Kina će možda tokom predstojećeg samita G20 u Londonu ponuditi Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) 100 milijardi dolara dodatnih sredstava za borbu s posledicama globalne finansijske i ekonomske krize, pozvao se kineski list "Čajna dejli" na izjavu profesora kineske Akademije društvenih nauka (CASS) Juana Gangminga.
Ova izjava koincidirala je s izjavom viceguvernerke Narodne banke Kine Hu Sjaolijan, da će, "ukoliko MMF bude emitovao obveznice radi sopstvenog finansiranja, Kina razmotriti mogućnost kupovine tih obveznica".
Ta njena izjava govori da je Kina, kao velika sila, voljna da podeli odgovornost u borbi sa svetskom finansijskom krizom, naveo je kineski list.
MMF je osnovan nakon Drugog svetskog rata, a njegova reforma biće središna tema samita Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja i država sa privredama u naglom usponu, zakazanog za 2. april u Lonodnu.
Kritičari ukazuju da ta agencija nije sposobna da deluje efikasno u suzbijanju sadašnje krize i ne predstavlja odraz realnosti 21. veka, pre svega sve većeg značaja zemalja u razvoju.
Kina teži da poveća svoj uticaj u MMF, u kojem se prilikom donošenja odluka broj glasova raspoređuje među zemljama u zavisnosti od njihovog udela u finansiranju te organizacije, podsetila je agencija RIA Novosti.
Članice Evropske unije trenutno imaju 32 odsto glasačkog prava u MMF, SAD 17 odsto, a Kina i Indija samo 3,7, odnosno 1,9 odsto.
Kina je pretekla Nemačku i postala treća po veličini privreda na svetu 2007. godine.
Uz to, kineska ekonomija će ove godine, prema prognozi Svetske banke, porasti 6,5 odsto, dok su razvijene privrede u sinhronizovanoj recesiji.
Indija takođe očekuje da zabeleži pozitivan privredni rast, ukazao je "Čajna dejli".
Profesor Juan je ocenio da za "Kinu neće biti veliki problem da investira 100 milijardi dolara u MMF", s obzirom na njene ogromne devizne rezerve od oko dva biliona (hiljade milijardi) dolara, uprkos dramatičnom usporavanju kineskog privrednog rasta usled pada izvoza.
Kina izdvajanjem dodatnih sredstava za MMF "stvara osnovu za veći uticaj zemalja u razvoju u strukturi te organizacije", zaključio je "Čajna dejli".
(Tanjug)
Ova izjava koincidirala je s izjavom viceguvernerke Narodne banke Kine Hu Sjaolijan, da će, "ukoliko MMF bude emitovao obveznice radi sopstvenog finansiranja, Kina razmotriti mogućnost kupovine tih obveznica".
Ta njena izjava govori da je Kina, kao velika sila, voljna da podeli odgovornost u borbi sa svetskom finansijskom krizom, naveo je kineski list.
MMF je osnovan nakon Drugog svetskog rata, a njegova reforma biće središna tema samita Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja i država sa privredama u naglom usponu, zakazanog za 2. april u Lonodnu.
Kritičari ukazuju da ta agencija nije sposobna da deluje efikasno u suzbijanju sadašnje krize i ne predstavlja odraz realnosti 21. veka, pre svega sve većeg značaja zemalja u razvoju.
Kina teži da poveća svoj uticaj u MMF, u kojem se prilikom donošenja odluka broj glasova raspoređuje među zemljama u zavisnosti od njihovog udela u finansiranju te organizacije, podsetila je agencija RIA Novosti.
Članice Evropske unije trenutno imaju 32 odsto glasačkog prava u MMF, SAD 17 odsto, a Kina i Indija samo 3,7, odnosno 1,9 odsto.
Kina je pretekla Nemačku i postala treća po veličini privreda na svetu 2007. godine.
Uz to, kineska ekonomija će ove godine, prema prognozi Svetske banke, porasti 6,5 odsto, dok su razvijene privrede u sinhronizovanoj recesiji.
Indija takođe očekuje da zabeleži pozitivan privredni rast, ukazao je "Čajna dejli".
Profesor Juan je ocenio da za "Kinu neće biti veliki problem da investira 100 milijardi dolara u MMF", s obzirom na njene ogromne devizne rezerve od oko dva biliona (hiljade milijardi) dolara, uprkos dramatičnom usporavanju kineskog privrednog rasta usled pada izvoza.
Kina izdvajanjem dodatnih sredstava za MMF "stvara osnovu za veći uticaj zemalja u razvoju u strukturi te organizacije", zaključio je "Čajna dejli".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
