Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i srpske vlasti postigli su sporazum o kreditnom stend baj aranzmanu u iznosu od oko tri milijarde evra koji će trajati do aprila 2011. godine, saopšteno je u Vladi Srbije.
Novi stend baj aranžman Srbije s MMF-om zameniće važeći kreditni aranžman iz predostrožnosti, koji je odobren u januaru ove godine i predviđao je povlačenje 402,5 miliona evra.
Ministarka finansija Diana Dragutinović kazala je da će ekonomska politika Vlade Srbije biti prilagođena ekonomskoj krizi rebalansom budžeta, koji će se zasnivati na promeni poreske politike i smanjenju budžetskih isplata.
Kako je navela, planirane su budžetske uštede oko 60 milijardi dinara i povećanje prihoda od 40 milijardi dinara na osnovu povećanja poreza.
Diana Dragutinović najavila je da će sa šest odsto biti oporezovani mesečni prihodi veći od 12.000 dinara, u šta su uračunati plate, penzije, ugovori u odelu, honorari, isplate od dividendi i drugi prihodi.
Rebalansom budžeta biće zamrznute plate i penzije u ovoj godini na nivou iz decembra 2008. godine, dok je ranije bilo predviđeno da plate budžetskih korisnika mogu rasti najviše do nivoa inflacije.
Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Albert Jeger izjavio je da će Srbija u 2009. imati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Prema novim procenama, umesto ranije planiranih 3,5 odsto rasta BDP-a, Srbija će imati negativan rast zbog čega će biti neophodno da se svi budžetski rashodi prilagode tome, rekao je on na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Jeger nije precizirao kada će Odbor direktora MMF-a potvrditi dogovoreni aranžman sa Srbijom, vredan oko tri milijarde evra, ali je naveo da će pre toga Vlada Srbije morati da ispuni određene uslove.
To, kako je rekao, podrazumeva rebalans budžeta, da Vlada predloži promene poreskih propisa za ostvarenje planirane ekonomske politike i da se dobije potvrda od mejdunarodnih kreditora da u ovoj godini neće smanjivati obim kredita privatnim pravnim licima u Srbiji.
Srpske vlasti i MMF su postigli su sporazum o kreditnom stend baj aranzmanu u iznosu od oko tri milijarde evra koji će trajati do aprila 2011. godine. Pregovori su počeli 16. marta u Beogradu.
Guverner NBS Radovan Jelašić izjavio je danas da je aranžmanom sa MMF predviđen suštinski zaokret u smanjenju javne potrošnje i najveće prilagođavanje budžeta od početka tranzicije.
On je, na konferenciji za novinare, istakao da Srbija bez mera koje su predviđene aranžmanom ne bi mogla da sama pokrije budžetski deficit i finansira isplatu plata i penzija već bi morala komercijalno da se zadužuje.
Jelašić je ukazao da bi prvi deo kredita od tri miljarde evra trebalo da bude povučen sredinom maja i napomenuo da su za ovu godinu predviđena sredstva od 2,2 milijarde evra a ostatak za 2010. godinu.
On je istakao da je aranžmanom predviđeno da inflacija bude 10 plus-minus dva odsto, umesto dosadašnjeg plana od osam procenata plus-minus dva odsto, a rast cena pod kontrolom države ne bi smeo da pređe 15 odsto.
On je kazao i da će kamate na kredit od MMF biti 1,47 odsto godišnje na sredstva do 200 odsto kvote Srbije, zatim 2,47 odsto na sredstva od 200 do 300 odsto kvote i 3,47 odsto iznad 300 odsto kvote.
Guvernar je rekao da se očekuje smanjenje tih kamata u našu korist kao i da najskuplji deo kredita iznad 300 odsto neće morati da bude povučen.
Novi stend baj aranžman Srbije s MMF-om zameniće važeći kreditni aranžman iz predostrožnosti, koji je odobren u januaru ove godine i predviđao je povlačenje 402,5 miliona evra.
Ministarka finansija Diana Dragutinović kazala je da će ekonomska politika Vlade Srbije biti prilagođena ekonomskoj krizi rebalansom budžeta, koji će se zasnivati na promeni poreske politike i smanjenju budžetskih isplata.
Kako je navela, planirane su budžetske uštede oko 60 milijardi dinara i povećanje prihoda od 40 milijardi dinara na osnovu povećanja poreza.
Diana Dragutinović najavila je da će sa šest odsto biti oporezovani mesečni prihodi veći od 12.000 dinara, u šta su uračunati plate, penzije, ugovori u odelu, honorari, isplate od dividendi i drugi prihodi.
Rebalansom budžeta biće zamrznute plate i penzije u ovoj godini na nivou iz decembra 2008. godine, dok je ranije bilo predviđeno da plate budžetskih korisnika mogu rasti najviše do nivoa inflacije.
Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Albert Jeger izjavio je da će Srbija u 2009. imati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Prema novim procenama, umesto ranije planiranih 3,5 odsto rasta BDP-a, Srbija će imati negativan rast zbog čega će biti neophodno da se svi budžetski rashodi prilagode tome, rekao je on na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Jeger nije precizirao kada će Odbor direktora MMF-a potvrditi dogovoreni aranžman sa Srbijom, vredan oko tri milijarde evra, ali je naveo da će pre toga Vlada Srbije morati da ispuni određene uslove.
To, kako je rekao, podrazumeva rebalans budžeta, da Vlada predloži promene poreskih propisa za ostvarenje planirane ekonomske politike i da se dobije potvrda od mejdunarodnih kreditora da u ovoj godini neće smanjivati obim kredita privatnim pravnim licima u Srbiji.
Srpske vlasti i MMF su postigli su sporazum o kreditnom stend baj aranzmanu u iznosu od oko tri milijarde evra koji će trajati do aprila 2011. godine. Pregovori su počeli 16. marta u Beogradu.
Guverner NBS Radovan Jelašić izjavio je danas da je aranžmanom sa MMF predviđen suštinski zaokret u smanjenju javne potrošnje i najveće prilagođavanje budžeta od početka tranzicije.
On je, na konferenciji za novinare, istakao da Srbija bez mera koje su predviđene aranžmanom ne bi mogla da sama pokrije budžetski deficit i finansira isplatu plata i penzija već bi morala komercijalno da se zadužuje.
Jelašić je ukazao da bi prvi deo kredita od tri miljarde evra trebalo da bude povučen sredinom maja i napomenuo da su za ovu godinu predviđena sredstva od 2,2 milijarde evra a ostatak za 2010. godinu.
On je istakao da je aranžmanom predviđeno da inflacija bude 10 plus-minus dva odsto, umesto dosadašnjeg plana od osam procenata plus-minus dva odsto, a rast cena pod kontrolom države ne bi smeo da pređe 15 odsto.
On je kazao i da će kamate na kredit od MMF biti 1,47 odsto godišnje na sredstva do 200 odsto kvote Srbije, zatim 2,47 odsto na sredstva od 200 do 300 odsto kvote i 3,47 odsto iznad 300 odsto kvote.
Guvernar je rekao da se očekuje smanjenje tih kamata u našu korist kao i da najskuplji deo kredita iznad 300 odsto neće morati da bude povučen.
Cvetković: Ekonomska situacija u Srbiji ozbiljna
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da je ekonomska situacija u Srbiji ozbiljna, ali da Vlada Srbije ima program za ublažavanje posledica ekonomske krize.
Na konferenciji za novinare povodom sklapanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, Cvetković je kazao da će država biti "uzor štednje" i preuzimati mere koje će obezbediti uštede kod svih budžetskih korisnika.
Neke od tih mera su, kako je objasnio, zabrana novog zapošljavanja u republičkoj, pokrajinskoj i lokalnoj administraciji, smanjenje troškova reprezentacije, upotrebe službenih vozila i mobilnih telefona, kao i efikasniji rad Poreske uprave.
Velika korist od aranžmana sa MMF-om očekuje se, ne od kredita u iznosu od tri milijarde evra za jacacnje kursa dinara i makroekonomsku stabilnost, već za obezbeđenje stranih kredita domaćoj privredi, objasnio je Cvetković.
U odgovoru na pitanje da li će biti smanjenja broja ministarstava, Cvetković nije direktno odgovorio, napominjući da se o tome u domaćoj javnosti dosta spekuliše u proteklih mesec dana, a kada budu utvrđene dodatne mere štednje, javnost će o tome biti na vreme obaveštena.
Odgovarajući na primedbe ekonomista da je glavni problem kako smanjiti javnu potrošnju, Cvetković je rekao da je to tačno ono što je Vlada i uradila, jer je smanjila troškove tako što je od 100 milijardi dinara, za koje je trebalo izvršiti prilagođavenja troškova, država preuzela na sebe da smanji troškove za oko 67 milijardi dinara.
"Time je država demonstrirala da mora biti primer ušteda u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo", naglasio je premijer Srbije.
Cvetković je rekao da će ove godine budžetski deficit biti 190 milijardi dinara umesto planiranih do 50 milijardi dinara i dodao da će država, da bi se to smanjilo, 100 milijardi dinara nadoknaditi povećanim prihodima i smanjenim rashodima, tako da će ostati manjak od 90 milijardi dinara, što je tri odsto bruto domaćeg proizvoda.
Plan je da se rebalans budžeta i izmene pratećih zakona usvoje u aprilu i da se primenjuju od 1. maja, kazao je premijer Srbije.
Cvetković je naglasio da će nove mere najviše pogoditi bogatije građane.
Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić kazao je da će 67 miljardi dinara budžetskog deficita biti pokriveno smanjenjem troškova budžeta dok će prihodi budžeta biti povećani za 34 milijarde dinara.
On je naveo da će zamrzavanje plata u administraciji, javnim preduzećima i ostalim budžetskim krosnicima obezbediti ušstede od 13 milijrdi dinara, a smanjenje isplata lokalnoj samoupravi 15 milijardi dinara.
Republički fond za zdravstvo ostaće bez isplate iz budžeta od četiri milijarde dinara, dodao je Dinkić, koji je i ministar ekonomije.
Kako je naveo, svi budžetski korisnici koji imaju sopstvene prihode ubuduće neće moći da raspolažu sa ukupnim prihodima, već će 40 odsto ostvarenih prihoda uplaćivati u budžet.
Prema rečima Dinkića, javna preduzeća će u budžet uplaćivati ukupan iznos dobiti, umesto dosadašnjih 50 odsto, a procenjuje se da će ove godine po tom osnovu biti uplaćeno pet milijardi dinara.
Smanjenje rashoda za robe i usluge budžetskih korisnika trebalo bi da obezbedi uštede od 18 milijardi dinara.
Dinkić je najavio i da će danas biti zabranjena kupovina novih automobila i uvedeno ograničenje putovanja, a primena svih tih mera će početi odmah nakon donošenja.
Ministar je kazao da se planira udvostručavanje subvencionisanih kredita za likvidnost privrede, pošto su banke do sada dobile zatheve za odobravanje oko 400 miliona evra tih kredita, čime su skoro potrošena sva predviđena sredstva.
Ministarka finansija Diana Dragutinović je navela da će se izmenama poreza na zarade povećati neoporezivi iznos mesečnih primanja zaposolenih sa 5.980 na 12.000 dinara. Na ostatak bruto zarada plaćaće se redovni porez od 12 odsto, kao i privremeni porez od šest odsto.
Ta nova naknada će obuhvatati i penzije veće od 12.000 dinara, a ukupni prihodi budžeta na osnovu novog poreza trebalo bi da budu 26 milijardi dinara.
Prema računici Ministarstva finansija, novi način oporezivanja zarada bi sadašnju prosečnu neto zaradu u Srbiji od 31.121 dinara umanjio za 3,4 odsto, odnosno za 1.161 dinara, dok bi se minimalna zarada od oko 15.000 dinara uvećala za 207 dinara.
Plate poslanika od 105.000 dinara biće umanjenje za 7.478 dinara, a plate ministara u iznosu od 110.000 za 7.900 dinara. Penzionerima sa prosečnim penzijama od 21.700 dinara mesečna primanja će biti manja za 636 dinara.
Privremeni porez obuhvataće i duge prihode građana, kao što su dividende i honorari, što će državnoj kasi doneti uplate od pet milijardi dinara.
Predviđeno je i povećanje poreza na imovinu, odnosno uvođenja poreza na luksuzna dobra, čime bi se prikupile dodatne tri milijarde dinara za budžet.
Ministaraka finansija je objasnila da za ovu godinu nisu planirane izmene godišnjeg poreza na dohodak građana.
Ona je dodala da će sve zakonske izmene biti usvojene i primenjene istovremeno, zajedno sa rebalasnom budžeta.
Bez zapošljavanja novih službenika do kraja 2009.
Vlada Srbije donela je danas odluku da se do kraja ove godine ne mogu zapošljavati novi državni službenici, bez saglasnosti Saveta za reformu državne uprave i Vlade.
Na sednici Vlade usvojeni su Zaključak o potrebi racionalizacije troškova organa državne uprave, službi Vlade i stručnih službi upravnih okruga.
Vlada je usvojila i Zaključak o potrebi zaključenja protokola o saradnji Srbije, grada Niša i kompanije "Sagem communications SAS", kao i Zaključak o prihvatanju programa za isplatu pomoći socijalno najugroženijem stanovništvu na Kosovu i Metohiji za 2009. godinu.
Na sednici je usvojeno i više uredbi kao Uredba o premiji za mleko za 2009. godinu, Uredba o izmenama uredbe o korišćenju sredstava za subvencije proizvođačima poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 2009. godinu, Uredba o dopunama uredbe o registru poljoprivrednih gazdinstava i Uredba o nacionalnom programu preventivne stomatološke zdravstvene zaštite.
Vlada je usvojila i Strategiju javnog zdravlja Republike Srbije i Strategiju za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti.
Usvojena je i Strategiju suprostavljanja ilegalnim migracijama za period od 2009. do 2014 godine i Nacionalnu strategiju za borbu protiv organizovanog kriminala.
Na sednici su usvojeni i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o investicionim fondovima, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o sudskim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa i suzbijanju organizovanog kriminala.
Usvojen je i Predlog zakona o potvrđivanju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama, navedeno je u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju s medijima.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
