Predsednik Svetske banke Robert Zelik ocenio je da predstoji veliko slabljenje privrednog rasta u zemljama u razvoju tokom ove godine, što će ugroziti još veći broj ljudi
Predsednik Svetske banke Robert Zelik ocenio je da predstoji veliko slabljenje privrednog rasta u zemljama u razvoju tokom ove godine, što će ugroziti još veći broj ljudi, pa stoga Grupa 20 najrazvijenijih zemalja i privreda u naglom usponu (G20) ne sme posustati u iznalažneju puteva za ponovno uspostavljanje poverenja u svetsku privredu.
Zelik je rekao, u izjavi Rojtersu pred samit G20, 2. aprila u Londonu, da bi se mnogi izazovi krize mogli rešiti ukoliko bi ta grupacija dogovorila reformisanje i jačanje uloge postojećih međunarodnih institucija radi otpora protekcionizmu, procene efikasnosti stimulativnih paketa i nadgledanja reformi bankarskog sektora.
"Sada nije trenutak za popustljivost, za izražavanje lažnog uverenja da je učinjeno sve što se moglo učiniti. Nije vreme za ublažavanje nacionalnih ili čak i regionalnih akcija. Jedan zaključak koji možemo izvući iz događaja iz prošle godine je naša nesposobnost da predvidimo šta nam se približava i kakvi neočekivani događaji iz toga mogu proisteći", rekao je Zelik.
On je predočio da novi podaci Svetske banke pokazuju da bi se privredni rast u zemljama u razvoju mogao znatno usporiti na 2,1 odsto u 2009, što je pad za više od tri procentna podeoka u odnosu na prošlu godinu. Rast će pri tom najviše opasti u centralnoj i istočnoj Evropi, centralnoj Aziji, Latinskoj Americi i karipskom regionu.
Svetska privreda bi ove godine mogla oslabiti 1,7 odsto, u poređenju s rastom od 1,9 procenata u 2008, što bi bio prvi globalni pad od Drugog svetskog rata.
Globalna trgovina robom i uslugama bi istovremeno mogla, prema proceni eksperata Svetske banke, da se smanji oko šest odsto, najviše za 80 godina.
Ove godine bi zbog krize siromaštvom moglo biti zahvaćeno još 53 miliona ljudi koji opstaju sa manje od 1,25 dolara dnevno. Siromašni u zemljama u razvoju imaju daleko manje mogućnosti za zaštitu od posledica ekonomske krize.
"U Londonu, Vašingtonu i Parizu se govori o bonusima, a u delovima Afrike, južne Azije i Latinske Amerike se vodi borba za hranu", ukazao je Zelik.
On je izrazio nadu da će G20 odobriti novi Program za globalnu trgovinsku likvidnost, vredan 50 milijardi dolara, koji bi bio dodatak investiciji Svetske banke od milijardu dolara koju će finansirati vlade i regionalne razvojne banke.
Zelik je ukazao da se oni koji su svesni razmera sadašnje krize zalažu za novi globalni režim upravljanja svetskom privredom i finansijama, ali je naglasio da su sada primarniji reforma postojećih institucija i njihovo efikasnije delovanje, uključujući davanje veće uloge zemljama u razvoju.
"Ukoliko se svetski lideri ozbiljno zalažu za formiranje nove globalne odgovornosti i upravljanja, neka otpočnu modernizaciju multilateralnih institucija kako bi pružili više uticaja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci radi nadgledanja nacionalnih politika", rekao je Zelik.
"Unošenje svetlosti u nacionalno donošenje odluka doprinelo bi transparentnosti, odgovornosti i konsistenciji nacionalnih politika", dodao je on.
Zelik je predočio da svetski lideri treba da izvuku pouke iz prethodnih ekonomskih kriza u Latinskoj Americi 80-ih godina prošlog veka i Aziji iz 90-ih da ne bi ponavljali grešku ignorisanja nedaća najranjivijih i dodao da zemlje u razvoju treba da postanu deo globalnog rešenja za opštu krizu.
On je predložio da razvijene zemlje izdvoje 0,7 odsto svojih stimulativnih paketa u Fond za ranjive, namenjen zemljama u razvoju.
"Za 21. vek nam je potrebna tržišna ekonomija s ljudskim likom. Humana tržišna ekonomija mora prepoznati svoju odgovornost prema pojedincima i celom društvu", zaključio je predsednik Svetske banke.
(Tanjug)
Zelik je rekao, u izjavi Rojtersu pred samit G20, 2. aprila u Londonu, da bi se mnogi izazovi krize mogli rešiti ukoliko bi ta grupacija dogovorila reformisanje i jačanje uloge postojećih međunarodnih institucija radi otpora protekcionizmu, procene efikasnosti stimulativnih paketa i nadgledanja reformi bankarskog sektora.
"Sada nije trenutak za popustljivost, za izražavanje lažnog uverenja da je učinjeno sve što se moglo učiniti. Nije vreme za ublažavanje nacionalnih ili čak i regionalnih akcija. Jedan zaključak koji možemo izvući iz događaja iz prošle godine je naša nesposobnost da predvidimo šta nam se približava i kakvi neočekivani događaji iz toga mogu proisteći", rekao je Zelik.
On je predočio da novi podaci Svetske banke pokazuju da bi se privredni rast u zemljama u razvoju mogao znatno usporiti na 2,1 odsto u 2009, što je pad za više od tri procentna podeoka u odnosu na prošlu godinu. Rast će pri tom najviše opasti u centralnoj i istočnoj Evropi, centralnoj Aziji, Latinskoj Americi i karipskom regionu.
Svetska privreda bi ove godine mogla oslabiti 1,7 odsto, u poređenju s rastom od 1,9 procenata u 2008, što bi bio prvi globalni pad od Drugog svetskog rata.
Globalna trgovina robom i uslugama bi istovremeno mogla, prema proceni eksperata Svetske banke, da se smanji oko šest odsto, najviše za 80 godina.
Ove godine bi zbog krize siromaštvom moglo biti zahvaćeno još 53 miliona ljudi koji opstaju sa manje od 1,25 dolara dnevno. Siromašni u zemljama u razvoju imaju daleko manje mogućnosti za zaštitu od posledica ekonomske krize.
"U Londonu, Vašingtonu i Parizu se govori o bonusima, a u delovima Afrike, južne Azije i Latinske Amerike se vodi borba za hranu", ukazao je Zelik.
On je izrazio nadu da će G20 odobriti novi Program za globalnu trgovinsku likvidnost, vredan 50 milijardi dolara, koji bi bio dodatak investiciji Svetske banke od milijardu dolara koju će finansirati vlade i regionalne razvojne banke.
Zelik je ukazao da se oni koji su svesni razmera sadašnje krize zalažu za novi globalni režim upravljanja svetskom privredom i finansijama, ali je naglasio da su sada primarniji reforma postojećih institucija i njihovo efikasnije delovanje, uključujući davanje veće uloge zemljama u razvoju.
"Ukoliko se svetski lideri ozbiljno zalažu za formiranje nove globalne odgovornosti i upravljanja, neka otpočnu modernizaciju multilateralnih institucija kako bi pružili više uticaja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci radi nadgledanja nacionalnih politika", rekao je Zelik.
"Unošenje svetlosti u nacionalno donošenje odluka doprinelo bi transparentnosti, odgovornosti i konsistenciji nacionalnih politika", dodao je on.
Zelik je predočio da svetski lideri treba da izvuku pouke iz prethodnih ekonomskih kriza u Latinskoj Americi 80-ih godina prošlog veka i Aziji iz 90-ih da ne bi ponavljali grešku ignorisanja nedaća najranjivijih i dodao da zemlje u razvoju treba da postanu deo globalnog rešenja za opštu krizu.
On je predložio da razvijene zemlje izdvoje 0,7 odsto svojih stimulativnih paketa u Fond za ranjive, namenjen zemljama u razvoju.
"Za 21. vek nam je potrebna tržišna ekonomija s ljudskim likom. Humana tržišna ekonomija mora prepoznati svoju odgovornost prema pojedincima i celom društvu", zaključio je predsednik Svetske banke.
(Tanjug)
