Donošenjem Uredbe Vlade, kojom su derogirani i srpski i evropski zakon o zaštiti potrošača, po svemu sudeći, završena je priča o povraćaju para srpskim turistima. Agencije su koliko-toliko zaštićene, a građani su - postali nevoljni kreditori.
Dramu oko toga da li će dobiti nazad novac za putovanje koje su platili ali neće moći na njega, presekla je Vlada "Uredbom o ponudi zamenskog putovanja za turističko putovanje koje je otkazano ili nije realizovano usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2".
Da li će tako i ostati zavisiće, možda, i od Ustavnog suda, ukoliko do njega stigne žalba na ovakvu odluku vlasti.
"Uredba Vlade je apsolutno neustavna jer ne može uredbom da se van snage stave odredbe zakona. A u ovom slučaju krše se Ustav i bar tri zakona: Zakon o turizmu, Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o obligacionim odnosima. Na sve to uredba važi retroaktivno, što je takođe nezakonito", kaže za MONDO advokat Gorica Lazić.
Advokat Lazić, koja ima i decenijsko direktorsko iskustvo upravo u turističkom biznisu, ističe da je dovoljan već Ustav, gde se u članu 123 tačka 3 kaže da Vlada donosi uredbe za sprovođenje zakona (a ne za njegovu promenu).
Aktuelnom Uredbom od 30. aprila se predviđa da turistička agencija za sve aranžmane koji su delimično ili potpuno uplaćeni zaključno sa 15. martom (dan proglašenja vanrednog stanja u Srbiji) "može da ponudi" vaučere za zamensko putovanje iste vrednosti.
Zamensko putovanje, za koje se pravi novi ugovor, mora se obaviti do 31. decembra 2021. godine.
Putnici koji su do tog roka dali pare za letovanje ove godine, a takvih je prema procenama iz YUTE bilo između 100.000 i 240.000 hiljada (polovina ovih putovanja je plaćena u celosti), naprasno su odlukom Vlade postali kreditori turističkih agencija, i to bez naknade.
Pare onih koji su pristali na zamenu, kao i onih koji nisu, ostaće praktično kod agencija (koje tvrde da su ih prosledile partnerima u inostranstvo) do zamenskog putovanja, ukoliko se odluče da prihvate vaučer, ili čak do kraja januara 2022. godine, kada bi najranije mogli da dobiju najveći deo novca nazad, ukoliko se izjasne da ne žele zamensko putovanje.
Ako ste u banci podigli 1.000 evra kredita da biste uplatili to letovanje, za to vreme ćete napraviti manjak od najmanje 120 evra kamate. Na stranu to što, kako kaže advokat Lazić, u zamenu po istoj ceni dobiti aranžman koji će ove i sledeće godine biti jeftiniji (na Siciliji već daju neverovatne ponude), jer i u zemljama koje su globalne turističke destinacije imaju pakete mera za spasavanje turizma, pa će davati znatne popuste da "izvade sezonu".
Ne neke je, kao za beogradskog advokata Ivana Ječmenicu, ova priča za završena.
"Vlada je uredbom derogirala Zakon o zaštiti potrošača i oštećeni klijenti agencija praktično ne mogu ništa da učine osim da uzmu vaučer", kaže za MONDO advokat Ječmenica.
A srpski Zakon o zaštiti potrošača taksativno navodi uslove pod kojima potrošač može da pre otpočinjanja turističkog putovanja odustane od ugovora "u primerenom roku" (koji se određuje s obzirom na vrstu turističkog putovanja, obično 45 do 90 dana pre polaska) a turistička agencija ima pravo samo na naknadu administrativnih troškova. Putnik može da odustane i posle "blagovremenog roka", ali onda je iznos koji dobija nazad manji.
Turističke agencije, kao i njihov predstavnik direktor asocijacija YUTA Aleksandar Seničić, pozivali su se u medijskim izjavama na "višu silu", to jest na pandemiju covid-19. Oni tvrde da je "nemoguće da se dobije povraćaj novca i da su sve odrednice koje zakon predviđa po pitanju otkazivanja aranžmana stavljene van snage s obzirom da je vanredno stanje".
Advokat Gorica Lazić, i tu ima pravni kontaargument - ukoliko putnik odluči da otkaže putovanje 45 dana do 90 dana pre datuma početka aranžmana (zavisno od aranžmana), ima pravo na povraćaj pune sume novca u skladu sa Zakonom o turizmu i Opštim uslovima putovanja.
"Nema osnova da se neko poziva na vanredno stanjem a putnici ne bi trebalo da budu u obavezi da prihvate vaučere agencija. Najpre, nije u svim zemljama proglašeno vanredno stanje, u mnogima su samo uvedene posebne vanredne mere, a to nije isto. Drugo, klijent koji želi da otkaže putovanje mesec i po dana pre polaska, uopšte nije dužan da navede razlog. Jednostavno, ima pravo da se predomisli.", tvrdi Lazić, dodajući da u takvim slučajevima agencija ima pravo da naplati samo administrativne troškove.
"Administrativni troškovi su neznatni u odnosu na cenu aranžmana. To su telefonski računi, papir, vreme utrošeno na sklapanje aranžmana, i dođu možda do deset odsto vrednosti aranžmana", pojašnjava Lazić.
Ona ističe da, Osim toga, agencije u ugovorima sa tur-operatorima i hotelijerima obično imaju mogućnost otkaza i povraćaja uplaćenog iznosa. Takođe, u ovom slučaju nisu imali troškove koji su obuhvaćeni aranžmanom i koji su naplaćeni (prevoz, vodič, hrana, čišćenje sobe i druge).
"Pozivanje na to da su prosledili baš novac konkretne osobe treba dokazati, a s druge strane, nije problem putnika kakav su oni ugovor zaključili. I na kraju, turistički sektor već ima u paketu mera Vlade plaćen minimalac za radnike, kredite sa 1 odsto kamate Fonda za razvoj a dobiće i dodatnu sektorsku pomoć. Najbolje još da ih i građani kreditiraju", rekla je Lazić.
ŠTA KAŽE EVROPSKI KOMESAR
Pozivanje na "višu silu" možda prolazi u Srbiji, videćemo da li će neko okušati sreću protiv agencije na redovnom sudu ili će možda neki pokret potrošača uredbu Vlade poslati pred Ustavni sud, ali u EU ne.
Advokati Ječmenica i Lazić ne veruju da će u Srbiji to završiti na nekom (privatnom) suđenju, pre svega jer su ovde inicijalni troškovi suđenja (koji se naplate po dobitku parnice) veliki i mogli bi da iznesu koliko i cena aranžmana, ali u Evropi bi moglo.
Uredbama kojima se klijentima nameću vaučeri, krše se u Evropi ne samo nacionalni zakoni nego i oni EU.
Evropski komesar za pravdu i zaštitu potrošača, Didije Rejner, napisao je na vebsajtu svog departmana da nema zbora da "pravo putnika na nadoknadu prema direktivama EU o putovanjima (EU Package Travel Directive) važi i u okolnostima koju vanredne i ne mogu se izbeći kao što je izbijanje epidemije covid-19".
Doduše, komesar Rejnar apeluje da ljudi "prihvate vaučere" ali ne zbog zaštite potrošača, već zaštite turističke industrije, a ako ne prihvate - da trošak otkazanog putovanja agencijama treba da nadoknade države, kroz podršku za likvidnost turističkoj industriji.
U Srbiji se, kako je rekao ministar Ljajić, očekuje da će šteta u turizmu nastala usled krize izazvane korona virusom, biti oko 300 miliona evra.
Prave turističke agencije, uvereni smo, dogovoriće se s klijentima i bez "toljage" u obliku uredbe o vaučerima, i kod nas i u svetu.
Tako smatra iKejn Piri, bivši direktor britanske agencije Travel Repablik i osnivač VIVID Travel, koji je pokrenuo kampanju "It’s Right to Refund" a koja se zalaže za "pravo na povraćaj".
"Turističke agencije zloupotrebljavaju trenutnu situaciju (misli pre svega na britansko udruženje turističkih agencija koje lobiraju za izmenu zakona) i ponašaju se kao da je zakon već promenjen. One pišu sopstvena pravila i govore potrošačima 'ne, nećemo vam vratiti novac uopšte jer mislimo da će se zakon promeniti'. Od toga se ne mogu odbraniti."
Ministar turizma Rasim Ljajić tvrdi da je od 123.000 uplaćenih aranžmana "rešeno" 98.000, pri čemu su neki klijenti dobili novac nazad, a neki prihvatili zamensko putovanje.
Ako se ima u vidu da Booking.com i AirBnB vraćaju novac za uslugu smeštaja koja se otkaže, sada će i putnici iz Srbije imati priliku da se uvere koje su agencije "prave" a koje "tašna i mašna" firme.
A to je vrlo značajan podatak, s obzirom na poruke tipa "na koronu se moramo navići, s njom ćemo (a i nekim drugim virusima) živeti i u budućnosti".
