Šef misije MMF za Srbiju Albert Jeger izjavio je da će od Beograda u najvećij meri zavisiti kada će Izvršni odbor MMF odobriti sporazum o kreditnom aranžmanu.
Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Albert Jeger izjavio je da će od Beograda u najvećij meri zavisiti kada će Izvršni odbor MMF odobriti sporazum o kreditnom aranžmanu, vredan tri milijarde evra, koji su prošle sedmice postigli MMF i Srbija.
"Vlada će morati da podnese revidirani plan budžeta skupštini. Znamo da vlada u Beogradu još razmatra neke od mera koje se posebno tiču dodatnog poreza na primanja. Očigledno, što je više pitanja za debatu, veći je rizik da bi moglo doći do odlaganja procesa odobrenja u Izvršnom odboru fonda", rekao je Jeger za "Glas Amerike".
On je ocenio da je ekonomija Srbije vrlo teško pogođena globalnom finansijskom krizom, posebno padom izvoza u januaru i februaru, dok je priliv kapitala smanjen.
"Istovremeno, Srbija je tokom proteklih nekoliko godina akumulirala velike strane zajmove, što se odrazilo na trenutno visoki deficit i veliki spoljni dug", ukazao je Jeger.
Šef misije MMF za Srbiju je naveo da u svetlu tih izazova treba preduzeti tri osnovne stvari.
Vlada treba da prilagodi budžet shodno prihodima. Da bi se sprečio oštri porast fiskalnog deficita, smatra Jeger, potrebna su izvesna fiskalna prilagođavanja.
"Drugi važan stub ovog programa je da MMF traži obećanja stranih banaka da će ostati angažovane u Srbiji i, konačno međunarodne finansijske institucije, ukljujujući MMF, moraće da obezbede znatnu spoljnu finansijsku podršku", rekao je Jeger.
Funkcioner MMF-a je ukazao da je Srbija tokom proteklih godina, zbog brzog ekonomskog rasta, beležila velike državne prihode, pa je i potrošnja rasla vrlo brzo. Na primer, naveo je on, penzije su u 2008. rasle oko 24 odsto, a u 2009. će porasti oko 17 odsto.
"Odluke o tim troškovima donete su na osnovu pretpostavke da će ekonomija rasti vrlo brzo u neposrednoj budućnosti, što nije bio slučaj. Stoga se javila potreba da se troškovi prilagode obimu budžetskog prihoda", objasnio je Jegere.
On je dodao da sporazum postignut sa MMF-om predviđa ukidanje daljeg povećanja plata i penzija u 2009. i 2010. godini i znatno smanjenje neobaveznih izdataka na dobra i usluge, kao i državnih subvencija na svim nivoima.
Prema njegovim rečima, kapitalne investicije i budžetski rashodi za socijalne namene uglavnom će biti zaštićeni.
Na podsećanje da neki ekonomisti u Srbiji smatraju da je vreme za stezanje kaiša i da upozoravaju građane da rade više i troše manje, Jeger je rekao da je važno poslušati taj savet.
"Treba stegnuti kaiš. Tokom godina do 2008. ukupni troškovi srpske ekonomije bili su daleko veći nego što je bio prihod, što je u 2008. dovelo do ukupnog deficita od oko 500 milijardi dinara. To je bilo moguće, jer su strani investitori bili voljni da finansiraju to preterano trošenje, ali bi sada troškove trebalo prilagoditi realnijem nivou prihoda", rekao je on.
Jeger se složio sa izjavom premijera Mirka Cvetkovića da sredstva od ovog aranžmana sa MMF-om neće biti namenjena pokriću u budžetskog deficita, već jačanju deviznih rezervi zemlje.
"Međutim, istovremeno, veliki deo tih sredstava će verovatno na kraju biti iskorišćen za pokriće stranog duga sa kojim će Srbija biti suočena tokom 2009. i 2010. godine. To omogućava privatnom sektoru da smanji troškove daleko postepenije nego što bi bio slučaj da ova sredstva nisu dostupna", rekao je on.
Jegera je ocenio da MMF ima veoma plodnu, dugogodišnju saradnju sa vlastima u Srbiji.
"Nadamo se da će tekući revidirani aranžman funkcionisati, tako da će Srbija izaći iz perioda usporenog rasta daleko snažnija, kao i da će vlada biti u dobroj poziciji da postigne svoj krajnji cilj - prelazak na evro", zaključio je Jeger.
(Tanjug)
"Vlada će morati da podnese revidirani plan budžeta skupštini. Znamo da vlada u Beogradu još razmatra neke od mera koje se posebno tiču dodatnog poreza na primanja. Očigledno, što je više pitanja za debatu, veći je rizik da bi moglo doći do odlaganja procesa odobrenja u Izvršnom odboru fonda", rekao je Jeger za "Glas Amerike".
On je ocenio da je ekonomija Srbije vrlo teško pogođena globalnom finansijskom krizom, posebno padom izvoza u januaru i februaru, dok je priliv kapitala smanjen.
"Istovremeno, Srbija je tokom proteklih nekoliko godina akumulirala velike strane zajmove, što se odrazilo na trenutno visoki deficit i veliki spoljni dug", ukazao je Jeger.
Šef misije MMF za Srbiju je naveo da u svetlu tih izazova treba preduzeti tri osnovne stvari.
Vlada treba da prilagodi budžet shodno prihodima. Da bi se sprečio oštri porast fiskalnog deficita, smatra Jeger, potrebna su izvesna fiskalna prilagođavanja.
"Drugi važan stub ovog programa je da MMF traži obećanja stranih banaka da će ostati angažovane u Srbiji i, konačno međunarodne finansijske institucije, ukljujujući MMF, moraće da obezbede znatnu spoljnu finansijsku podršku", rekao je Jeger.
Funkcioner MMF-a je ukazao da je Srbija tokom proteklih godina, zbog brzog ekonomskog rasta, beležila velike državne prihode, pa je i potrošnja rasla vrlo brzo. Na primer, naveo je on, penzije su u 2008. rasle oko 24 odsto, a u 2009. će porasti oko 17 odsto.
"Odluke o tim troškovima donete su na osnovu pretpostavke da će ekonomija rasti vrlo brzo u neposrednoj budućnosti, što nije bio slučaj. Stoga se javila potreba da se troškovi prilagode obimu budžetskog prihoda", objasnio je Jegere.
On je dodao da sporazum postignut sa MMF-om predviđa ukidanje daljeg povećanja plata i penzija u 2009. i 2010. godini i znatno smanjenje neobaveznih izdataka na dobra i usluge, kao i državnih subvencija na svim nivoima.
Prema njegovim rečima, kapitalne investicije i budžetski rashodi za socijalne namene uglavnom će biti zaštićeni.
Na podsećanje da neki ekonomisti u Srbiji smatraju da je vreme za stezanje kaiša i da upozoravaju građane da rade više i troše manje, Jeger je rekao da je važno poslušati taj savet.
"Treba stegnuti kaiš. Tokom godina do 2008. ukupni troškovi srpske ekonomije bili su daleko veći nego što je bio prihod, što je u 2008. dovelo do ukupnog deficita od oko 500 milijardi dinara. To je bilo moguće, jer su strani investitori bili voljni da finansiraju to preterano trošenje, ali bi sada troškove trebalo prilagoditi realnijem nivou prihoda", rekao je on.
Jeger se složio sa izjavom premijera Mirka Cvetkovića da sredstva od ovog aranžmana sa MMF-om neće biti namenjena pokriću u budžetskog deficita, već jačanju deviznih rezervi zemlje.
"Međutim, istovremeno, veliki deo tih sredstava će verovatno na kraju biti iskorišćen za pokriće stranog duga sa kojim će Srbija biti suočena tokom 2009. i 2010. godine. To omogućava privatnom sektoru da smanji troškove daleko postepenije nego što bi bio slučaj da ova sredstva nisu dostupna", rekao je on.
Jegera je ocenio da MMF ima veoma plodnu, dugogodišnju saradnju sa vlastima u Srbiji.
"Nadamo se da će tekući revidirani aranžman funkcionisati, tako da će Srbija izaći iz perioda usporenog rasta daleko snažnija, kao i da će vlada biti u dobroj poziciji da postigne svoj krajnji cilj - prelazak na evro", zaključio je Jeger.
(Tanjug)
