Provizije za podizanje novca sa bankomata banaka koje nisu izdavalac platne kartice, u Srbiji se kreće od 0,25 do tri odsto po transakciji, ali se realni troškovi za manje sume novca kreću i do 7,5 odsto.
Provizije za podizanje novca sa bankomata banaka koje nisu izdavalac platne kartice, u Srbiji se kreće od 0,25 do tri odsto po transakciji, ali se realni troškovi za manje sume novca kreću i do 7,5 odsto.
Razlog za ovo su minimalni iznosi transakcija koje su banke propisale, a koji se kreću od 45 do 150 dinara za Viza Elektron kartice, od 20 do 100 dinara za DINA debitne kartice, odnosno od 60 do 150 dinara za Maestro kartice.
Prema najnovijem istraživanju Internet portala www.krediti.rs, ukoliko podižete 2.000 dinara Viza Elektron karticom, iznos naknade se kreće od 50 do čak 150 dinara, što predstavlja 7,5 odsto od podignutog iznosa, jer maksimalnih tri odsto na tu sumu iznosi 60 dinara.
Troškovi podizanja 2.000 dinara Maestro karticom sa bankomata drugih banaka se kreće od 60 do 150 dinara.
Za isti iznos podignut DINA debitnom karticom platićete od 20 do 100 dinara, što je pet odsto od podignutog iznosa u zavisnosti od banke na čijem bankomatu podižete gotovinu, tako da se nameće zaključak da su najniže provizije pri korišćenju nacionalne DINA debitne kartice.
Troškove naknada je moguće izbeći podizanjem novca sa bankomata banke koja je izdala debitnu karticu, jer domaće banke ne naplaćuju naknade za podizanje novca debitnim karticama čiji su izdavalac, ukoliko se podiže novac sa bankomata sa obeležjem te banke.
Građani mogu ostvariti uštedu i prilikom kupovine robe u prodavnicama, ali da ne plaćaju debitnom karticom tako što će u prodavnici provući karticu kroz POS terminal druge banke (plaća se provizija), već da pre kupovine podignu gotovinu na bankomatu svoje banke.
Veliki broj građana u Srbiji koristi uslugu podizanja novca sa bankomata, jer je to jednostavan i često jeftiniji način da se dođe do gotovog novca, a prema zvaničnim podacima iz 2008. godine, ukupan promet na bankomatima u Srbiji je iznosio preko 207 milijardi dinara, dok je prosečan broj transakcija na jednom bankomatu bio preko 16 hiljada.
Čak 89 odsto od ukupnog broja transakcija je načinjeno debitnim karticama banaka u Srbiji.
(Tanjug)
Razlog za ovo su minimalni iznosi transakcija koje su banke propisale, a koji se kreću od 45 do 150 dinara za Viza Elektron kartice, od 20 do 100 dinara za DINA debitne kartice, odnosno od 60 do 150 dinara za Maestro kartice.
Prema najnovijem istraživanju Internet portala www.krediti.rs, ukoliko podižete 2.000 dinara Viza Elektron karticom, iznos naknade se kreće od 50 do čak 150 dinara, što predstavlja 7,5 odsto od podignutog iznosa, jer maksimalnih tri odsto na tu sumu iznosi 60 dinara.
Troškovi podizanja 2.000 dinara Maestro karticom sa bankomata drugih banaka se kreće od 60 do 150 dinara.
Za isti iznos podignut DINA debitnom karticom platićete od 20 do 100 dinara, što je pet odsto od podignutog iznosa u zavisnosti od banke na čijem bankomatu podižete gotovinu, tako da se nameće zaključak da su najniže provizije pri korišćenju nacionalne DINA debitne kartice.
Troškove naknada je moguće izbeći podizanjem novca sa bankomata banke koja je izdala debitnu karticu, jer domaće banke ne naplaćuju naknade za podizanje novca debitnim karticama čiji su izdavalac, ukoliko se podiže novac sa bankomata sa obeležjem te banke.
Građani mogu ostvariti uštedu i prilikom kupovine robe u prodavnicama, ali da ne plaćaju debitnom karticom tako što će u prodavnici provući karticu kroz POS terminal druge banke (plaća se provizija), već da pre kupovine podignu gotovinu na bankomatu svoje banke.
Veliki broj građana u Srbiji koristi uslugu podizanja novca sa bankomata, jer je to jednostavan i često jeftiniji način da se dođe do gotovog novca, a prema zvaničnim podacima iz 2008. godine, ukupan promet na bankomatima u Srbiji je iznosio preko 207 milijardi dinara, dok je prosečan broj transakcija na jednom bankomatu bio preko 16 hiljada.
Čak 89 odsto od ukupnog broja transakcija je načinjeno debitnim karticama banaka u Srbiji.
(Tanjug)
