Začarani krug nelikvidnosti koji hara Srbijom sve je širi. Od 146 milijardi dinara duga, i to bez kamate s početka prošle godine stiglo se do 230 milijardi dinara, a broj blokiranih računa se za nešto više od godinu dana povećao za 13.687, piše Blic.
Začarani krug nelikvidnosti koji hara Srbijom sve je širi. Od 146 milijardi dinara duga, i to bez kamate s početka prošle godine stiglo se do 230 milijardi dinara, a broj blokiranih računa se za nešto više od godinu dana povećao za 13.687, piše Blic.
U zamku nelikvidnosti uletela su samo u martu nova 694 preduzeća kojima je blokiran račun, pa ih je u ovom trenutku ukupno 59.333 sa računima koji ne vrede ničemu.
Preduzeća duguju dobavljačima, bankama i državi koja sa svoje strane ima neizmirenih obaveza još iz 2007. godine, a pojedinačno privatne kompanije zbog nedomaćinskog poslovanja javnih preduzeća štetuju i po više od milijardu dinara.
Zbog toga oni ne plaćaju svojim dužnicima, dok im na sva dugovanja prema državi uredno ide kamata od 0,2 odsto.
Baš zbog toga što dug ide od vrha, problem je veći i teško rešiv, a svi čekaju najavljenu "multilateralnu kompenzaciju" kada bi međusobni dugovi trebalo da se prebijaju. Međutim, onima koji su već uleteli u blokadu teško šta može pomoći, jer o kreditima za likvidnost koje subvencioniše država ove kompanije mogu samo da sanjaju.
Prema podacima kojima se u ovom trenutku barata, a tiču se povoljnih kredita koje je subvencionisala država kao pomoć privredi, jasno je da ono što domaće kompanije žulja nije potreba da investiraju već kako da prežive.
Saša Đogović iz Instituta za ispitivanje tržišta objašnjava da je problem nelikvidnosti u privredi od početka krize dodatno produbljen i da se sada može smatrati hroničnom pojavom.
Anketa koja je nedavno sprovedena između 200 proizvođača pokazuje da 71 odsto ima problem u naplati svojih potraživanja, pri čemu njih svega 25 odsto potraživanja uspeva da naplati ili u celosti ili delimično tek u roku od šest meseci ili godinu i više dana.
Zato je reprogramiranje dugova pravo rešenje, jer kako kaže Đogović, privreda na taj način dolazi do vazduha na određeni period koji treba da iskoristi u smislu racionalizacije i restrukturacije proizvodnih kapaciteta.
U svemu tome im je potrebna aktivna uloga državnih institucija,kaže Đogović i dodaje da ukoliko preduzeća imaju tržišnu perspektivu, ona zajedno sa bankama moraju da iznađu modus kako da izađu iz blokade, jer ni bankama ni preduzećima nije u interesu da odu u stečaj.
Iz Unije poslodavaca poručuju da će većina firmi sa blokiranim računima, završiti u stečaju, a deblji kraj izvući će manje kompanije koje su imale svoja potraživanja kod ovih kompanija.
Štetovaće i država koju ne bi trebalo mnogo žaliti, jer je čak i premijer Srbije Mirko Cvetković na nedavnom sastanku sa Unijom priznao da je država generator nelikvidnosti privrede.
Blokirane firme i preduzetnici najviše duguju bankama - ukupno 91 milijardu dinara, a državi 65 milijardi.
(FoNet/foto Index.hr)
U zamku nelikvidnosti uletela su samo u martu nova 694 preduzeća kojima je blokiran račun, pa ih je u ovom trenutku ukupno 59.333 sa računima koji ne vrede ničemu.
Preduzeća duguju dobavljačima, bankama i državi koja sa svoje strane ima neizmirenih obaveza još iz 2007. godine, a pojedinačno privatne kompanije zbog nedomaćinskog poslovanja javnih preduzeća štetuju i po više od milijardu dinara.
Zbog toga oni ne plaćaju svojim dužnicima, dok im na sva dugovanja prema državi uredno ide kamata od 0,2 odsto.
Baš zbog toga što dug ide od vrha, problem je veći i teško rešiv, a svi čekaju najavljenu "multilateralnu kompenzaciju" kada bi međusobni dugovi trebalo da se prebijaju. Međutim, onima koji su već uleteli u blokadu teško šta može pomoći, jer o kreditima za likvidnost koje subvencioniše država ove kompanije mogu samo da sanjaju.
Prema podacima kojima se u ovom trenutku barata, a tiču se povoljnih kredita koje je subvencionisala država kao pomoć privredi, jasno je da ono što domaće kompanije žulja nije potreba da investiraju već kako da prežive.
Saša Đogović iz Instituta za ispitivanje tržišta objašnjava da je problem nelikvidnosti u privredi od početka krize dodatno produbljen i da se sada može smatrati hroničnom pojavom.
Anketa koja je nedavno sprovedena između 200 proizvođača pokazuje da 71 odsto ima problem u naplati svojih potraživanja, pri čemu njih svega 25 odsto potraživanja uspeva da naplati ili u celosti ili delimično tek u roku od šest meseci ili godinu i više dana.
Zato je reprogramiranje dugova pravo rešenje, jer kako kaže Đogović, privreda na taj način dolazi do vazduha na određeni period koji treba da iskoristi u smislu racionalizacije i restrukturacije proizvodnih kapaciteta.
U svemu tome im je potrebna aktivna uloga državnih institucija,kaže Đogović i dodaje da ukoliko preduzeća imaju tržišnu perspektivu, ona zajedno sa bankama moraju da iznađu modus kako da izađu iz blokade, jer ni bankama ni preduzećima nije u interesu da odu u stečaj.
Iz Unije poslodavaca poručuju da će većina firmi sa blokiranim računima, završiti u stečaju, a deblji kraj izvući će manje kompanije koje su imale svoja potraživanja kod ovih kompanija.
Štetovaće i država koju ne bi trebalo mnogo žaliti, jer je čak i premijer Srbije Mirko Cvetković na nedavnom sastanku sa Unijom priznao da je država generator nelikvidnosti privrede.
Blokirane firme i preduzetnici najviše duguju bankama - ukupno 91 milijardu dinara, a državi 65 milijardi.
(FoNet/foto Index.hr)
