Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je da će danas biti održan sastanak u Vladi sa premijerom Mirkom Cvetkovićem na kojem će biti razmatrana ekonomska pitanja.
Đelić je rekao da očekuje da se na tom sastanku "utemelji situacija" u vezi sa 190 milijardi dinara, koliki je "jaz" između predviđenih ovogodišnjih prihoda i rashoda budžeta, jer je nađeno rešenje za 160, tako da je potrebno da se nađe "prava formula" za preostalih 30 milijardi dinara.
On je za RTVB92 rekao da najkasnije do kraja sedmice treba utanačiti jedinstvenu poziciju po tom pitanju, koja će na kraju nedelje biti predložena međunarodnoj zajednici. Đelić je istakao da bi vlada sa tom jedinstvenom pozicijom trebalo da izađe i pred Skupštinu Srbije i zatraži parlamentarnu većinu.
Prema njegovim rečima, umesto prvobitnih plus 3,5 odsto ovogodišnjeg društvenog rasta, koliko je bilo predviđeno, "sada se očekuje minus dva odsto".
Đelić je naglasio da je zato potreban dodatni napor u štednji, da ne sme da se ugrozi formiranje srednje klase, te da se deo tereta mora preneti na indirektno oporezivanje i porast za jedan odsto PDV-a, što bi povećalo prihode za 15 milijardi dinara.
Đelić je rekao da je pobornik toga da se napravi jaka i manja vlada za šta je potreban politički konsenzus, kao i da je potrebno kloniti se demagogije, odnosno smanjenja za samo dva-tri ministarstva.
On je ocenio da je potrebno napraviti vladu koja će biti još funkcionalnija i štedljivija, sa manje državnih sekretara, pomoćnika i činovnika.
Potpredsednik Vlade je najavio da će nadležni u Evropskoj komisiji u julu odlučivati o 120 miliona evra, koji bi bili namenjeni Srbiji za finansiranje reformskih poduhvata i kapitalnih investicija.
Đelić je ukazao na spremnost Evropske komisije da Srbiji da bespovratnu predpristupnu pomoć i makrofinansijsku podršku, odnosno povoljan zajam i doao da se vode razgovori o paketu koji bi bio i veći od 120 miliona evra, da bi se pokrili izdaci za ovu i narednu godinu i teret krize.
Prema njegovim rečima, obim tih sredstava biće definisan kada u aprilu u našu zemlju dođe tehnička misija Evropske komisije. On je kazao da su u petak naš privatni sektor i uglavnom industrijske firme dobile oko četiri milijarde evra kredita.
On je rekao da će zbog odustajanja od povećanje cene električne energije EPS imati osam milijardi dinara prihoda manje i da će predložiti formiranje mnogo jače kontrole u vladi nad javnim preduzećima.
Istakao je i da je Savet za evropske integracije podržao Vladu da podnese kandidaturu za članstvo u EU ove godine u saradnji sa evropskim partnerima i da Srbija ne može dobiti status kandidata za članstvo u EU, dok i formalno ne počne da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Đelić je komentarisao izjavu predsednika komisije evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak, koja očekuje Srbiju kao punopravnu članicu u EU sredinom sledeće decenije, ocenivši da je to "najnepovoljnija stvar koju smo čuli u smislu rokova".
(Tanjug/na slici premijer i Mlađan Dinkić u Vladi)
Đelić je rekao da očekuje da se na tom sastanku "utemelji situacija" u vezi sa 190 milijardi dinara, koliki je "jaz" između predviđenih ovogodišnjih prihoda i rashoda budžeta, jer je nađeno rešenje za 160, tako da je potrebno da se nađe "prava formula" za preostalih 30 milijardi dinara.
On je za RTVB92 rekao da najkasnije do kraja sedmice treba utanačiti jedinstvenu poziciju po tom pitanju, koja će na kraju nedelje biti predložena međunarodnoj zajednici. Đelić je istakao da bi vlada sa tom jedinstvenom pozicijom trebalo da izađe i pred Skupštinu Srbije i zatraži parlamentarnu većinu.
Prema njegovim rečima, umesto prvobitnih plus 3,5 odsto ovogodišnjeg društvenog rasta, koliko je bilo predviđeno, "sada se očekuje minus dva odsto".
Đelić je naglasio da je zato potreban dodatni napor u štednji, da ne sme da se ugrozi formiranje srednje klase, te da se deo tereta mora preneti na indirektno oporezivanje i porast za jedan odsto PDV-a, što bi povećalo prihode za 15 milijardi dinara.
Đelić je rekao da je pobornik toga da se napravi jaka i manja vlada za šta je potreban politički konsenzus, kao i da je potrebno kloniti se demagogije, odnosno smanjenja za samo dva-tri ministarstva.
On je ocenio da je potrebno napraviti vladu koja će biti još funkcionalnija i štedljivija, sa manje državnih sekretara, pomoćnika i činovnika.
Potpredsednik Vlade je najavio da će nadležni u Evropskoj komisiji u julu odlučivati o 120 miliona evra, koji bi bili namenjeni Srbiji za finansiranje reformskih poduhvata i kapitalnih investicija.
Đelić je ukazao na spremnost Evropske komisije da Srbiji da bespovratnu predpristupnu pomoć i makrofinansijsku podršku, odnosno povoljan zajam i doao da se vode razgovori o paketu koji bi bio i veći od 120 miliona evra, da bi se pokrili izdaci za ovu i narednu godinu i teret krize.
Prema njegovim rečima, obim tih sredstava biće definisan kada u aprilu u našu zemlju dođe tehnička misija Evropske komisije. On je kazao da su u petak naš privatni sektor i uglavnom industrijske firme dobile oko četiri milijarde evra kredita.
On je rekao da će zbog odustajanja od povećanje cene električne energije EPS imati osam milijardi dinara prihoda manje i da će predložiti formiranje mnogo jače kontrole u vladi nad javnim preduzećima.
Istakao je i da je Savet za evropske integracije podržao Vladu da podnese kandidaturu za članstvo u EU ove godine u saradnji sa evropskim partnerima i da Srbija ne može dobiti status kandidata za članstvo u EU, dok i formalno ne počne da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Đelić je komentarisao izjavu predsednika komisije evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak, koja očekuje Srbiju kao punopravnu članicu u EU sredinom sledeće decenije, ocenivši da je to "najnepovoljnija stvar koju smo čuli u smislu rokova".
(Tanjug/na slici premijer i Mlađan Dinkić u Vladi)
Pridruži se MONDO zajednici.
