Neodrživo je da u Evropi jedino Srbija i zemlje Zapadnog Balkana plaćaju celokupnu cenu otklanjanja posledica svetske ekonomsko-finansijske krize, koju nisu izazvale, izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
U izlaganju i raspravi u Centru za evropsku politiku u Briselu Đelić je primetio da nove članice EU koje su zapale u finansijske teškoće lako dobijaju desetine milijardi evra pomoći.
Ukazao je na činjenicu da je EU s Ukrajinom postigla dogovor o ulaganju više milijardi evra u sistem prenosa ruskog gasa u Evropu, dok Srbija i zapadnobalkanske zemlje teško pogođene gasnom krizom ove zime, a koje uveliko sprovode evropske reforme, nisu nijedan evro dobile za dogradnju skladišta gasa i gasovoda.
EU je, ujedno, odlučila da preostala budžetska sredstva iz ranijih godina od pet milijardi evra uloži mahom u energetsku infrastrukturu, ali ništa nije predviđeno za zemlje Zapadnog Balkana, iako su one u Zajednici za energiju Evropska unija-Jugoistočna Evropa.
U raspravi na temu da li je Zapadni Balkan "unutar ili izvan EU", Đelić je primetio i da su neprihvatljive tvrdnje nekih vodećih snaga u EU da sada samo Hrvatska može u članstvo Unije, a ostali ne mogu, ako je merilo da se to postiže jedino zaslugama svake zemlje pojedinačno.
Đelić je objasnio da srpska vlada predlaže da polovinu budžetskog deficita Srbije zbog posledica krize, za koji Međunarodni monetarni fond smatra da može dostići šest odsto bruto domaćeg proizvoda, otkloni srpska vlada, a ostatak mahom međunarodne banke i institucije.
To uključuje i predlog, koji razmatra Evropska komisija, da se 120 miliona evra izdvoji iz programa IPA za pomoć EU balkanskim zemljama-kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Uniji.
Deficit bi mogao dostići milijardu i 800 miliona evra.
Deo troškova bi se pokrio i iz očekivanih prihoda od privatizacije u Srbiji, pa i pozajmica na tržištu kapitala, tako da srpska vlada obezbedi 900 miliona evra, a isto toliko da se dobije od EU i međunarodnih finansijskih ustanova, uključujući privatne evropske banke u Srbiji koje su dosad ostvarile zamašne dobiti.
Đelić je dodao da vlada u Beogradu očekuje da filijale ovih banaka iz zemalja "evrozone" u Evropskoj uniji, takođe, odlože u ovoj godini dospele dugove privatnih srpskih firmi od oko pet milijardi evra.
Potpredsednik srpske vlade je ukazao i da takva očekivanja "i te kako imaju smisla", pošto je bankarski sistem u Srbiji jedan od najuspešnijih u Evropi, pa je raspoloživi kapital u filijalama banaka u Srbiji tri puta veći nego, recimo, u Mađarskoj.
Dve trećine trgovine Srbije se odvija sa članicama Evropske unije, a ostatak sa regionalnom zonom slobodne trgovine i drugim zemljama, dok je u poslednje tri godine 75 odsto direktnih stranih ulaganja u Srbiju, a to je deset milijardi evra, došlo iz država EU.
Srbija je otud činjenički, ako ne i pravno, već deo Evropske unije.
Zato svaki paket unutar Evropske unije za podršku zemljama koje zapadnu u teškoće zbog finansijsko-ekonomske krize, mora obuhvatiti Srbiju i Zapadni Balkan.
Jer dobro se zna da su "neke zemlje u regionu vrlo krhke", dok bi cilj morao biti i to da se očuva stabilnost tamošnjih društava, napomenuo je Đelić.
Na pitanje da li srpska vlada očekuje da EU učestvuje u finansiranju skladišta gasa u Banatskom dvoru, što je deo gasno-naftnog sporazuma Srbija-Rusija, Đelić je objasnio da je to skladište u nadležnosti distributera Srbijagas, a ne Naftne industrije Srbije.
On je primetio da se uvek postavlja pitanje kakve su to poslove Rusi ugovorili u Srbiji, a niko ne pita šta su Rusi potpisali sa Mađarima, Bugarima, Grcima, Slovencima, Italijanima, posebno kad je u pitanju izgradnja gasovoda "Južni tok".
(Beta)
U izlaganju i raspravi u Centru za evropsku politiku u Briselu Đelić je primetio da nove članice EU koje su zapale u finansijske teškoće lako dobijaju desetine milijardi evra pomoći.
Ukazao je na činjenicu da je EU s Ukrajinom postigla dogovor o ulaganju više milijardi evra u sistem prenosa ruskog gasa u Evropu, dok Srbija i zapadnobalkanske zemlje teško pogođene gasnom krizom ove zime, a koje uveliko sprovode evropske reforme, nisu nijedan evro dobile za dogradnju skladišta gasa i gasovoda.
EU je, ujedno, odlučila da preostala budžetska sredstva iz ranijih godina od pet milijardi evra uloži mahom u energetsku infrastrukturu, ali ništa nije predviđeno za zemlje Zapadnog Balkana, iako su one u Zajednici za energiju Evropska unija-Jugoistočna Evropa.
U raspravi na temu da li je Zapadni Balkan "unutar ili izvan EU", Đelić je primetio i da su neprihvatljive tvrdnje nekih vodećih snaga u EU da sada samo Hrvatska može u članstvo Unije, a ostali ne mogu, ako je merilo da se to postiže jedino zaslugama svake zemlje pojedinačno.
Đelić je objasnio da srpska vlada predlaže da polovinu budžetskog deficita Srbije zbog posledica krize, za koji Međunarodni monetarni fond smatra da može dostići šest odsto bruto domaćeg proizvoda, otkloni srpska vlada, a ostatak mahom međunarodne banke i institucije.
To uključuje i predlog, koji razmatra Evropska komisija, da se 120 miliona evra izdvoji iz programa IPA za pomoć EU balkanskim zemljama-kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Uniji.
Deficit bi mogao dostići milijardu i 800 miliona evra.
Deo troškova bi se pokrio i iz očekivanih prihoda od privatizacije u Srbiji, pa i pozajmica na tržištu kapitala, tako da srpska vlada obezbedi 900 miliona evra, a isto toliko da se dobije od EU i međunarodnih finansijskih ustanova, uključujući privatne evropske banke u Srbiji koje su dosad ostvarile zamašne dobiti.
Đelić je dodao da vlada u Beogradu očekuje da filijale ovih banaka iz zemalja "evrozone" u Evropskoj uniji, takođe, odlože u ovoj godini dospele dugove privatnih srpskih firmi od oko pet milijardi evra.
Potpredsednik srpske vlade je ukazao i da takva očekivanja "i te kako imaju smisla", pošto je bankarski sistem u Srbiji jedan od najuspešnijih u Evropi, pa je raspoloživi kapital u filijalama banaka u Srbiji tri puta veći nego, recimo, u Mađarskoj.
Dve trećine trgovine Srbije se odvija sa članicama Evropske unije, a ostatak sa regionalnom zonom slobodne trgovine i drugim zemljama, dok je u poslednje tri godine 75 odsto direktnih stranih ulaganja u Srbiju, a to je deset milijardi evra, došlo iz država EU.
Srbija je otud činjenički, ako ne i pravno, već deo Evropske unije.
Zato svaki paket unutar Evropske unije za podršku zemljama koje zapadnu u teškoće zbog finansijsko-ekonomske krize, mora obuhvatiti Srbiju i Zapadni Balkan.
Jer dobro se zna da su "neke zemlje u regionu vrlo krhke", dok bi cilj morao biti i to da se očuva stabilnost tamošnjih društava, napomenuo je Đelić.
Na pitanje da li srpska vlada očekuje da EU učestvuje u finansiranju skladišta gasa u Banatskom dvoru, što je deo gasno-naftnog sporazuma Srbija-Rusija, Đelić je objasnio da je to skladište u nadležnosti distributera Srbijagas, a ne Naftne industrije Srbije.
On je primetio da se uvek postavlja pitanje kakve su to poslove Rusi ugovorili u Srbiji, a niko ne pita šta su Rusi potpisali sa Mađarima, Bugarima, Grcima, Slovencima, Italijanima, posebno kad je u pitanju izgradnja gasovoda "Južni tok".
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.