Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić ocenio je u Nišu u sredu da su ekonomske mere vlade Srbije dobre jer neće imati veliki uticaj na cene.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić ocenio je u Nišu u sredu da su ekonomske mere vlade Srbije dobre jer neće imati veliki uticaj na cene.
"Jako je važno što je najveći deo mera, oko 90 milijardi od ukupnog paketa od 105 milijardi dinara, neinflatoran. Ide se na smanjenje izdataka, a samo manji deo mera će uticati na cene, poput akciza i taksi u mobilnoj telefoniji", rekao je Jelašić na konferenciji za novinare u Nišu.
On je kazao da će 15 milijardi dinara iz paketa mera Vlade Srbije koje imaju inflatorni karakter imati mali efekat na cene.
"Mnogo je bolje što se problem rešava smanjenjem rashoda, a ne povećanjem prihoda kroz povećanje poreza na dodatu vrednost ili sličnim merama", rekao je Jelašić.
Na pitanje da li je kurs dinara stabilan, guverner NBS je odgovorio da bi srpska valuta mogla da ojača ukoliko se sporazum sa MMF-om sprovede ukoliko Srbija povuče kredite o kojima je završila pregovore, jer će to značiti dodatni priliv novca u Srbiji.
On je kazao da to zavisi od toga kakvo će biti makroekonomsko okruženje i dodao da ne govori o tome "kakav će kurs biti sutra ili prekosutra već za par meseci", rekao je Jelašić.
Jelašić je ocenio da će banke u Srbiji morati u narednom periodu da se pozabave brojem zaposlenih i da on nije razumeo njihovu ekspanziju i otvaranje tolikog broja ekspozitura i u mestima za koja se zna da će depoziti biti mali.
"Za nekoliko meseci banke će morati da vode više računa o svojim troškovima. Finansijski sektor deliće sudbinu javnog sektora", rekao je Jelašsić.
Jelašić je izjavio da se zaposlenima u NBS neće smanjivati plate zbog mera štednje koje je donela Vlada Srbije.
"Mi u NBS se ne osećamo prozvanim u programu Vlade Srbije jer nismo državni službenici i imamo zakonom zagarantovanu samostalnost, to znači i finansijsku samostalnost", kazao je Jelašić na konferenciji za novinare.
Jedna od mera Vlade Srbije za smanjenje rashoda države je privremeno smanjenje plata u državnoj administraciji, uključujući i Skupštinu Srbije, Narodnu banku Srbije, Privrednu komoru Srbije, regionalne komore, javna preduzeća i agencije.
"Nema smanjenja pojedinačnih zarada. Mi ćemo ove godine imati dodatno smanjivanje broja zaposlenih i neće doći do povećanja suma zarada i to je jedini reper koji se koristi i prema Međunarodnom monetarnom fondu i prema svima ostalima", rekao je guverner NBS.
"Dok se broj zaposlenih u državnoj administraciji povećavao za nekoliko hiljada svakih pet godina, mi smo u tom periodu svakodnevno smanjivali broj zaposelenih sa 5.500 na 2.300 zaposlenih", rekao je Jelašić.
Guverner NBS je u Nišu razgovarao sa privrednicima niškog regiona koji su mu preneli ocenu da su glavni generatori nelikvidnosti u Srbiji državna preduzeća koja ne servisiraju svoje dugove uredno, kao i veliki trgovinski lanci.
Komentarišući ovu ocenu Jelašić je rekao da se u prethodnom periodu više trošilo nego što su to prihodi dozvoljavali.
"Mnogi su mislili da će rupe u budžetu i javnom sektoru pokriti neko drugi, ali će sada morati da se troši manje", napomenuo je Jelašić.
Kada su u pitanju trgovinski lanci, guverner se pita u kojoj meri se smanjio obim trgovine i za koliko su ti lanci produžili rokove prema svojim dobavljačima u plaćanju.
"Trgovina u maloprodaji je neznatno opala, pa je pitanje da li je kašnjenje identično tom smanjenju ili je ono nešto više", rekao je Jelašić.
"Ukoliko je to kašnjenje veće, onda se novac koristi za nešto drugo i ja mislim da se ministri bave tim pitanjima", napomenuo je guverner.
Komentarišući napise u štampi da je MMFsugerisao da bi zemlje istočne Evrope trebalo hitno da pređu na evro kao zakonsko sredstvo plaćanja, Jelašić je ukazao da se ta preporuka ne odnosi na Srbiju i da su "srpski mediji taj deo malo domislili".
"Mislilo se pre svega na zemlje članice Evropske unije", objasnio je Jelašić, priznajući da je likvidnost u zemlji sada pogoršna.
"Veliki deo duga preduzeća i građana je u evrima, ali Srbija ima adekvatnost kapitala koja je tri puta veća nego u zemljama EU. Ako se nešto i desi, imamo bolje i veće obezbeđenje, jer je 45 odsto štednje kod NBS", prokomentarisao je on ocenu da Srbija spada u zemlje sa većim finansijskim rizicima.
Prema rečima guvernera, u Srbiji se kriza izjednačava sa inflacijom, ali toga ovde neće biti. "Nema štampanja para i niko to neće radti", kategoričan je guverner.
Na žalbe privrednika da su banke zaoštrile uslove kreditanja, Jelašić je podsetio na izreku da "bankari nude kišobrane kada sija sunce, a traže da se vrate kada pada kiša", ali da je sreća da u Srbiji ima više banaka.
Jelašić je poručio privrednicima da je "dug zao drug" i da je "gotovina u ovim vremenima zlata vredna".
Prema njegovoj oceni, efekti krize će se mnogo više osećati narednih meseci, ali u Srbiji, smatra, nije moguća hipotekarna kriza.
On je napomenuo da je učešće hipotekarnih kredita u bilansima manje od 10 odsto, kao i da u Srbiji nije bilo klasičnih hipotekarnih banaka.
(agencije/MONDO)
"Jako je važno što je najveći deo mera, oko 90 milijardi od ukupnog paketa od 105 milijardi dinara, neinflatoran. Ide se na smanjenje izdataka, a samo manji deo mera će uticati na cene, poput akciza i taksi u mobilnoj telefoniji", rekao je Jelašić na konferenciji za novinare u Nišu.
On je kazao da će 15 milijardi dinara iz paketa mera Vlade Srbije koje imaju inflatorni karakter imati mali efekat na cene.
"Mnogo je bolje što se problem rešava smanjenjem rashoda, a ne povećanjem prihoda kroz povećanje poreza na dodatu vrednost ili sličnim merama", rekao je Jelašić.
Na pitanje da li je kurs dinara stabilan, guverner NBS je odgovorio da bi srpska valuta mogla da ojača ukoliko se sporazum sa MMF-om sprovede ukoliko Srbija povuče kredite o kojima je završila pregovore, jer će to značiti dodatni priliv novca u Srbiji.
On je kazao da to zavisi od toga kakvo će biti makroekonomsko okruženje i dodao da ne govori o tome "kakav će kurs biti sutra ili prekosutra već za par meseci", rekao je Jelašić.
Jelašić je ocenio da će banke u Srbiji morati u narednom periodu da se pozabave brojem zaposlenih i da on nije razumeo njihovu ekspanziju i otvaranje tolikog broja ekspozitura i u mestima za koja se zna da će depoziti biti mali.
"Za nekoliko meseci banke će morati da vode više računa o svojim troškovima. Finansijski sektor deliće sudbinu javnog sektora", rekao je Jelašsić.
Jelašić je izjavio da se zaposlenima u NBS neće smanjivati plate zbog mera štednje koje je donela Vlada Srbije.
"Mi u NBS se ne osećamo prozvanim u programu Vlade Srbije jer nismo državni službenici i imamo zakonom zagarantovanu samostalnost, to znači i finansijsku samostalnost", kazao je Jelašić na konferenciji za novinare.
Jedna od mera Vlade Srbije za smanjenje rashoda države je privremeno smanjenje plata u državnoj administraciji, uključujući i Skupštinu Srbije, Narodnu banku Srbije, Privrednu komoru Srbije, regionalne komore, javna preduzeća i agencije.
"Nema smanjenja pojedinačnih zarada. Mi ćemo ove godine imati dodatno smanjivanje broja zaposlenih i neće doći do povećanja suma zarada i to je jedini reper koji se koristi i prema Međunarodnom monetarnom fondu i prema svima ostalima", rekao je guverner NBS.
"Dok se broj zaposlenih u državnoj administraciji povećavao za nekoliko hiljada svakih pet godina, mi smo u tom periodu svakodnevno smanjivali broj zaposelenih sa 5.500 na 2.300 zaposlenih", rekao je Jelašić.
Guverner NBS je u Nišu razgovarao sa privrednicima niškog regiona koji su mu preneli ocenu da su glavni generatori nelikvidnosti u Srbiji državna preduzeća koja ne servisiraju svoje dugove uredno, kao i veliki trgovinski lanci.
Komentarišući ovu ocenu Jelašić je rekao da se u prethodnom periodu više trošilo nego što su to prihodi dozvoljavali.
"Mnogi su mislili da će rupe u budžetu i javnom sektoru pokriti neko drugi, ali će sada morati da se troši manje", napomenuo je Jelašić.
Kada su u pitanju trgovinski lanci, guverner se pita u kojoj meri se smanjio obim trgovine i za koliko su ti lanci produžili rokove prema svojim dobavljačima u plaćanju.
"Trgovina u maloprodaji je neznatno opala, pa je pitanje da li je kašnjenje identično tom smanjenju ili je ono nešto više", rekao je Jelašić.
"Ukoliko je to kašnjenje veće, onda se novac koristi za nešto drugo i ja mislim da se ministri bave tim pitanjima", napomenuo je guverner.
Komentarišući napise u štampi da je MMFsugerisao da bi zemlje istočne Evrope trebalo hitno da pređu na evro kao zakonsko sredstvo plaćanja, Jelašić je ukazao da se ta preporuka ne odnosi na Srbiju i da su "srpski mediji taj deo malo domislili".
"Mislilo se pre svega na zemlje članice Evropske unije", objasnio je Jelašić, priznajući da je likvidnost u zemlji sada pogoršna.
"Veliki deo duga preduzeća i građana je u evrima, ali Srbija ima adekvatnost kapitala koja je tri puta veća nego u zemljama EU. Ako se nešto i desi, imamo bolje i veće obezbeđenje, jer je 45 odsto štednje kod NBS", prokomentarisao je on ocenu da Srbija spada u zemlje sa većim finansijskim rizicima.
Prema rečima guvernera, u Srbiji se kriza izjednačava sa inflacijom, ali toga ovde neće biti. "Nema štampanja para i niko to neće radti", kategoričan je guverner.
Na žalbe privrednika da su banke zaoštrile uslove kreditanja, Jelašić je podsetio na izreku da "bankari nude kišobrane kada sija sunce, a traže da se vrate kada pada kiša", ali da je sreća da u Srbiji ima više banaka.
Jelašić je poručio privrednicima da je "dug zao drug" i da je "gotovina u ovim vremenima zlata vredna".
Prema njegovoj oceni, efekti krize će se mnogo više osećati narednih meseci, ali u Srbiji, smatra, nije moguća hipotekarna kriza.
On je napomenuo da je učešće hipotekarnih kredita u bilansima manje od 10 odsto, kao i da u Srbiji nije bilo klasičnih hipotekarnih banaka.
(agencije/MONDO)
