Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će za pokriće budžetskog deficita ove godine Srbiji biti potrebno od 1,2 do 1,5 milijardi evra, a guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je najavio da će Srbija o fefinansiranju duga preduzeća pregovarati sa velikim domaćim i stranim bankama.
"Taj novac obezbediće se od međunarodnih finansijskih institucija, komercijalnih banaka i Evopske unije (EU)", rekao je on na Okruglom stolu o uticaju svetske ekonomske krize na Srbiju u organizaciji londonskog Ekonomista.
Da bi se ugovorile pozajmice od inostranih kreditora Srbiji će, prema rečima Cvetkovića biti potreban dobar aranžma sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o kojem su u ponedeljak počeli pregovori u Beogradu.
Premijer je izrazio očekivanje da će dogovor o novom aramžmanu biti završen do kraja iduće sedmice i dodao da su glavne teme u pregovorima sa MMF-om smanjenje javne protrošnje i povecahnje budžetskog deficita.
Očekuje se da će budžestki deficit Srbije, naveo je, biti najmanje tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iako je bio planiran na maksimalno 1,75 odsto BDP-a.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić kazao i da je Srbiji od Međunarodnog monetarnog fonda(MMF) potreban novac za finansiranje tekućeg platnog deficita.
Taj deficit, naglasio je, znatno je veći od budžetskog i za njegovo finansirajne, ako bude iznosio do 14 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), biti potrebno tri milijarde evra.
"Upravo za finansiranje tog deficita bi se uzeo novac od MMF-a", kazao je guverner NBS.
Jelašić je kazao da je sada rano govoriti o toku pregovora sa MMF-om i dodao je da je važno napraviti dobru procenu prirednog rasta i budžetskih prihoda.
Jelašić je najavio da će Srbija pregovarati sa velikim bankama o refinansiranju duga srpskih preduzeća i banaka.
On je novinarima na Okruglom stolu londonskog Ekonomista sa Vladom Srbije, kazao da ove godina na naplatu dospeva oko četiri milijarde evra korporativnog duga.
"Na osnovu kontakata sa poslovnim banakma očekujemo da će banke i preduzeća moći da u potpunosti refinansiraju taj dug", kazao je Jelašić.
Srbija će o tome razgovarati, dodao je, sa predstavnicima najvećih banaka u Srbiji i inostranstvu.
Prema rečima Cvetkovića, uvećanje deficita je posledica manjeg priliva u budžet nego što je planirano zbog čega je Vlada Srbije sve ranije palanirane mesečne izdatke smanjila dok se ne donese rebalans budžeta.
"Rebalansom budžeta Srbije, koji se očekuje u maju ili početkom juna, taj deficit će biti uvećan u skladu sa dogovorom sa MMF-om", kazao je Cvetković.
On je dodao da će za pokriće budžestkog deficita Vlada Srbije od Evropske unije tražiti 400 miliona evra, a moguće je da će taj iznos biti uvećan.
Premijer Srbije je rekao da se razmatra od 10 od 15 opcija za smanjenje javne potrošnje, ali da ni jedna od tih mera nije precizirana.
Pozitivna vest, prema rečima Cvetkovića, je što su matice inostranih banaka koje posluju u Srbij potvrdile da ove godine neće smanjivati iznos direktinih pozajmica (prekograničnih kredita) srpskim preduzećima.
Kako je dodao, ne može se očekivati ni da će iznos tih pozajmica biti povećan.
Premijer je učesnike skupa podsetio na mere koje Vlada Srbije preduzima za umanjenje posledica svetke ekonomske krize, među kojima su najvažniji suvencionisani krediti za likvidnost, investicije i podsticanje prodaje domaćih proizvoda.
U pripremi su nove mera, najavio je Cvetković, kojima će se preduzeća rasteretiti starih dugova i to "multilateralnom kompenzacijom" i zamenom starog duga za ulog države u kapitalu kompanije.
Prema njegovim rečima, za preduzeća koja ne budu mogla da se privatiziju tražiće se strateški partner dokapitalizacijom ili će se za nijh tražiti efikasan menadžent koji bi upravljano društvanim firmama dok se na privatizuju.
Na Sedmom poslovnom okrugom stolu sa Vladom Srbije učestvovali su i potpredsednici srpske vlade, Božidar Đelić i Mlađan Dinkić, ministar finansija Dijana Dragutinović, spoljnih poslova Vuk Jeremić i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
(Beta)
"Taj novac obezbediće se od međunarodnih finansijskih institucija, komercijalnih banaka i Evopske unije (EU)", rekao je on na Okruglom stolu o uticaju svetske ekonomske krize na Srbiju u organizaciji londonskog Ekonomista.
Da bi se ugovorile pozajmice od inostranih kreditora Srbiji će, prema rečima Cvetkovića biti potreban dobar aranžma sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o kojem su u ponedeljak počeli pregovori u Beogradu.
Premijer je izrazio očekivanje da će dogovor o novom aramžmanu biti završen do kraja iduće sedmice i dodao da su glavne teme u pregovorima sa MMF-om smanjenje javne protrošnje i povecahnje budžetskog deficita.
Očekuje se da će budžestki deficit Srbije, naveo je, biti najmanje tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iako je bio planiran na maksimalno 1,75 odsto BDP-a.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić kazao i da je Srbiji od Međunarodnog monetarnog fonda(MMF) potreban novac za finansiranje tekućeg platnog deficita.
Taj deficit, naglasio je, znatno je veći od budžetskog i za njegovo finansirajne, ako bude iznosio do 14 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), biti potrebno tri milijarde evra.
"Upravo za finansiranje tog deficita bi se uzeo novac od MMF-a", kazao je guverner NBS.
Jelašić je kazao da je sada rano govoriti o toku pregovora sa MMF-om i dodao je da je važno napraviti dobru procenu prirednog rasta i budžetskih prihoda.
Jelašić je najavio da će Srbija pregovarati sa velikim bankama o refinansiranju duga srpskih preduzeća i banaka.
On je novinarima na Okruglom stolu londonskog Ekonomista sa Vladom Srbije, kazao da ove godina na naplatu dospeva oko četiri milijarde evra korporativnog duga.
"Na osnovu kontakata sa poslovnim banakma očekujemo da će banke i preduzeća moći da u potpunosti refinansiraju taj dug", kazao je Jelašić.
Srbija će o tome razgovarati, dodao je, sa predstavnicima najvećih banaka u Srbiji i inostranstvu.
Prema rečima Cvetkovića, uvećanje deficita je posledica manjeg priliva u budžet nego što je planirano zbog čega je Vlada Srbije sve ranije palanirane mesečne izdatke smanjila dok se ne donese rebalans budžeta.
"Rebalansom budžeta Srbije, koji se očekuje u maju ili početkom juna, taj deficit će biti uvećan u skladu sa dogovorom sa MMF-om", kazao je Cvetković.
On je dodao da će za pokriće budžestkog deficita Vlada Srbije od Evropske unije tražiti 400 miliona evra, a moguće je da će taj iznos biti uvećan.
Premijer Srbije je rekao da se razmatra od 10 od 15 opcija za smanjenje javne potrošnje, ali da ni jedna od tih mera nije precizirana.
Pozitivna vest, prema rečima Cvetkovića, je što su matice inostranih banaka koje posluju u Srbij potvrdile da ove godine neće smanjivati iznos direktinih pozajmica (prekograničnih kredita) srpskim preduzećima.
Kako je dodao, ne može se očekivati ni da će iznos tih pozajmica biti povećan.
Premijer je učesnike skupa podsetio na mere koje Vlada Srbije preduzima za umanjenje posledica svetke ekonomske krize, među kojima su najvažniji suvencionisani krediti za likvidnost, investicije i podsticanje prodaje domaćih proizvoda.
U pripremi su nove mera, najavio je Cvetković, kojima će se preduzeća rasteretiti starih dugova i to "multilateralnom kompenzacijom" i zamenom starog duga za ulog države u kapitalu kompanije.
Prema njegovim rečima, za preduzeća koja ne budu mogla da se privatiziju tražiće se strateški partner dokapitalizacijom ili će se za nijh tražiti efikasan menadžent koji bi upravljano društvanim firmama dok se na privatizuju.
Na Sedmom poslovnom okrugom stolu sa Vladom Srbije učestvovali su i potpredsednici srpske vlade, Božidar Đelić i Mlađan Dinkić, ministar finansija Dijana Dragutinović, spoljnih poslova Vuk Jeremić i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
