Poznati svetski ekonomista i profesor Univerziteta Kolumbija Džefri Saks kaže da je korona virus u Njujorku izazvao posledice poput razornog zemljotresa ili cunamija, a da će kriza u svetu nakon pandemije trajati najmanje dve godine!
"Stvari više nikada neće biti iste, jer će se stvoriti nova normala", izjavio je Saks u video razgovoru sa predsednikom Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD) Vukom Jeremićem.
SAD su trenutno najpogođenija zemlja korona virusom. Zaraženo je više od 140.000 ljudi, umrlo je više od 2.400. U Njujorku je jedna od najtežih situacija, a uvedene su i novčane kazne za one koji se, recimo, ne pridržavaju socijalnog distanciranja - od 250 do 500 dolara.
"Njujork je danas epicentar epidemije. Bolnice su pune, ljudi umiru, nema dovoljno opreme, grad je zatvoren, ali to se događa i drugim delovima sveta. SAD i grad Njujork uopšte nisu bili pripremljeni i dok su ljudi shvatili razmere katastrofe, virus se uveliko raširio", rekao je ugledni ekonomista Džefri Saks, koji se javio iz Njujorka.
Gotovo trećina svetskog stanovništva je u svojevresnoj izolaciji, a ostatak će verovatno krenuti u tom smeru, dok su svetske berze hartija od vrednosti i roba u slobodnom padu. Trenutno je najcenjenija valuta u svetu - RESPIRATOR, odnosnomedicinska oprema, oko postoji neviđena otimačina na svetskom nivou.
Prema rečima Džefrija Saksa, pad bruto domaćeg proizvoda usled krize izazvane pandemijom biće "najstrmoglaviji zabeležen u novijoj istoriji", jer će u drugom kvartalu 2020. godine iznositi između 10 i 30 odsto.
"Zbog prekida trgovine i problema u snabdevanju pad će, verovatno, trajati i narednih godinu, dve dana. Države će možda izaći iz karantina u narednih 60 do 90 dana, ali se normalnost neće vratiti još najmanje godinu do dve. Nećemo se, međutim, prosto vratiti u vreme pre pandemije, nego će se upostaviti ’nova normala’", rekao je Saks.
FOTOGRAFIJE NJUJORKA U DOBA KORONA VIRUSA
Ovaj ekonomista je istakao da su poremećaji, koji se trenutno događaju, ozbiljni i trajni, a da će siromašne države teško nadoknaditi štetu u kratkom roku i život neće biti isti kao pre pandemije.
"Ekonomija će biti restrukturirana, više poslova i trgovine će se obavljati putem interneta, a broj poslovnih putovanja će sigurno biti smanjen", rekao je Saks.
Saks je naveo da američka ekonomija godišnje proizvede 21.000 milijardi dolara, pa nedavno usvojen paket pomoći od 2.000 milijardi čini 10 odsto nacionalnog dohotka, što Amerika može da izdrži, i dodao da bi i Međunarodni monetarni fond trebalo da "otvoreno i slobodno" državama daje novac kako bi se izborile sa epidemijom, a da se kasnije pobrine o dugoročnim posledicama.
"Potreban je globalan odgovor i globalna saradnja da bi pandemija bila pobeđena", rekao je Saks.
Vuk Jeremić je ukazao na primer Švedske, gde nisu primenjene drastične mere, a broj zaraženih nije veći nego u državama koje su to učinile, i pitao Saksa kolika će biti ekonomska cena potpunog zatvaranja i da li je to jedini put u borbi protiv pandemije.
Saks je odgovorio da pretpostavke svetskih epidemiologa govore da bi za nekoliko nedelja ili meseci polovina svetskog stanovništva mogla da bude zaražena ako bi se pustilo slobodno širenje virusa, a u nekim državama bilo bi i do 80 odsto zaraženih.
"Stanovništvo SAD čini 327 miliona ljudi, i u nekontrolisanoj epidemiji moglo bi da se zarazi 250 miliona ljudi, od kojih bi 25 miliona trebalo da bude zbrinuto u bolnicama, a dva do tri miliona ljudi bi umrlo. To su nezamislivi brojevi. Moglo bi da se pokuša da se primenjuje iskustvo Kine, koja je, prema raspoloživim podacima, potpunim karantinom zaustavila širenje virusa, ali ostaje pitanje da li su ti podaci tačni", rekao je Saks.
Jeremić je naveo da se u javnosti pominje da će kriza izazvana pandemijom biti slična onoj u trećoj deceniji 20. veka i pitao Saksa da li će demokratija biti žrtva krize, odnosno kolika je opasnost od uspostavljanja "zajednice 'Velikog brata'".
Saks je odgovorio da veruje da osnovne demokratske institucije nisu "fatalno oslabljene", a da će, sa druge strane, biti loša vest za institucije ako se ispostavi da su se autoritarni režimi izborili sa pandemijom, a demokratski poreci se pokazali kao neefikasni.
"Tridesetih godina prošlog veka rečeno je da je ’demokratija mrtva i da samo fašistički režimi mogu da oporave ekonomiju’, što se pokazalo kao katastrofalno loša ideja, a demokratije su procvetale posle Drugog svetskog rata i tvrdnja o ’smrti demokratije’ se pokazala kao pogrešna", rekao je Saks.
