžmana, ali je procenjeno da će zbog ekonomske krize biti potreban novi, redovan kreditni aranžman sa MMF-om, koji bi omogućavao veću finansijsku podršku deviznim rezervama zemlje.
Pregovori sa MMF-om, kako su procenili predstavnici Vlade, biće teški i neizvesno je koliko će trajati.
Nije precizirano koji iznos kredita će Srbija tražiti od MMF-a na osnovu novog aranžmana i na koji rok, ali se očekuje da ta pozajmica neće biti manja od dve milijarde evra.
(agencije/MONDO - na arhivskoj fotografiji Albert Jeger, Dijana Dragutinović i Radovan Jelašić)
Pridruži se MONDO zajednici.
